1000 zašto – 1000 zato: Priroda

Redakcija FakeNews Tragača istraživala je enciklopediju Hiljadu zašto – hiljadu zato, s ciljem da utvrdi koliko su navodi u njoj tačni. Reč je o verovatno najtiražnijoj enciklopediji na ovim prostorima, uz koju su odrastale i učile čitave generacije. Bez namere da umanjimo veliki značaj ove knjige, želimo da doprinesemo tome da njena buduća izdanja budu preciznija i bolja.

Nakon što smo prošle godine objavili popis uočenih propusta i grešaka u temama koje se tiču društvenih i humanističkih nauka, objavljujemo i spisak grešaka iz prvog dela enciklopedije, posvećenog čovekovom organizmu i prirodi. Na mnoge od postavljenih pitanja gotovo je nemoguće dati precizan odgovor, ali smo se trudili da ponudimo relevantna tumačenja tamo gde navod iz enciklopedije deluje upitno. Ukoliko u ispravkama koje nudimo pronađete greške, ili ukoliko želite da prijavite neku grešku iz enciklopedije koju mi nismo uočili, molimo vas da nam se javite.

 

LJUDSKO TELO

Str. Pitanje Navodi i greške
9 Šta su ćelije? U tekstu se navodi kako ćelija, „da bi živela, mora da ima hranu i kiseonik”, međutim za život anaerobnih organizmima on nije potreban.
10 Šta su geni? „Аko jedan od roditelja ima smeđe oči, a drugi plave, dete će imati smeđe oči. Međutim, ako oba roditelja imaju plave oči onda će i dete biti plavooko“, navodi se u enciklopediji. Boja očiju je osobina koja je pod kontrolom većeg broja gena (prema nekim izvorima i do 16), tako da je moguće i da plavooki roditelji dobiju potomka sa braon očima (1, 2).
15 Kako osećamo žeđ? Dok se u enciklopediji navodi kako „čovek sigurno umre ako tri nedelje ne unosi nikakvu tečnost u telo“, bez tečnosti se zapravo umire mnogo ranije: možemo da preživimo između dva i osam dana zavisno od uzrasta, pola, vremenskih prilika stepena aktivnosti… (1, 2).
36 Kako rade bubrezi? Bubrezi, prema enciklopediji, imaju oblik pasulja dugačkog oko 8 cm. Zapravo, dužina zdravog bubrega kod odrasle osobe je oko 11 cm.
40 Šta je to astma? „Astma sama po sebi nije bolest već predstavlja znak nekog drugog oboljenja“, stoji u enciklopediji. Prema međunarodnoj klasifikaciji bolesti (2010) astma je klasifikovana u „hronične bolesti donjeg dela sistema za disanje”, šifra J45.
43 Šta su kalorije? Dok se u odgovoru navodi da gram belančevina daje 16 džula, a gram masti oko 36 džula – reč je, zapravo, o kilodžulima (16.34kJ i 37,66kJ).
43 Šta je masno tkvio? „Muško telo obično sadrži oko 10% masnog tkiva , a žensko oko 25“, stoji u enciklopediji. Živanić, S. i Dikić, N. u knjizi „Sportska medicina“ (2008, str. 37) navode da se prosečnim vrednostima procenta telesne masti mogu smatrati one koje definišu „referentnog“ muškarca (15-17%) i „referentnu“ ženu (25-27%).  Međutim, procenat telesne masti varira zavisno i od uzrasta, pa su jasno definisane i referentne vrednosti za svaku uzrasnu kategoriju muškaraca i žena.
44 Zašto osećamo glad? „Šta mislite koliko dugo čovek može da živi bez hrane? Otprilike 70-80 dana, ali pod uslovom da uzima vodu“, glasi jedno od „1000 zato“. Međutim, 2012. godine mediji su zabeležili slučaj Šveđanina Petera Skilberga koji je navodno preživeo dva meseca hraneći se samo snegom. Naučno dokumentovani slučajevi potpunog posta su retki. U poslednje vreme su zabeleženi slučajevi štrajkova glađu koji su trajali između 21 i 40 dana. Za one duže se ne može definitivno potrvditi da su u potpunosti bili lišeni hrane.
45 Šta su vitamini? Vitamin K, prema enciklopediji, stvaraju bakterije u crevima. To je delimično tačno: vitamin K2 se stvara u crevima, a K1 unosimo jedući zelene lisnate biljke – kupus, karfiol, prokelj, spanać, koprivu.
46 Šta je enzim? U odgovoru se navodi kako „hemičari još nisu otkrili njihov hemijski sastav“. U udžbenicima biohemije može se pronaći podatak da su većina enzima po hemijskom sastavu enzimi proteini, mada i ribozomi – molekuli RNK imaju sposobnost katalizatora biohemijskih procesa.
46 Koliko puta rastu zubi? „Oni (zubi) počinju da se stvaraju oko 30 nedelje pre rođenja”, objašnjava enciklopedija. Ipak, istraživanja pokazuju da je prvi indikator formiranja zuba zadebljavanje oralnog epitela koju se dešava oko sedme nedelje gestacijskog razvoja.
48 Kako osećamo ukus hrane? Prema enciklopediji, kvržice za ukus raspoznaju samo četiri osnovna ukusa: slatko, slano kiselo i gorko, „mada izvesni stručnjaci smatraju da čovek može da oseti i ukus metala i baza“. Stručnjaci su 2000. godine potvrdili postojanje petog ukusa – umami – odnosno postojanje specifičnih receptora za glutamat. „Različiti delovi jezika osećaju odgovarajuće tipove ukusa od kojih neki ne mogu da se spajaju i ujedinjuju. Jezik zadnjim delom oseća gorak ukus“, navodi dalje enciklopedija, ali različiti ukusi se mogu osetiti svim delovima jezika. Samo je deo prema korenu jezika osetljiviji na gorak ukus.
49 Kako osećamo miris? „Još uvek nije poznato kako senzorne ćelije otkrivaju mirise”, stoji u enciklopediji, iako su Ričard Aksel i Linda Bak 2004. godine dobili Nobelovu nagradu u oblasti fiziologije / medicine zato što su objasnili kako funkcioniše naš olfaktorni sistem.
53 Šta je mozak? Mozak se, prema enciklopediji, sastoji iz tri dela: „velikog mozga, malog mozga i produžene moždine“. Ako prihvatimo polazište da se mozak sastoji iz tri celine – onda bi one bile veliki mozak, mali mozak i moždano stablo. Moždano stablo grade produžena moždina (medulla oblongata), moždani most (pons) i srednji mozak (mesencephalon). (1)
53 Šta su živci? Dok se u knjizi navodi da se „živčani impuls (podsticaj) kreće brzinom od oko 250km/h“, brzina nervnog impulsa varira od 1m/s (3.6 km/h) do 100 m/s (360km/h) (1).
58 Šta je koeficijent inteligencije? „Što se tiče umnog razvoja ljudi, on se zaustavlja negde između 13. i 20. godine života“, navodi se u odgovoru. Prema Pijažeovoj teoriji kognitivnog razvoja poslednja faza razvoja – stadijum formalnih operacija – dešava se od 12. do 16. godine. Većina istraživača smatra da se ona javlja između 12. i 15. godine (1). Međutim, Pijaže govori o kvalitativnim promenama umišljenja a ne o konačnom prestanku umnog razvoja. „Prosečne vrednosti IQ skorova se menjaju tokom života, rastući od adolescencije do srednjih dvadesetih godina, a potom redovno opadaju, čak i između 25% i 30% u narednih 50 godina“, navodi se u „The Cambridge handbook of intelligence“ (2).
61 Zašto i koliko spavamo? Čitav odgovor je na granici previše pojednostavljene, pa čak i netačne interpretacije (lista istraživanja).
61 Šta se događa dok spavamo? Opis fizioloških promena je tačan za prve tri neREM faze spavanja. Međutim, u Rem fazi oči se brzo pokreću, disanje je sve ubrzanije, nepravilnije i pliće, broj srčanih otkucaja i krvni pritisak se povećavaju.
62 Zašto sanjamo? „Neki stručnjaci posebno izučavaju zbog čega sanjamo, šta sanjamo i kakvo je značenje naših snova. Ti stručnjaci se zovu psihoanalitičari“, navodi se. Psihoanalitičari su, zapravo, psihoterapeuti koji primenjuju psihoanalitički metod u radu sa klijentom (1). Osnivač psihoanalize S. Frojd bio je zagovornik ovde iznete (vrlo pojednostavljene) teze. “Savremena psihoanaliza se u mnogo tačaka razlikuje u shvatanju nastanka i tumačenja snova” (2).
78 Šta je dečja paraliza? U enciklopediji se navodi kako „od 100 slučajeva u kojima je poliomijelitis sigurno ustanovljen, polovina obolelih prezdravi bez posledica, 30 ima neznatne posledice, 14 ima ozbiljniju parilizu, 6 može da umre“. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (1) u jednom od dvesta inficiranih slučajeva dolazi do paralize, a u ovoj grupi 5 do 10% obolelih umire usred paralize disajnih mišića. Podatak iz 2014. (2) ukazuje na to da je 95% slučajeva asimptomatično. 2015. godine u Evropi nije prijavljen nijedan novi slučaj oboljevanja. (3)

 

ŽIVI SVET OKO NAS

Str. Pitanje Navodi i greške
84 Znaš li šta je seme? „Da bi seme poraslo, cvet svake biljke mora prvo da se oplodi“ piše u enciklopediji, ali ovo nije sasvim tačno, jer postoji više aseksualnih načina razmnožavanja cvetnica. Najčešće je u pitanju partenogeneza, reproduktivni proces koji uključuje razvoj ženske (ređe muške) polne ćelije bez oplodnje.
85 Hlorofil? U encikolopediji se navodi da hlorofil biljkama omogućava da iz zemlje i vazduha uzimaju određene materije. To nije potpuno tačno jer hlorofil igra ključnu ulogu u apsorbovanju materija iz vazduha, ali ne i iz zemlje. Biljke materije iz zemlje apsorbuju kroz simbiozu sa ektomikroznim gljivama. Ove gljive oko korena biljke formiraju omotač koji je zaslužan za skupljanje i skladištenje hranjivih materija iz zemljišta (1). U enciklopediji se dalje navodi da postoje biljke koje nemaju zelenu boju (pa samim tim ni hlorofil), a i dalje žive. Sa tom premisom povezane su gljive koje se hrane i bez hlorofila, ali gljive nisu biljke (1).
86 Celuloza? U enciklopediji se navodi da čoveku još nije pošlo za rukom da sintetiše celulozu u laboratoriji, iako je to uspeo pre skoro 30 godina (1).
86 Oprašivanje? U prvoj rečenici se implicira da se sve biljke razmnožavaju isključivo pomoću cvetova, što nije tačno jer postoje i biljke koje ne poseduju cvetove, i one se razmnožavaju putem spora (poput mahovina i paprati), ili putem zaštićenog semena kakvo se nalazi u šišarkama borova (1).
87 Šta su lišajevi? Navedeno je da lišajevi „dopiru dalje na sever i jug nego bilo koja druga vrsta biljke”. Ipak, nije tačno da su lišajevi biljke. Lišajevi čak nisu ni jedan organizam, već simbioza alge i gljive (1). Uz to se navodi i tvrdnja da postoji oko 15.000 poznatih vrsta lišajeva, što nije tačno jer se broj novotkrivenih vrsta povećava iz godine u godinu i do sada je otkriveno oko 20 hiljada vrsta (1), dok ih je u vreme objavljivanja analiziranog izdanja knjige bilo oko 17 hiljada (1). Dalje, u tekstu se navodi da lišaj čine dve vrste biljke – alga i gljiva, ali gljive su zasebno carstvo organizama (1).
88 Alge? Navodi se da „danas u svetu postoji oko 20.000 vrsta algi“. Čak i po najkonzervativnijim procenama, broj identifikovanih vrsta algi prelazi 70.000, a verovatno je bliže 200.000 (1).
88 Gljive? Navedeno je da su gljive „proste biljke“, iako uopšte nisu biljke (1). „Bakterije i gljive kvasca su jednoćelijske gljive”, stoji u enciklopediji, ali bakterije – iako jesu jednoćelijski organizmi – nemaju veze sa jednoćelijskim gljivama – kvascima (1).
89 Kako su postale biljke? Gljive se opet spominju kao biljke, iako to nisu.
96 Kako kaktusi žive bez vode? „Sva živa bića koja žive u pustinji suočena su sa stalnim nedostatkom vode“, kaže knjiga, ali postoje i pustinje poput Sonorske koja se prostire kroz delove Arizone, Kalifornije i Meksika – u njoj padne i do 380mm kiše godišnje (1). Dalje, navodi se da postoji 1.500 poznatih vrsta kaktusa, što je još jedna procena prepisana iz starih izdanja knjige: familija kaktusa ima skoro 2000 vrsta (1). U tekstu se još navodi da se visina kaktusa kreće „od 2,5cm do 15m“. Ipak, odrasla Blosfeldia liliputana Werderm visoka je svega dvanaestak milimetara (1) dok je najviši izmereni Saguero kaktus visok blizu 24 metra (1).
100 Krompir? Navodi se da je „1846. krompirova zlatica uništila ceo godišnji rod krompira u Irskoj“. Ipak, za tzv. „veliku glad u Irskoj“, koja je trajala od 1845. do 1849, kao i za katastrofalno loš rod krompira, odgovorna je  plamenjača (Phytophthora infestans), vodena buđ koja uzrokuje bolest koja uništava i lišće i jestivo korenje ili krtole biljke krompira (1).
102 Da li komarci prenose bolesti? U knjizi se navodi da postoji preko hiljadu vrsta komaraca, ali noviji podaci govore da ih ima oko 3.500 (1).
107 Zašto je matica „kraljica pčela“? Navodi se da su pčele radilice „ženke pčela koje po pravilu ne nose jaja” i da je matica jedna jedina ženka koja polaže jaja. Ipak, to nije sasvim tačno. Kako navode razni specijalizovani pčelarski portal i blogovi, postoje tzv. „polažuće radilice” (Laying worker bees) koje preuzimaju ulogu matice ukoliko se dogodi da ona nastrada, a adekvatna naslednica ne postoji (1, 2, 3, 4).
108 Šta su mekušci? Navodi se da „džinovske sipe dostižu dužinu i preko 15m“. O ovoj temi postoji mnogo različitih podataka, od Nacionalne gografije koja navodi da je najveća džinovska sipa imala oko 17 metara, preko instituta koji navodi da je oko 13 m do BBC koji kaže da je najveća korektno izmerena sipa imala tek 2.79 m, ali navode i razne druge podatke. Navod da „Sve školjke žive u morskoj ili rečnoj vodi” nije tačan jer postoje i jezerske (1, 2) i močvarske (1, 2).
108 Kojoj grupi životinja pripadaju crvi? Kao ekstremna dužina crva navodi se da su neki „dugi čitavih 12 metara”. Ipak, ovo već dugo nije najveća zabeležena dužina crva. Primera radi, Lineus longissimus dugačak je između 15 i 50 metara (1, 2, 3). Takođe se navodi da valjkastih crva ima preko 13.000 vrsta, ali taj broj je sada porastao na oko 20.000 (1).
109 Šta je važno za puževe? U knjizi se navodi da svi puževi „imaju jedan ili dva para pipaka“, što je uglavnom tačno, s tim da „vučiji puž” (Euglandina rosea) može da razvije još jedan par pipaka (1).
110 Kako se oni kreću? „Težina (puža) ne premašuje dvadesetak grama“, navodi se u knjizi. Džinovski afrički puž (Achatina achatina) dostiže težinu od skoro jednog kilograma (1).
113 Koji su pauci otrovni? Navodi se da je do sada opisano više od 26 hiljada vrsta paukova, ali tačniji podatak je da ih je do sada opisano više od 48 hiljada (1), dok je u vreme izdavanja knjige 2016. godine bilo opisano nešto manje od 46 hiljada vrsta paukova (1).
113 Kako pauci predu mreže? Navedeno je da pauci imaju osam pari nogu, što bi značilo da imaju 16 nogu. Naravno, pauci imaju (samo) osam nogu (1). Isto tako navodi se da pauci imaju osam pari očiju, što nije tačno. Različite vrste paukova imaju različit broj očiju, od nedavno otkrivenog Sinopoda scurion-a koji nema ni jedno oko do poznatih vrsta poput Tarantule koja ima osam očiju (1).
115 Šta je škorpija? Navodi se da se u „Severnoj Аmerici škorpija može naći samo u oblasti Arizone”, ali one se mogu naći i u drugim аmeričkim državama poput Nevade, Kalifornije i Teksasa (1), kao i u drugim delovima sveta. Knjiga govori da postoji 600 vrsta škorpija, ali precizniji podatak je da postoji oko 1500 vrsta škorpija. Veličina škorpija kreće se od 12 milmetara do 21 centimetara, a ne od 1,5 cm do 18cm, kako se u knjizi navodi (1).
116 Šta su termiti? Navedeno je da postoji dve hiljade vrstа termita, ali precizniji podatak je da ih ima više od 3.000 (1). Knjiga govori da termiti nemaju krila, ali ih rojači (swarmers), jedna od reproduktivnih kasti termita, imaju (1). Kraljica termit može da živi i do 20 godina, a ne „do 10 godina” kako je navedeno i ona leže oko 20 hiljada jaja dnevno, a ne 30 hiljada kako u knjizi stoji (1).
117 Gde oni borave? Navodi se da termiti mogu praviti brežuljke visine oko 7 metara i prečnika oko 15 metara, ali istraživači iz Namibije tvrde da visina može dostići i 9 metara, a prečnik 20 metara (1). Termiti ne mogu živeti u kamenu kako je navedeno, njihvo stanište su drvo i zemlja, ili brežuljci koje sami stvaraju od blata i drugih materijala (1).
118 Ima li stonoga zaista sto nogu? Navodi se da „neke vrste stonoga zbilja imaju tačno sto nogu“, ali to nije tačno. Vrsta stonoge sa brojem nogu najpribližnijim stotini imala je 96 nogu i otkrivena je 1999. godine (1). Nemoguće je da stonoga ima tačno sto nogu jer se njeno telo sastoji od neparnog broja segmenta na kojima je jedan par nogu, što znači da nije moguće da stonoga ima 50 segmenta sa po jednim parom nogu, osim ako nije došlo do neke mutacije (1).
119 Šta je biljna vaš? U knjizi se navodi da je drugo ime za biljne vaši riličari, ali to nije sasvim precizno. Riličari ili polukrilci zapravo su red insekata kojem biljne vaši pripadaju (1), ali tu pripadaju, između ostalih, i cvrčci (1) i smrdibube (1). Dalje, navodi se da su ti insekti zelenkaste ili smeđe boje, ali oni mogu bit i crni, crveni, žuti ili sivi (1).
120 Šta sve ribe imaju? Na ilustraciji su prikazane haringa, skuša, som i riba list, pa je objašnjeno da su sve ove ribe sem soma morske, ali neke vrste ribe list (1) i haringe (1) žive i u rekama. Takođe, som nije isključivo rečna riba, s obzirom na to da postoji i tzv. morski som (Ariopsis felis), koji – kako mu ime kaže – živi u morima (1).
122 Gde žive ajkule? Navodi se da postoji oko 250 vrsta ajkula, ali je aktuelna procena dvostruko veća: u enciklopediji Britanika još 2008. godine upisano je da postoji više od 400 vrsta ajkula (1). Dalje, navodi se da je ajkula golema psina najveća riba u Severnoj Americi, ali najveća je kit ajkula koja se pojavljuje u okolini Floride (1).
123 Je li meduza opasna? Navedeno je da 98% tela meduze čini voda, ali precizniji podatak je da se radi o 95% tela (1). „Portugalska krstarica”, koja je u knjizi opisana kao opasna meduza čiji dolazak na plažu „izaziva pravu katastrofu”, zapravo i nije prava meduza već grupa životinja koja se naziva sifonofora (siphonophore). Ova grupa životinja zapravo je kolonija koja radi u simbiozi i čini „organizam“ sličan meduzama. Navedeno je da „Portugalska krstarica može imati i 18 metara duge pipke“, ali njeni pipci mogu se rastegnuti i do 30 metara (1).
124 Šta je to sipa? Navodi se da sipe žive u peskovitim staništima, ali one mogu živeti i na koralnim grebenima, u morskoj travi, u stenama itd. (1)
131 Šta je električna jegulja? Navodi se da „naučnicima ni do danas nije pošlo za rukom da objasne poreklo i sposobnost stvaranja elektriciteta u ovih riba“. Ipak, naučnici su uspeli da odgovore na ovo pitanje. Postoje tri specijalizovana električna organa koja su sačinjena od modifikovanog nerva ili mišićne ćelije koja se zove elektrocit. Elikricitet koji ove ribe stvaraju potiče od sinhronizovanog aktiviranja hiljada ovakvih ćelija (1, 2).
133 Kako školjke prave bisere? Navodi se da je „najveći biser koji je do danas pronađen, bio dugačak oko 5cm, sa obimom od preko 10cm!“, ali BBC navodi da je pronađen biser težine od oko 34 kilograma i širine veće od 20 centimetara (1).
135 Šta su vodozemci? U knjizi se navodi da postoji „više od 1.040 vrsta vodozemaca“, ali poznato je da je do danas samo žaba otkriveno, prema različitim izvorima, između 5.400 (1) i 6.300 vrsta (1). Navodi se da „u principu (vodozemci) mogu da žive samo u slatkim vodama“, što takođe nije tačno, jer ih ima i u slanim vodama. Na primer, „žaba krabožder“ (Fejervarya cancrivora) boravi i lovi u slanim vodama (1).
136 Kako se kornjača brani? Navod da „najveća vrsta kornjače obično teži blizu 500kg” nije tačan, budući da odrasla džinovska kožasta kornjača može težiti i oko 800 kilograma (1).
136 Kakva je razlika između morkse i suvozemne kornjače? Navodi se da zelena kornjača može dostići težinu i do 250 kilograma, ali još 1952. godine zebeležen je primerak koji je imao više od 386 kilograma (1).
137 Jesu li gušteri otrovni? Dok knjiga navodi da postoji 2.500 vrsta guštera, precizniji podatak je da ih ima više od 5.500 (1). Takođe, knjiga govori da se gušteri „mogu naći gotovo svuda po svetu sem u predelima zaleđenog Arktika”, ali još 1995. godine naučnici su pisali da se gušter viviparous može pronaći u severnom polarnom krugu Arktika (2).
145 Koja ptica nosi najveća jaja? U knjizi se navodi da je najteže, nojevo jaje, teško i do 1,5 kilogram, ali najteže nojevo jaje upisano u Ginisovu knjigu rekorda imalo je više od 2,5 kile. „Najveća živa ptica, noj, polaže jaje koje je 4.500 hiljade puta teže od najmanjeg, kolibrijevog jajeta”, navodi se u knjizi. Ova računica je netačna: najmanje jaje na svetu jeste kolibrijevo, ali ono može biti čak sedam hiljada puta lakše od najvećeg nojevog jajeta (1, 2).
147 Koliko daleko se ptice sele? Navodi se da arktička lasta prevail i „svih 40 hiljada kilometara u oba pravca” tokom svog migracionog puta, ali novija istraživanja navode da arktičke laste sa Grenlanda i Islanda mogu da prevale put dugačak 80 hiljda kilometara (1), dok one iz Holandije prođu put dugačak i po 90 hiljada kilometara (1).
152 Zašto paun širi perje? Navodi se da postoje samo dve vrste pauna, običan (indijski) i konguanski paun, ali postoji još jedna vrsta – zeleni paun (Pavo muticus) (1, 2).
158 Gde žive pingvini? „Pingvini naseljavaju isključivo južnu Zemljinu poluloptu“, stoji u knjizi. Iako je tačno da gotovo svi pingvini naseljavaju južnu hemisferu, postoji jedan izuzetak. Pingvini na Galapagosu žive i reprodukuju se u potpunosti na severnoj zemljinoj polulopti (1).
160 Šta su sisari? Navodi se da postoji oko 4.500 vrsta sisara, ali Oksfordov magazin o sisarima iz 2018. godine navodi broj od 6.399 trenutno živih vrsta sisara (1), dok ih je u vreme izdavanja analizirane enciklopedije već bilo više od 5.400 poznatih vrsta (1).
168 Šta jedu slepi miševi? Navedeno je da postoji „više od 2.000 različitih vrsta slepih miševa”, dok se u knjizi specijalizovanoj za slepe miševe objavljenoj 2016. godine (C. Voigt, Bats In The Anthropocene: Conservation Of Bats In A Changing World) pominje broj od „nešto više od 1.300 za vreme pisanja ovog poglavlja”. (Voigt, 2016). Drugi izvori navode 1.100, 1.300 i više od 1.300.
169 Zašto se slepi miševi vešaju strmoglavce? Ponovo se navodi da postoji 2.000 različitih vrsta, kao i u prethodnom pitanju. U tekstu se pominje da postoje slepi miševi sa rasponom krila od dva metra, ali najveća vrsta slepog miša (velika leteća lisica), ima raspon krila do oko 170 centimetra.
169 Gde sve žive veverice? Autor navodi da ženka izleže tri do pet mladunaca, ali taj broj zavisi od vrste veverice, te može da iznosi više ili manje novorođenčadi u poređenju sa pomenutim opsegom (1). Navodi se da veverica nema u Australiji, što je nekada bilo tačno ali više nije, budući da su tamo veštački nastanjene tokom 19. veka. Nema ih u velikom broju, ali se ne može reći da ih nema uopšte.
170 Da li su bufalo i bizon jedno isto? U tekstu piše da „sada oko 20.000 američkih bizona živi na livadama i u rezervatima SAD i Kanade”, dok je taj broj u 2016. u ove dve države iznosio više od 300.000 (1).
177 Postoje li beli slonovi „Još nije zabeleženo da je neko video belog slona u prirodi“, navodi se u enciklopediji. Ovaj podatak nije tačan.
180 Da li psi raspoznaju boje? U odgovoru se napominje da je dokazano da pas ne razlikuje boje, dok su neka istraživanja pokazala da pas prepoznaje neke boje tj. da ima dihromatičan vid. Takođe, spominje se i da „po eksperimentima koji su do sada izvršeni, izgleda da je majmun jedina životinja koja je u stanju da razlikuje boje“. Ipak, brojne životinje, među kojima su veverice, zečevi, neki insekti, ribe, ptice, mogu da raspoznaju, ako ne sve, bar određeni spekar boja.

 

STAZAMA BEZ KRAJA

Str. Pitanje Navodi i greške
234 Kako su stari astronomi zamišljali svemir? Ne može se sa sigurnošću reći da u našoj galaksiji postoji “oko 200 milijardi zvezda”, pošto se ne zna tačan broj. Neke procene govore da u Mlečnom putu postoji između 100 i 400 milijardi zvezda (1).
236 Koliko zvezda možemo videti noću? U enciklopediji se navodi da današnji katalog poznatih zvezda sadrži 457.000 zvezda. Neki katalozi sadrže daleko više zvezda od pomenutog broja, a jedan od njih je i Vistin koji je 2012. godine imao registrovano preko 84 miliona zvezda.
237 Koje su najbliže zvezde? Najdalja zvezda koju možemo da vidimo golim okom nalazi se na oko 16.000 svetlosnih godna od Zemlje, što je 50 puta manja razdaljina nego što se spominje u tekstu (1).
238 Postoje li odista zvezde padalice? U odgovoru se koristi pogrešna terminologija. Meteoritom nazivamo one meteoride koji padnu na zemlju, tako da rečenica „većina meteorita manja je od zrna peska i oni obilaze oko Sunca kao planete“ nije dovoljno precizna.
238 Šta je kometa? Za Halejevu kometu se navodi da je poslednji put viđena sa Zemlje „pre nešto više od petnaestak godina, odnosno 1986. godine“, što znači da je ovaj podatak poslednji put osvežen nakon 2001. godine.
239 Šta je Sunčev sistem? Do 2006. se smatralo da postoji devet planeta u našem, Sunčevom sistemu, ali je onda doneta odluka da se Pluton više ne klasifikuje kao planeta, već patuljasta planeta. Prečnik Urana iznosi 51.118 km (ne 143.000 km), Neptuna 49.528 km (ne 53.000 km), a Plutona gotovo upola manje nego što je navedeno u tekstu, 2.370 km (1). Jupiter ne obiđe Sunce za 11 godina i 86 dana, već za 11,86 zemaljskih godina, tj. oko 12 godina (2).
240 Zašto Sunce sija? „Sunce je jedna od 100 milijardi zvezda u našoj galaksiji“, navodi se u odgovoru na pitanje, dok je samo četiri stranice pre toga taj broj iznosio 200 milijardi.
243 Zašto Mesec sija? Drugu strana Meseca nismo imali prilike da vidimo „samo na fotografijama snimljenim za vreme Apolo programa krajem prošlog veka“, već i na fotografijama Lune 3 i Zonda 3 (1, 2).
245 Šta su Saturnovi prsteni? Tekst navodi na zaključak da su prstenovi Saturna „veoma tanki, debeli svega nekoliko kilometara“, dok su oni najčešće daleko tanji, neki čak debljine od desetak metara (1, 2).

 

SNAGA I MOĆ

Str. Pitanje Navodi i greške
299 Šta je kondenzacija? U enciklopediji se navodi da je kondenzacija „prelazak gasa ili pare u tečno ili čvrsto stanje“. Kondenzacija je isključivo prelazak iz gasovitog agregatnog stanja u tečno agregatno stanje. Prelazak iz gasovitog u čvrsto agregatno stanje naziva se depozicija.
303 Ko je napravio prvi termometar? Termometar ne meri toplotu, već temperaturu. Temperatura je mera zagrejanosti tela i njena oznaka je t ili T, dok je toplota fizička veličina koja se označava sa Q i njena potrošnja meri se kaloriometrom.
303 Zašto se u termometru upotrebljava živa? Ista greška kao u prethodnom odgovoru.
310 Kakvi su kosmički zraci? Procenjuje se da je svemir star oko 13 milijardi godina i njegovo trajanje ne meri se bilionima godina, kao što piše u tekstu.
313 Zašto su dugine boje tako raspoređene? Autor je izostavio sedmu „osnovnu boju“ duge, koju je prikazao i na ilustraciji, a to je indigo. Ova boja se smatra pretposlednjom u spektru, a ne plava kao što je označeno.
321 Kako radi tranzistor? Tranzistor ne troši manju snagu od klasične elektronske cevi, već energiju.
331 Ko je izumeo mikroskop? Na samom kraju ovog poglavlja navedeno je da elektronski mikroskop uveličava do 300.000 puta, ali postoje oni koji uveličavaju 500.000, pa čak i 1.000.000 puta (1).
333 Zašto podmornica može da roni? Kod nuklearne podmornice je konkretizovano da „svaki od njenih 16 projektila može da nosi 10 nuklearnih bojevih glava“. Ovo su prilično konkretni navodi, ali ne nužno tačni. Postoji više vrsta podmornica koje su različitih veličina i kapaciteta.

 

Redakcija FakeNews Tragača

Ukratko

TOP 5 – LOKACIJA MANIPULACIJA
Fakenews tragac logo

Sumnjate u vest koju ste pročitali?

Pošaljite nam je. Proverićemo.