Zloupotreba invaliditeta: izmišljene priče za skupljanje lajkova

Fejsbuk, kao najrasprostranjenija društvena mreža, ima široku i raznovrsnu publiku. Kontroverzna politika ove kompanije ukazuje na to da naši izbori nisu u potpunosti naši, već da prikaz informacija zavisi od algoritamske procene interesovanja svakog od korisnika. Ukrštajući ovaj podatak sa činjenicom da na Fejsbuku postoje mnogobrojne stranice koje šire netačne informacije i manipulišu osteljivim temama, javila se potreba za analizom sadržaja koji pozivajući na empatiju dovode čitaoce u zabludu. Iako nije reč o previše komplikovanim strategijama manipulacije, uspeh je obezbeđen osetljivošću odabranih tema. Ovom prilikom analizirali smo pet Fejsbuk stranica: Ja sam original a ti samo kopija, Ja nisam normalna vi niste normalne A zajedno smo Boze sacuvaj, Ne sudi mi po izgledu jer ne znaš šta nosim na srcu, Jedan je zivot i Zanimljivosti ツ.

 

Lažne informacije

Sadržaji koji se postavljaju na ovakvim stranicama sastoje se od slike i kratkog opisa. Iako slike uglavnom nisu izmenjene, već samo preuzete sa drugih sajtova, pri čemu se ne navodi izvor, većina ovakvih sadržaja ima manipulativni ili izmišljeni opis. Veoma kratkom pretragom izvora fotografija može se utvrditi da su opisi potpuno netačni. Koji je cilj netačnih informacija? Iako su na slikama prikazani sadržaji koji sami po sebi ostavljaju jak utisak, opis uglavnom služi kako bi dodatno pojačao emociju (pozitivnu, ali i negativnu).

Prikaz devojčice kako traži podršku dok se bori sa bolešću predstavlja klasičan primer kreiranja postova sa lažnim informacijama. Reč je o zdravoj devojčici koja je donirala svoju kosu za izradu perika za decu obolelu od raka, što se jednostavnom pretragom moglo ustanoviti.

 

Sadržaj opisa

Opisi iznad slika svojim sadržajem otvoreno pozivaju na reakciju. Naredni primeri, koji potiču sa jedne od analiziranih stranica, Ne sudi mi po izgledu jer ne znaš šta nosim na srcu, ilustrativno sažimaju različite modele manipulacija:

Danas joj je rođendan, puni 30 godina … Jako je dobra i hrabra cura i zaslužuje sve naše čestitke!”
Molimo vas nemojte ovo ignorirati, Facebook je spreman platit za svaki lajk 1 €, za svaki komentar 2 € i za svaki Share 5 € Bože pomozi njoj i njima da izdrze to. daj im snage Bože! <3
Niko nije pored mene, jer imam rak..😓
Budite mi vi podrska i molite se za mene da ozdravim..😔
Ako vjerujete svi u snagu molitve i moj oporavak ostavite molitvu i amin u komentaru..Nemojte me ignorirati.😓
Ko nam može i želi od Vas poželjeti,,sretan brak,,i sa nama nazdraviti za ,,,našu sreću,,,
Znamo da niko neće nama čestitati i podijeliti na svoj zid, jer imamo Daunov sindrom. Natalija i Mario..

Nedostatak maštovitosti može se uočiti već posle nekoliko slika, s obzirom na to da se radi o tipskim statusima, koji su isti iznad većine slika, a menjaju se samo povodi – rođendan, rođenje deteta, podrška za ozdravljenje, nasilje nad decom, podrška osobama sa invaliditetom i tome slično. Pored toga što se manipulacijom pokušava izazvati sažaljenje, štetan je i kontekst koji se učitava ovakvim porukama. Pažnja se skreće sa realnih problema i pronalazaka adekvatnih odgovora, a od ljudi se traži imaginarna podrška. Društvene mreže zaista mogu biti katalizator velikih inicijativa i pomoć u realizaciji plemenitih ideja, međutim, u ovom slučaju se radi o negovanju praznih poruka podrške, sa vrlo često uvredljivim sadržajem po osobe koje su zaista na slikama.

Primer 1: Ne sudi mi po izgledu

Devojka koja na stranici „Ne sudi mi po izgledu“ navodno moli za lajk i kompliment zapravo je akrobatkinja Dženifer Briker, o kojoj je, među ostalima, izveštavao BBC.

Primer 2: Dečak sa buloznom epidermolizom

Ova slika obolelog dečaka najpre je bila zloupotrebljavana i pogrešno interpretirana na Tviteru, gde je uz lažni opis prikupila desetine hiljada lajkova i ritvitova. Portal Snopes utvrdio je da je reč o dečaku iz Brazila koji pati od retkog kožnog oboljenja zvanog bulozna epidermoliza.

Primer 3: Podelite ako se ne stidite

Žena sa slike zove se Džema Flanagan i njen invaliditet nije nastao u saobraćajnoj nesreći, već kao posledica bolesti. Džema je manekenka koja na revijama nastupa u kolicima, a o njoj je 2015. godine izveštavao i BBC.

Primer 4: Poslednji dan "hemoterapije"

Na slici je zapravo Džesika Von, koja ne ide na hemoterapiju, kako tvrdi stranica „Ja sam original, a ti samo kopija“, već je 2014. preživela napad ajkule, o čemu je pisao NBC News.

Primer 5: Semantičke nijanse

Brazilska manekenka sa invaliditetom Paola Antonini predstavljena je na stranici „Ja sam original, a ti samo kopija“ kao Ana koja objašnjava razliku između izraza „invalid“ i „bogalj“.

 

Reakcije i komentari pratilaca stranice

Postovi na ovim stranicama imaju između nekoliko stotina i nekoliko hiljada reakcija i na desetine komentara. Komentari sadrže poruke podrške ili čestitke osobi ili osobama sa slike, u zavisnosti od sadržaja posta. Ono što vidno nedostaje u (odobrenim, tj. vidljivim) komentarima jeste potreba za bilo kakvom aktivnijom angažovanošću ili podrškom za rešavanje problema. 

Na ovoj slici se zapravo nalazi Tamara Mena, motivaciona govornica i model, koja zaista jeste imala saobraćajnu nesreću, u kojoj je njen tadašnji momak izgubio život, a ona je bila teško povređena. Manipulativnim narativom prouzrokovan je gnev pratilaca, koji su osetili potrebu da reaguju dajući podršku devojci sa slike i osuđujući njenog momka. Iako su male šanse da porodica nastradalog momka ikada vidi ove Fejsbuk postove, neetičnost postupka administratora je evidentna.

Kada se na jednom mestu pronađe toliko lažnih informacija i manipulativnog sadržaja očekivano je postaviti pitanje interesa administratora ovakvih stranica. Pojava kreiranja sadržaja ovog tipa na društvenim mrežama je svetski poznat fenomen. Čak i Fejsbuk sam prepoznaje ovu pojavu i zabranjuje je u svojim uslovima korišćenja.

Obezbediti stranici veći broj interakcija sa publikom znači obezbediti joj veći rič (domet). Stranice ovog tipa obično služe kao ֦farme lajkova”, što znači da određenim sadržajem prvenstveno teže da prikupe što veću publiku, da bi nakon dovoljnog broja pratilaca počeli da kače manje atraktivan sadržaj, najčešće neku vrstu reklama ili direktne prodaje. Iako za vreme ovog istraživanja nijedna praćena stranica nije promenila vrstu sadržaja koji se postavlja, očekivano je da će se to u jednom trenutku desiti. Sve i da ne dođe do ostvarenja takve svrhe, sama priroda ovih stranica, kakva trenutno jeste, predstavlja očigledan primer manipulacije osećanjima ljudi.

 

Primer 6: Molba iz Kalifornije

Na slici je Čelsi Raš iz Kalifornije koja jeste doživela saobraćajnu nesreću, ali je nije ostavio muž, niti preko stranice „Zanimljivosti“ moli čitaoce za „share“.

Primer 7: "Jelenin" zaboravljeni rođendan

Helen Golsvordi iz Istlija u Engleskoj preživela je kao tinejdžerka pokušaj samoubistva. Za Dejli star je 2014. pričala o tome kako joj je uloga majke promenila način razmišljanja, a stranica sa slike predstavila ju je kao Jelenu kojoj niko nije čestitao rođendan.

Primer 8: Mogu li ovde imati vaše čestitke?

Na slici je glumica Keli Mari Stjuart, koja se proslavila ulogom u seriji „Hollyoaks“ britanskog Kanala 4. Na stranici „Ja nisam normalna...“ predstavljena je kao slavljenica koja se na svoj rođendan obraća javnosti s molbom da je se ne stide.

Primer 9: Nemojte nas ignorisati

Čarli i Kalen Vorgan su bračni par patuljastog rasta iz Sidneja. Stranica „Zanimljivosti“ objavila je njihovu sliku sa ćerkom i izmišljenim obraćanjem kojim mole čitaoce da ih ne ignorišu.

Primer 10: Ja sam original, a ti samo kopija

Blogerka Džordan Boun obraća se javnosti putem svog bloga Jordansbeautifullife, a ne preko stranice „Ja sam original, a ti samo kopija“.

 

Posledice

Kao posledica ovakvog onlajn ponašanja može se očekivati postepena pasivizacija društva. Razmatrati lažno predstavljene tuđe živote u komentarima ispod slike ostavlja osećaj da čovek nije ostao nem na nečiji problem, iako nije pružena bilo kakva vrsta konkretne pomoći. Umirivanje savesti je dobar mehanizam za održavanje (najčešće lošeg) stanja nepromenjenim. Zatim, kao i posle bilo koje druge prevare koja je zahtevala društveni angažman, ljudi često gube poverenje u svaku sledeću akciju. Nepoverenje, jednako kao pasivizacija, može doprineti tome da do promena i ne dođe, naročito kada su u pitanju problemi zdravstva, inkluzije i ravnopravnosti. Čak ni opravdanje da se preko statusa gotovo uvek traži podrška i solidarnost u ovom slučaju nije prihvatljivo, s obzirom na to da se radi o zloupoterbi tuđih slika i obraćanju u ime nekoga ko možda nije želeo da dobije podršku na takav način.

Iako se svi korisnici Fejsbuka delimično odriču svoje privatnosti prihvatanjem uslova korišćenja prilikom registracije na ovu društvenu mrežu, ovakve zloupotrebe niti su sa etičke strane prihvatljive, niti dozvoljene Fejsbukovim pravilnikom za upotrbu mreže, a u krajnjem slučaju mogu biti i povod privatne tužbe vlasnika zloupotebljenih slika (član 145 krivičnog zakonika). Posledice ponašanja u virtuelnom svetu možda nisu na prvi pogled uočljive, međutim one svakako postoje. Stoga preporučujemo svima da s vremena na vreme kliknu na Activity log opciju na svom profilu i provere kome su pružili podršku.

Analiza i dekonstrukcija ovih stranica priređena je pre svega kao pokušaj da se spreče ozbiljnije posledice negovanja loših praksi u virtuelnom svetu, koje se vrlo brzo preslikaju i na realni.

 

Milica Janjatović, FN Tragač