Дид Џорџ Бернард Шо вонт Инглиш алфабет ту лук лајк Сербиан?

Tekst pod naslovom „Bernard Šo i ćirilica“ koji je objavljen u Politici i tematizuje navodne istorijske veze irskog pisca i nobelovca s, kako kažu, „njegovom omiljenom“, srpskom azbukom, sadrži više netačnih, sumnjivih i neproverivih podataka. Autor teksta tvrdi da je Šo u svom testamentu „zaveštao 367.000 funti, što je oko 48 miliona dinara, onome ko pojednostavi englesku abecedu po uzoru na srpsku azbuku“ i zaključuje da je „ova vredna nagrada i posle više decenija ostala neuručena jer se još uvek nije pojavio neki ‘britanski Vuk Karadžić‘“.

„No za nas Srbe, posebno drago je saznanje da je ovaj slavni pisac i mislilac bio oduševljen srpskom azbukom, smatrajući je najsavršenijim pismom na svetu“ i to, kako Politika javlja, za razliku od „njegovog engleskog jezika, u kojem se pojedina slova i mnoge reči čitaju i izgovaraju drugačije nego što su napisani“. Ovakvo tumačenje Politike, međutim, sporno je iz više razloga.

Autor i milioni

Šta se zapravo dogodilo s novim pismom i pripadajućom novčanom nagradom? Posle smrti Bernarda Šoa 1950. godine, usledilo je više komplikovanih pravnih procedura u vezi s dodelom tadašnjih 100.000 funti koje je pisac zaveštao. Preovladao je stav da novčani iznos može biti dodeljen konkretnim osobama ili institucijama, a ne apstraktnim idejama i većinu novca podelili su Nacionalna galerija Irske (The National Gallery of Ireland), Muzej Velike Britanije (The British Museum) i Kraljevska akademija dramskih umetnosti.

Milioni koje Politika priziva, dakle, ne postoje. A nije istina ni da bi oni još uvek čekali da se pojavi nekakav zamišljeni „britanski Vuk Karadžić“. On se, naime, pojavio. Ronald Kingsli Rid je 1960. godine pozvan da primi nagradu upravo za stvaranje onoga što će postati poznato kao Shavian alphabet (iliti Shaw alphabet), sistem znakova za pisanje na engleskom jeziku kojim se predlaže fonetski pristup kao zamena za postojeći, konvencionalni spelling.

Kingsli Rid bio je deo tima stručnjaka koji su radili na novom pismu, ali će naknadno samostalno biti priznat kao autor. Čak će čuvena firma za proizvodnju pisaćih mašina, Imperial iz Lestera, 1962. godine proizvesti pra dva primerka sa „Šoovim slovima“, namenjena upravo kreatoru pisma i njegovom saradniku Piteru Arturu Dezmondu Mekartiju.

Model i inspiracija

Ne postoji nijedan podatak koji ukazuje na to da je Šo insistirao da bi novi sistem znakova na bilo koji način trebalo da bude inspirisan srpskim jezikom ili ćirilicom. Nesporno je da je Shavian alphabet nastao po uzoru na stenografiju (brzopis). Sam Šo uspostavlja nekoliko kriterijuma za novo pismo (i pri tom ne pominje srpsku azbuku). Po njemu, sistem bi trebalo da ima sledeće karakteristike:

• da ima najmanje 40 znakova,
• da bude fonetski koliko je to moguće (jedan glas, jedno slovo),
• da bude različit od latiničnog alfabeta, da bi se izbeglo da novi način pisanja bude tretiran kao greška.

U čuvenom predgovoru Pigmalionu (drami o izvesnom Henriju Higinsu, profesoru fonetike) Šo se zalaže za reformu engleskog jezika, ali ni ovde ne govori o srpskoj azbuci. Tekstovi o poreklu i razvoju novog pisma ne pominju srpsku azbuku kao model ili inspiraciju. Srpski se javlja kao primer jezika koji je u 19. veku doživeo ozbiljnu reformu (u tom kontekstu navode se i turski, vijetnamski i arapski), a ne kao putokaz za „Šoov jezik“. Pretražili smo i Šoova sabrana dela (književna i publicistička) na 7000 stranica, i na njima se srpska azbuka apsolutno nigde ne pominje.

Savršeno i logično

Šta je istinito u ovoj priči? Nemoguće je, naravno, utvrditi koje je sve stavove Bernard Šo za života zastupao. Ipak, FakeNews Tragač nije došao ni do jednog relevantnog izvora koji bi potvrdio da je irski pisac zaista smatrao „da je srpska ćirilica najsavršenije pismo na svetu“, niti da je u svom testamentu ostavio novčani iznos „Englezu koji uspe da reformiše i uprosti englesku abecedu po uzoru na Vukovu ćirilicu“.

Ovo doslovno piše na njegovoj stranici na Vikipediji (isključivo na srpskom jeziku) i kao referenca navodi se biografija Majkla Holrojda iz 1998. godine (Bernard Shaw: A Biography). U ovoj knjizi, pak, ni na jednom mestu ne pominju se srpski jezik, ćirilica, ni Vuk Karadžić.

Dostupni podaci na engleskom jeziku Šoa i ćirilicu dovode u vezu uglavnom na otvorenim platformama (Yahoo, Quora, TWC, World Reference itd.) i to po pravilu kao (često osporavani) doprinosi anonimnih članova iz Srbije i regiona. Kao istinit, ovaj narativ prihvatili su National Geographic Srbija i portal In4S.

Ovoj neproverenoj priči nije trebalo mnogo da se raširi: Ambasada Srbije u Kopenhagenu organizovala je izložbu „Ćirilično pismo – Od solunske braće do Bernarda Šoa“. Ranije ove godine, premijer Republike Srpske Radovan Višković kazao je kako je Šo „uvijek isticao da je ćirilica najsavršenije pismo i zaokružen i logičan sistem“.

Danijel Apro, FakeNews Tragač

Naknadna napomena (25. jun 2023): Čitateljka nam je skrenula pažnju da bi bilo primerenije navoditi puno ime pisca (Džordž) umesto nadimka (Džo), pa smo u skladu s tim korigovali naslov.