Javni servisi prenosili izmišljene delove izveštaja o slobodi medija

Vodeći se Tanjugovim lažnom vešću da je sloboda medija u Jugoistočnoj Evropi (u 2016. i 2017. godini) pogoršana, osim u Srbiji, dva javna servisa Radio televizija Srbije, Radio-televizija Vojvodine kao i portal beogradske televizije Studio B učestvovali su u širenju neistine.

Tanjug se poziva na rezultate projekta “Merenje medijskog klijentelizma u šest zemalja Jugoistočne Evrope” koji, kako tvrdi ova agencija pokazuje da je “sloboda medija u toku 2016. i 2017. godine u zemljama Jugoistočne Evrope pogoršana, a u poređenju sa prethodnim periodom u svim zemljama je zabeležen negativan trend, osim u Srbiji.”

Docentkinja na Odseku za medijske studije u Novom Sadu i jedna od autorki izveštaja o indeksu klijentelizma u medijima za 2016. godinu u jugoistočnoj Evropi, Smiljana Milinkov kaže za sajt Cenzolovka da ne zna odakle Tanjugu ovi podaci, jer se povoljne ocene o medijskim slobodama u Srbiji ne mogu pronaći u izveštaju.

„U izveštaju stoji da Srbija, po pitanju indeksa klijentelizma u medijima, stagnira u negativnom trendu nakon drastičnog pada indeksa zabeleženog 2015. godine. Ne postoji nijedan pokazatelj koji upućuje na to da je situacija dobra” rekla je Milinkov za Cenzolovku.

Takođe, ona kaže da se u izveštaju nigde ne pominje stanje u 2017. godini.

Merenje  indeksa klijentelizma u medijima sprovodilo se istovremeno u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji, Srbiji i Rumuniji.

Nosilac projekta “Odgovor građana na klijentelizam u medijima – Media Circle”,u okviru kojeg je sprovedeno istraživanje je Partnerstvo za društveni razvoj iz Zagreba.

Istraživanje su u Srbiji radili Komitet pravnika za ljudska prava (Jukom) i Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV).

“Dok je indeks klijentelizma u 2015. godini bio nešto povoljniji nego ranije, pre svega zbog usvajanja glavnih medijskih zakona tokom druge polovine 2014. godine, merenje za 2016. godinu koje je sprovedeno u okviru navedenog projekta pokazalo je ponovo negativan trend” navodi se na NDNV-ovom sajtu Autonomija.

Taj portal dalje objašnjava da “prema merenju za 2016. godinu, Srbija nije zabeležila pomak i indeks se i dalje nalazi u negativnom delu merenja, odnosno iznosi minus 0,50.”

Predsednik NDNV-a Nedim Sejdinović Tanjugov potez vidi kao još jednu potvrdu da ta agencija radi u službi režima.

“Ovakva Tanjugova vest je samo potvrda koliko je visok nivo klijentelizma u medijima Srbije, odnosno da za cunami koji uništava novinarsku profesiju nisu krivi samo predstavnici vlasti, nego i naše nečasne kvazikolege”, izjavio je on za Autonomiju.

Na sajtu Radio-televizije Vojvodine stoji i da je kao pozitivno istaknuto pripremanje nove Medijske strategije i nepristrasno izveštavanje javnih servisa, među kojima se istakao i RTV.

Novinarka Maja Leđanac koja je takođe radila istraživanje o indeksu klijentelizma i prisustvovala njegovom predstavljanju na sastanku u Briselu, 7. marta, tvrdi da to na sajtu RTV-a nije dobro interpretirano.

„Na tom sastanku je rečeno da na RTV imate jednu emisiju (Pravi ugao) gde se donose i jedna i druga strana. To je bilo u konktekstu da ni javni servisi ne izeštavaju kako treba, pa samo postoji jedna emisija“, rekla je ona za sajt Raskrikavanje.

Povodom plasiranja ove vesti Komitet pravnika za ljudska prava i Nezavisno društvo novinara Vojvodine oglasili su se i saopštenjem u kojem navode da Tanjugova vest predstavlja iskrivljenu i nepotpunu sliku podataka koji su proizašli iz istraživanja.

Organizacije, između ostalog, kažu da činjenica da je vest plasirana nedelju dana nakon sastanka u Briselu, podstiče na sumnju da se radi o potrebi za naknadnom interpretacijom i izvrtanjem činjenica koje ne odgovaraju stvarnosti.

“Tekst koji je Tanjug objavio takođe pokazuje nameru da se pogrešno interpretirani podaci iskoriste za ulepšavanje stvarnosti, koja je u medijskoj sferi danas veoma loša. U Briselu tog dana nije pohvaljen rad na Medijskoj srategiji, kako se ističe u tekstu, već je sasvim suprotno navedeno da su iz procesa izašla sva relevantna udruženja i stručnjaci, te se ona sada donosi u potpunom mraku i bez prisustva javnosti. Posebno nije hvaljen program Radio televizije Vojvodine, koja je prema prezentovanim istraživanjima, jedna od medijskih kuća koja je pod najvećim uticajem i upotrebomvladajuće politike” stoji u saopštenju.

*Prvobitno objavljena verzija teksta izmenjena je dodavanjem informacije o saopštenju Nezavisnog društva novinara Vojvodine i Komiteta pravnika za ljudska prava.

Autorka: Vanja Đurić