Nerealnom matematikom do dnevnice iz snova za branje špargle

Redakciji Fake News Tragača javila se čitateljka sa molbom da „proverimo matematiku“ u vesti objavljenoj 16. februara na portalu Kurira pod naslovom „Dnevnica je 150€: Nemci traže radnike za ovaj posao! Mogu konkurisati Srbi, a ovo su uslovi!“. Naime, reč je o poslu branja špargle u Nemačkoj, a kako smo uspeli da utvrdimo vest koju je objavilo više portala ima, osim matematike, i druge problematične elemente.

Ukoliko se upotrebe samo podaci koji su dati u tekstu izgleda skoro nemoguće doći do dnevnice od 150 evra. Uzmimo brojeve date u medijima: minimalni bruto iznos od 8.6€ po satu i prosečnih 12-13 sati rada, čime dobijamo maksimalnih 118,8 evra po danu. Međutim, od tog iznosa treba oduzeti porez (jer se radi o bruto iznosu), a pažnju treba obratiti i na to da pauze za ručak ne ulaze u dnevnicu. Na kraju, ispostavlja se da bi za 150 evra dnevnice trebalo raditi maltene čitav dan, uz pokoju pauzu za obrok.

Srpski mediji recikliraju tekst o famoznoj sumi od 150 evra još od od 2015. godine. Uz to navode i netačne podatke o ceni minimalnog rada u Nemačkoj, a greše i u konvertovanju valuta.

Kako za FN Tragač objašnjava Tomas Marinković, predstavnik Udruženja nemačkih uzgajivača jagode i špargle VSSE, iako naši radnici potpisuju ugovore vezane za minimalnu cenu rada, ne postoji fiksna dnevnica, već su plaćeni uglavnom po učinku, odnosno po ubranim kilogramima. Dnevnica od 150 evra moguća je, ali je daleko od proseka.

„Mogu da se zarade velike dnevnice, ali to je isključivo za berače sa višegodišnjim iskustvom, za početnike nema teoretskih šansi. Imamo problem sa tim člancima, jer ljudi odu u Nemačku i već nakon dan-dva vide da ne mogu da stignu tu normu i totalno se razočaraju, jer zarade 80-90 evra na dan i osećaju se prevarenim” – navodi Marinković.

Koliko mogu da variraju primanja Marinković objašnjava na primeru jagoda. „Prošle godine su se za tri meseca berbe prosečne radnice vratile sa 2.500-3.000 evra, dok su one najbolje kući donele 5.000-5.500 evra neto“. Kako dalje objašnjava, branje špargle je dodatno komplikovano, jer je posao skoro isključivo namenjen muškarcima posebne fizičke konstitucije, a radi se po svim vremenskim prilikama i u polusavijenom položaju.

Domaći mediji su u recikliranim tekstovima ostavili i minimalnu cenu rada koja je važila pre dve godine. Tako Kurir navodi da „nemački zemljoposednici od ove godine izdvajaju minimalno 8,6 evra bruto po satu, što je više nego prošle godine”. Ova tvrdnja je bila tačna, ali 2017. godine, kada je i objavljena na hrvatskom portalu Poslovni dnevnik, na koji se Kurir poziva. Minimalna cena rada od ove godine u Nemačkoj je 9,19 evra po satu i to je cena na koju naši berači potpisuju ugovor. Kada se od tog bruto iznosa oduzmu doprinosi ostaje neto iznos od sedam evra po satu.

Mediji navode i da 150 evra odgovara iznosu od 18.600 dinara. Međutim, ako se taj iznos promeni prema srednjem kursu Narodne banke Srbije dobijeni iznos će biti manji – 17.760 dinara. Ova greška verovatno proizilazi iz toga što su mediji menjali evre po kursu od 124 dinara koji je važio pre dve godine.

Kurir se u svom tekstu poziva na tekst hrvatskog portala Poslovni dnevnik iz 2017. Poslovni dnevnik, međutim, poziva se na pisanje Croexpressa. Croexpress je hrvatski portal čiji je sadržaj namenjen hrvatskim državljanima koji žive i rade u inostranstvu i u poslednjih nekoliko godina objavljuje tekstove kojima upozorava na preuveličane dnevnice koje se pominju u medijima, vezane za posao branja špargle u Nemačkoj. Svojim tekstovima takođe pojašnjavaju uslove pod kojima ovi berači rade (2015, 2016, 2017). Mediji su, dakle, preneli pisanja Croexpressa o uslovima rada, ali nisu odstupili od proizvoljnih tvrdnji da je dnevnica 150 evra.

Istu vest objavili su i Alo, Espreso, Telegraf, kao i portali  Investitor, Hronograf, Srbija24, Svetplus.

Danka Mihajlović, FN Tragač