2.2: Informacioni ekosistem

Tekst koji sledi napisala je Kler Vardl (Claire Wardle). Ona je glavna urednica sajta firstdraft.com i izvršni direktor „First draft”-a, neprofitne organizacije posvećene pronalaženju rešenja za izazove povezane sa poverenjem i istinom u digitalnoj eri. Prethodno je bila direktor istraživanja u Tou centru za digitalnu žurnalistiku na Odseku žurnalistike Univerziteta Kolumbija, a bila je glavni menadžer društvenih mreža Agencije za izbeglice Ujedinjenih Nacija i urednik vesti za „Storyful”. Ona je jedan od vodećih svetskih stručnjaka za korisnički generisane sadržaje i vodila je dva značajna projekta u kojima je istraživano kako različite medijske organizacije koriste ove sadržaje. Takođe je angažovana i u Globalnom savetu za budućnost informisanja i zabave Svetskog ekonomskog foruma.

Do sada smo se svi složili da termin „lažne vesti” nije od naročite pomoći, međutim, bez alternative, ostaje nam samo da nespretno rukama gestikuliramo navodnike kada god izgovorimo tu sintagmu. Razlog iz kog nam je problem da nađemo zamenu za taj izraz je taj što on predstavlja više od vesti – predstavlja ceo informacioni ekosistem. Termin „lažno” ni izbliza precizno ne oslikava kompleksnost različitih vidova pogrešnog informisanja (nanamernog deljenja lažnih informacija) i dezinformisanja (namernog kreiranja i deljenja informacija za koje znamo da su lažne).

Da bismo razumeli trenutni informacioni ekosistem, moramo da analiziramo tri elementa:

  • Različite vrste sadržaja koji se stvara i deli
  • Motivaciju onih koji stvaraju taj sadržaj
  • Načine na koje se ovaj sadržaj širi.

Tekst u celosti pročitajte OVDE (članak je na engleskom jeziku).