Komentar Birodija na tekst FN Tragača

Smisao uzorkovanja nije prebrajanje pojedinačnih odgovora ispitanika već ocenjivanje pojava ili stavova u čitavoj populaciji. Popis je skup,  tako da stavove u populaciji možemo otkriti na osnovu reprezentativnih uzoraka. Reprezentativnost uzorka  zasniva se na slučajnosti izbora ispitanika, ali sama slučajnost izbora, zbog činjenice da neke ciljne grupe češće, a neke ređe, učestvuju u istraživanjima, nije dovoljna, pa je neophodna poststratifikacija, odnosno ponderisanje (eng. weighting procedure). Ovaj metodološki standard koristi se da bi uzorak po svojoj strukturi (po polu, starosti, regionu, tipu naselja, obrazovanju) odgovarao strukturi populacije kako je to evidentirano rezultatima poslednjeg popisa. U zavisnosti od weight faktora svaki ispitanik u uzorku se  “otežava” ili “olakšava”, tako da struktura uzorka u potpunosti odgovara strukturi populacije. U tom smislu, metodološki je opravdano, da 1 ispitanik, ukoliko mu je weight npr. 0,1 i sam ima vrednost 0,1, ili ako je vrednost za weight  1,7, da ima vrednost 1,7.

Dakle, uzorak ne služi da bi se prebrajali ispitanici, već tih 174 ispitanika sa visokim i višim obrazovanjem predstavljaju 17,3% od ukupnog broja punoletnih  u Srbiji, odnosno, 1024806 građana koji imaju završno više ili visoko obrazovanje, posmatrano u odnosu na 5923734 punoletnih prema poslednjem popisu. Nadalje, 0,1% od 1024806 više i visoko obrazovanih građana u Srbiji znači da je reč o 1025 građana. Na osnovu informacije iz uzorka, može se govoriti o (pr)oceni da je glasača  dotičnog kandidata bilo 1025, s tim što se nadalje može izvoditi i interval +/- oko ove vrednosti sa tačnom verovatnoćom da bi se izračunao stepen greške u (pr)oceni.

Biro za društvena istraživanja,
12. jul 2019.