VAERS: od korisnih podataka do „rekla-kazala“

Svako malo protivnici vakcinacije (ili, kako sebe vole da nazivaju, „zagovornici prava na izbor“) objavljuju podatke prikupljene kroz američki sistem VAERS kao bi dokazali štetnost vakcina protiv kovida. Skoriji, ali svakako ne i jedini primer nalazimo u postu dr Jovane Stojković u kome citira i linkuje tekst objavljen na portalu The Defender na kome organizacija Children’s Health Defense, kojom predsedava Robert F. Kenedi, objavljuje „vesti i mišljenja“, uglavnom u vezi sa vakcinama i vakcinacijom.

Šta je VAERS?

VAERS (Vaccine Adverse Event Reporting System) [Sistem za prijavu neželjenih događaja povezanih sa primenom vakcina] zapravo je pasivni sistem nadzora koji se oslanja na dobrovoljnost profesionalaca i građana koji prijavljuju neočekivane ili neželjene zdravstvene događaje nakon vakcinacije. Ovaj sistem je zaista vredan izvor podataka koji signaliziraju moguće rizike povezane sa vakcinama, koji se dalje istražuju u drugim sitemima za praćenje bezbednosti vakcina kako bi se utvrdilo da li između neželjenog događaja i vakcine postoji uzročno-posledična veza.

Sirovi podaci iz baze VAERS dobijeni putem sajta MedAlerts koje navodi Defender, a prenosi dr Stojković, predstavljaju zbir svih prijava o neželjenim zdravstvenim događajima nakon vakcinacije, koje su u određenom periodu podnete kroz VAERS. Ovi sirovi podaci imaju niz ograničenja koja limitiraju njihovu interpretaciju bez dodatne provere. Na primer, kako se baza oslanja na dobrovoljnost, u praksi to znači da bilo ko, zdavstveni radnik, pacijent, član porodice, komšija, može da popuni prijavu i unese je u ovaj sistem. Ovako podnete prijave mogu biti nepotpune, netačne i mogu da sadrže neproverene informacije.

Da bismo to ilustrovali uzećemo isti primer koji se navodi u objavi dr Stojković o smrti osmogodišnjeg dečaka koji je preminuo osam dana nakon primanja druge doze Fajzerove vakcine. Dr Stojković citira da je lekaru koji je podneo prijavu prijavljeno da je dečak preminuo od multisistemskog inflamatornog sindroma i da nije imao COVID. Međutim, i Defender i dr Stojković su „zaboravili“ da prenesu one detalje iz prijave koji umanjuju njenu valjanost.

Kako je podneta prijava o preminulom dečaku?

Svaka prijava sadrži niz obaveznih elemenata, kao što su redni broj prijave, uzrast vakcisane osobe, pol, lokacija, datum vakcinisanja, datum kada su počeli da se razvijaju simptomi neželjenog zdravstvenog događaja, broj dana nakon vakcinacije kada je neželjeni događaj počeo da se razvija, podaci o primljenoj vakcini, simptomi itd.

U jedno od polja treba uneti rezultate sprovedenih dijagnostičkih laboratorijskih testova. U ovom polju podnosilac prijave je napisao da nije sproveo nijedan ali (kako ćemo kasnije obrazložiti) pretpostavlja da ih je sprovedeno „dosta u urgentnom/intenzivnoj?“.

Poslednje polje predviđeno je za beleške o slučaju. Ovde je podnosilac prijave napisao da je dečak vakcinisan 3. 2. 2022. godine, nakon što je vakcinacija drugom dozom bila odložena jer je majka imala kovid. Šest dana nakon vakcinacije dečakova majka je pozvala ordinaciju zbog toga što je dečak ispoljavao simptome stomačnog virusa, i tada mu je telefonom ordinirana terapija Zofranom (antiemetik). Ovo su informacije o kojima podnosilac prijave izveštava iz prve ruke.

Informacije o daljem toku bolesti i uzroku smrti koje podnosilac prijave potom navodi oslanjaju se na one koje je jedna od njegovih koleginica čula u crkvi. Pa se tako u crkvi priča da je dečak u toku noći 10. 2. pronađen modar i bez znakova života u svom krevetu, da su u bolnici u nekoliko navrata nakratko uspeli da povrate dečaka u život, ali je na kraju preminuo. Priča se i da je uzrok smrti MIS-C [Multisistemski inflamatorni sindrom kod dece], ali podnosilac prijave dodaje i da ne zna tačno ko je utvrdio uzrok smrti i da li se radi o nagađanju. Naposletku zaključuje: „očigledno ima mnogo detalja o istoriji/načinu ispoljavanja/lečenju [bolesti] koji su mi nepoznati“.

Pored prijava kao što je ova, u sistem stižu i prijave o neželjenim događajima za koje je sasvim sigurno da ne mogu biti povezani sa vakcinama. Na primer, samoubistvo kao uzrok smrti navodi se u dve od 39 prijava koje Defender navodi kao prijave sa smrtnim ishodom kod dece uzrasta od 12 do 17 godina (1, 2). Upravo iz ovih razloga se sve prijave dalje proveravaju kako bi se utvrdila nesumljiva uzročno-posledična veza između neželjenog događaja i vakcine.

Koliko su stvarno česte neželjene reakcije povezane sa vakcinama (u SAD)?

Američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) objavljuje podatke o neželjenim reakcijama i učestalosti njihovog javljanja. Kao retke ali ozbiljne neželjene reakcije, uočene kroz kompleksan sistem nadzora vakcina koje se u SAD daju protiv kovida, CDC upozorava na anafilaksu (sa učestalošću od 5 slučajeva na milion vakcinisanih), trombozu sa sindromom trombocitopenije (do 3. marta ove godine 57 potvrđenih slučajeva na 18,4 miliona datih doza vakcine proizvođača Džonson i Džonson i tri potvrđena slučaja nakon primanja vakcine proizvođača Moderna od ukupno datih 535 miliona mRNK vakcina), Gilian-Bareov sindrom (rizik za razvijanje ovog sindroma je veći nakon davanja vakcine proizvođača Džonson i Džonson), kao i miokarditis i perikarditis za koji je kod 1.328 osoba potvrđeno da je uzrokovan vakcinama. Do početka marta ove godine potvrđeno je ukupno 9 smrtnih slučajeva koji su posledica tromboze sa sindromom trombocitopenije nakon vakcinacije, i to vakcinom Džonson i Džonson (3, 4).

Prema poslednjim dostupnim podacima od 14. marta ove godine u SAD je dato preko 557,4 miliona doza vakcina (5).

Jelena Jovović i Milica Janjatović Jovanović,
FakeNews Tragač