Epidemija lažnog izveštavanja o nepostojećoj ‘’bolesti IKS’’

Srbiju je prethodnih dana zahvatio talas epidemije lažnog i nepreciznog izveštavanja o tome da čovečanstvu preti nepoznata bolest nazvana “bolest iks”. Preneo ju je veliki broj domaćih medija pozivajući se uglavnom na Tanjug kao izvor.  

Vest o bolesti nazvanoj ‘’iks’’ koja preti da ‘’masovno zarazi’’ svetsku populaciju netačno je preneta sa stranih portala koji su izveštavali o godišnjoj listi zaraznih bolesti koju sastavlja Svetska zdravstvena organizacija. Bolest ‘’iks’’ nalazi se na toj listi na devetom mestu,  ali svetu još ne preti ‘’zaraza miliona ljudi’’ jer bolest – ne postoji.

Tabloidi su vest začinili dodatnim informacijama koje su pogrešno prevedene, protumačene i prenete.  Međutim, vest je preneta i na internet portalima kredibilnih medija poput listova Politika i Danas, a našla se i na sajtu javnog servisa – Radio televizije Srbije.

Tanjug prenosi vest sa britanskog portala Telegraf.co.uk, i poziva se na saopštenje Svetske zdravstvene organizacije koje je objavljeno nakon godišnje revizije liste bolesti čije se širenje ‘’prioritetno’’ mora sprečiti (List of Blueprint priority diseases).

Ta lista klasifikuje bolesti za koje ne postoji dovoljno razvijen sistem prevencije i protivmera koje bi sprečile dalje širenje zaraze. Primera radi, to su ebola, zika virus, lasa groznica – bolesti koje su izazvale epidemiju u siromašnim zemljama u razvoju, ali se na devetom mestu ove godine prvi put našla i bolest ‘’iks’’.

‘’Iako ne preciziraju o kojoj je bolesti reč, stručnjaci smatraju da je neophodno da budemo pripremljeni na masovnu zarazu. Naučnike zabrinjava činjenica što u stvari ne znaju šta je u pitanju, ali su sigurni da će do epidemije doći i strahuju da će nova bolest preći sa životinja na čoveka’’, piše Tanjug.

Ovo je, međutim, netačan prevod onoga što piše u izveštaju međunarodne organizacije.

Jer, na osnovu teksta na sajtu te organizacije shvata se da ne postoji bolest koja je u povoju, a kojoj se trenutno ne može pronaći uzrok, niti lek, kako su to protumačili mediji.

Svetska zdravstvena organizacija je stavljanjem ‘’bolesti iks’’ na deveto mesto zaraznih bolesti, htela da preduzme set mera koje uključuju ispitivanje i istraživanje epidemiološke situacije (engl. R&D- research and development) kako bi se u budućnosti sprečilo širenje zaraza, odnosno da se ne bi ponovila situacija sa virusima koji trenutno haraju, kao što su ‘’zika’’ ili ‘’ebola’’.   

Šta zapravo predstavlja ‘’iks’’ najbolje ilustruje primer izgradnje rečnih nasipa – obale reke se utvrđuju ne zato što se očekuje poplava ove godine, već da bi postojao sistem prevencije ako do poplave dođe.

Tako i ‘’iks’’ treba da predstavi sistem postupanja ukoliko izbije epidemija do sada nepoznate bolesti. Takvo objašnjenje dao je dr Nahid Bhadelia, naučnik sa Bostonskog univerziteta (Medical Director of Special Pathogens at Boston University Medical Center ), sagovornik britanskog portala Telegraf (Telegraph.co.uk). Taj portal Tanjug i navodi kao izvor, ali ovo objašnjenje ne nudi.  

Inače, revizija liste bolesti čija se epidemija ‘’prioritetno’’ mora sprečiti (List of Blueprint priority diseases) nalazi se na sajtu Svetske zdravstvene organizacije već više od mesec dana, nakon Samita održanog između 6. i 7. februara, što znači da su mediji u Srbiji kao ‘’udarnu’’ preneli vest staru više od mesec dana.

Portal Telegraf.rs u svom tekstu ‘’Upozoravajuća poruka čovečanstvu: Spremite se za bolest X’’ navodi čak da Svetska zdravstvena organizacija upozorava na u ovom momentu još nepoznatu bolest koja će u budućnosti odneti više miliona života, iako ta cifra ne stoji nigde u Izveštaju Svetske zdravstvene organizacije.  

U senzacionalističkom izveštavanju, međutim, nije zaostala ni Radio-televizija Srbije. Javni servis je, pozivajući se na britanski Telegraf, izneo podatak da nas ‘’čeka epidemija koja će pobiti 300 miliona ljudi’’, kao i da to stoji u saopštenju SZO, što nije istina.

Javni servis je prevideo i da britanski Telegraf piše da su epidemiolozi ‘’iks’’ uvrstili na listu ne da bi nas uplašili, već da bi da Svetska zdravstvena organizacija uverila javnost da gradi sistem koji bi bio održiv u svim situacijama, a ne samo u onim koje se sa velikom sigurnošću mogu predvideti.

(Telegraph : It has been included on the list not to terrify us, but to ensure that the global health community builds the resilience and capacity needed to tackle all threats – not just the predictable ones.)

Kurir  je Tanjugovu vest preneo pod naslovom ‘’DOLAZI NEPOBEDIVA EPIDEMIJA: Naučnici u šoku, novu pošast nazvali BOLEST IKS’’, i u njoj izneo netačnu tvrdnju da je izdato posebno upozorenje za bolest koju je SZO nazvala “bolest Iks”. Takvo upozorenje ne postoji, jer ne postoji ni bolest.

Podsetimo, izazivanje panike i nereda je krivično delo iz člana 343. Krivičnog zakonika koji sankcioniše “iznošenje i pronošenje lažnih vesti ili tvrdnji koje dovode do izazivanja panike ili težeg narušavanja javnog reda ili mira, ili ako se time osujeti ili značajnije omete sprovođenje odluka i mera državnih organa ili organizacija koje vrše javna ovlašćenja”.

Pritom, ako se za iznošenje ili prenošenje koriste mediji, radi se o kvalifikovanom obliku krivičnog dela, kod koga je zaprećena kazna zatvora od šest meseci do pet godina.

Nevena Bogdanović, FakeNews Tragač

Naknadna napomena (15. jun 2023): Portal Kurira ispravio je neutemeljene navode.