Predavanje br. 1

Uvod u temu, različiti tipovi i izvori dezinformacija

 

Fenomen dezinformisanja ili lažnih vesti postoji oduvek, međutim u poslednjih godinu dana doživljava značajnu ekspanziju, posebno u toku predizborne kampanje u Sjedinjenim Državama.

Kako se utvrđuju činjenice i otkrivaju prevare?

Decenijama su tradicionalni mediji bili ti koji su plasirali informacije koje su dopirale do velikog broja korisnika. Poslednjih godina, sa razvojem interneta i društvenih mreža svaki pojedinac može da postane kreator sadržaja koji će dopreti do velikg broja korisnika. Na primer Fejsbuk ima preko dve milijarde korisnika. Društvene mreže ne samo da su postale platforma preko kojih se razmenjuju lični sadržaji, već postaju i mesto sa kojeg se crpe vesti i informacije na osnovu kojih posle donosimo i važne odluke, na primer za koga ćemo glasati na izborima.

Menja se i način na koji se razvijaju vesti. Vesti se inače uvek razvijaju po istoj krivulji: (udarna) vest, kontekst, analiza i arhiviranje. Društvene mreže dans imaju značajan uticaj na ovaj ciklus zato što dozvoljavaju širenje glasina, prevara i laži. Postoje ljudi koji pokušavaju da plasiraju dezinformacije. Ovo je naročito izraženo u kriznim situacijama kao što je to bio slučaj u toku terorističkih napada u Briselu i Minhenu, a u poslednje vreme u predizbornoj kampanji u Usa, Velikoj Britaniji, Francuskoj.

U ovom obilju informacija novinari i drugi korisnici moraju da nauče kako da identifikuju tačne informacije u koje mogu imati poverenja od onih koje to nisu. Više o različitim tipovima dezinformacija pogledajte u video predavanju.

 

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*