Telegraf otkrio Hrista pre Hrista u Srbiji

Portal Telegraf je 26. septembra objavio tekst u kojem se tvrdi da je „u Srbiji pronađena najstarija crkva na svetu“. Naime, kako se navodi, na arheološkom nalazištu Židovar koje se nalazi u Banatu, pronađen je „drevni hram na oko ispod 40 metara visokog zaravnjenog brda“, dok se u nastavku izvodi čitav niz navodnih dokaza koji potkrepljuju ove tvrdnje. U vesti u kojoj se ne navodi nijedan konkretan izvor ovih informacija, sem da u ovo otkriće „veruju mnogi“, Telegraf zaključuje i da se o „postojanju prve hrišćasnke crkve na ovom mestu arheolozi nisu izjašnjavali“.

Međutim, mr Dragan Jovanović, arheolog i zamenik direktora Gradskog muzeja u Vršcu, koji je od devedesetih godina uključen u istraživanje ovog lokaliteta, kaže da niko ovim povodom nije ni tražio da se struka izjasni. On dalje navodi i da je ceo tekst „potpuno fantastična priča koja ni u jednom elementu nema dodirnih tačaka sa realnom situacijom i sa naučnim činjenicama“, kao i da od kada se Židovar istražuje niko od istraživača, a među njima je bilo nekih od najvećih imena srpske arheologije, nije naišao ni na kakav podatak kojim bi bile potvrđene ovakve priče.

Pre svega, u Židovaru, kako kaže, ne može biti reči o novim otkrićima, jer se od 2014. godine zbog raznih okolnosti na ovom lokalitetu ne sprovode istraživanja. Čak i ako izuzmemo ovu činjenicu, povezivanje Židovara sa hrišćanstvom – navodi  Jovanović – ravno je naučnoj fantastici, jer bi to značilo da imamo „Hrista pre Hrista“.

„Sama činjenica da se pomenute tvrdnje povezuju sa prvim vekom naše ere je u startu pogrešna. Život u Židovaru se odvijao od ranog bronzanog doba, od oko 2000. godine pre nove ere, pa do prve polovine prvog veka pre nove ere. Židovar je napadan i spaljivan mnogo puta, ali nikada nije zbog toga napušten. Naselje na Židovaru se jedan duži period polako gasilo kako je trgovina zamirala, a to se desilo početkom prvog veka nove ere kada su Rimljani došli na ove prostore i kada se zatvara granica na Dunavu.“ – kaže Jovanović.

Nastavak Telegrafovog teksta donosi argumentaciju kojim se bliže objašnjava kako se do ovog navodnog otkrića i zaključka došlo, a arheolog Jovanović za portal FakeNews Tragač kaže da su sve do jedne pogrešne.

Telegraf: Ime Židovar sugeriše da bi to moglo da bude mesto Židova ili Jevreja ili neke skupine koja je stare Balkance podsećala na njih.

„Ime Židovar apsolutno nema nikakve veze sa Jevrejima. Ima dosta sličnih toponima i u današnjoj Mađarskoj i Rumuniji. Var je mađarska reč i označava utvrđenje, pa bi u bukvalnom prevodu Židovar značio zemljano utvrđenje. Naziv najverovatnije potiče iz perioda nakon oslobađanja ovih krajeva od Turaka, što se može zaključiti na osnovu austrougarskih vojnih mapa na kojima je lokalitet bio jasno obeležen. Druga verzija je lokalna legenda koja kaže da Židovar znači grad džinova.“

Telegraf: U najmlađem sloju, koji potiče iz prvog veka naše ere,pronađene su poveće građevine, prekrivene belim krečom, što je značilo da su bile važnei da se u njima nije stanovalo.

„Prilikom istraživanja stambenih objekata koji nisu velikih dimenzija i predstavljaju standardne kolibe tog vremena, pronađeno je nekoliko komada zidnog lepa, koji su na sebi imali tragove boje. To je nešto što se sreće od neolita i postoji u vinčanskim kućama, tokom bronzanog, pa samim tim i u gvozdenom dobu, tako da predstavljaju manje-više normalnu pojavu. Jedino što nije uobičajeno jeste što se ne nailazi baš često na takve ostatke. Apsurdno je samo na osnovu parčeta boje povezivati to sa freskoslikarstvom koje se, uostalom, kasnije pojavilo u hrišćanskim crkvama.“

Telegraf: Najimpresivnije su bile bogato ukrašene srebrne kopče, kakve su slične u susednoj Rumuniji naučnici ubeležili kao „delove  svešteničke nošnje”. Ubrzo se rodila pretpostavka da su takve kopče opisane u Bibliji. Bile su deo svešteničke odore koje je nosio Aron, Mojsijev brat.

„Rumunski arheolozi pokušavaju da ove masivne srebrne fibule otkrivene na Židovaru povežu sa Dačanima. Obrazloženje za tu tvrdnju vide u sličnim fibulama pronalaženim na teritoriji Rumunije za koje je neko od rumunskih kolega pomenuo da bi mogle zbog svoje raskoši biti deo svešteničke odore. Pri tome su mislili na dačke, dakle paganske sveštenike, a nikako ne na hrišćanske. Čak je i ova teorija rumunskih kolega ostala bez podrške, budući da su naši arheolozi argumentovano dokazali da je ovaj nakit pripadao Keltima koji su naseljavali Židovar u mlađem gvozdenom dobu“ – objašnjava Jovanović.

Telegraf: Među nalazima je bio i određen broj srebrnih kutija.Većina je bila razbijena, ali jedna cela i bogato ukrašena imala je amblem krsta na poklopcu.Postalo je jasno da se krst na ovom prostoru nalazio još u prvom veku naše ere.

„Svako može u tome da vidi šta hoće, ali se ne radi o krstu. To je ornament koji je izrađen filigranskom žicom i formira dve ukrštene linije koje u središtu imaju staklenu pastu crvene boje“ – navodi Jovanović i dodaje da je najrelevantnija referenca za ovaj nakit publikacija „Židovarsko blago“ autora dr Miloša Jevtića, dr Miodraga Sladića i dr Miroslava Lazića, koju je izdao Gradski muzej u Vršcu i u kojoj su detaljno opisani i analizirani svi aspekti ove kolekcije, a koja se u Telegrafovom tekstu uopšte ne pominje.

Telegraf: U kutiji su bila dva prstena od bronze, veći i manji… Gravire na njima otrkile su o kakvoj je vrednosti reč – prepoznati su riba, pastir i palmina grana. Drevni hrišćanski simboli.Moguće je, stoga, da se ovo prstenje koristilo tokom obreda venčanja.

„Ta dva prstena jesu zanimljiva i pomalo čudna, ali cela hrišćanska religija, pogotovo u ranom hrišćanstvu se bazira na mnogim drugim kultovima koji su u to vreme postojali. Sama ikonografija palme i ribe je nešto što je hrišćanstvo preuzelo iz drugih kultova“ – kaže Jovanović.

Ovu vest preneli su i portali SrbijaDanas, Pravda, Vidovdan i Vršac online.

Danka Mihajlović, Fake News Tragač