Mezatone: prevarantski oglasi za 10 preparata

Iako oglas poput ovog možda izgleda kao i bilo koji drugi oglas koji se pojavljuje na društvenim mrežama ili na internetu uopšte, dovoljno je svega nekoliko koraka da bi se ustanovilo da je krema za akne Derma Nova jedan od 10 lažno reklamiranih proizvoda koje prodaje ista kompanija.

Laboraks iz Boleča

Svaki od ovih 10 proizvoda ima sopstvene, slične veb stranice na kojima se jasno prepoznaju uobičajene tehnike obmanjivačkog oglašavanja. Pored naročitog isticanja prirodnosti preparata, komplikovane medicinske terminologije i pravopisnih grešaka, ove sajtove odlikuju i lažirane ograničene zalihe, promotivni periodi, lekari, stručnjaci, zadovoljne mušterije itd. Osim na sopstvenim, svi proizvodi mogu se naći i na sajtu Mezatone.com (Mezatone je tekstualni logo ispisan na kremi Derma Nova), a na obmanjujućim sajtovima se kao referenca u okviru kopirajta navodi upravo Mezatone.

U delu „politika privatnosti“ ove veb stranice navodi se da je ona u vlasništvu Laboraks d.o.o. Ovo privredno društvo registrovano je u Agenciji za privredne registre septembra 2019. godine kao trgovina na malo posredstvom pošte ili preko interneta, sa adresom u Bajmoku, a potom u Boleču. Svi ovi proizvodi takođe se prodaju i na sajtu Zdravovita.rs, na kojem je navedena adresa Trg Maršala Tita 22A u Boleču, ista ona pod kojom je upisano sedište za Laboraks d.o.o. FakeNews Tragač uputio je Laboraksu pitanja u vezi sa manipulativnim oglašavanjem, ali na njih nismo dobili odgovor.

Proizvodi koje ova kompanija prodaje su čajevi, biljne kapi i kreme. Pre nego što prikažemo manipulativne metode kojima se oni oglašavaju, ovde ćemo nabrojati nazive tih 10 preparata, njihovo navodno dejstvo, kao i linkove njihovih pojedinačnih veb stranica:

1. Diabetin – čaj za regulisanje nivoa šećera u krvi (1, 2, 3, 4)
2. Hipertonin – čaj za regulisanje krvnog pritiska (1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8); (Tragač je već pisao o obmanjujućem oglašavanju za Hipertonin, tada na drugoj veb stranici, sa drugim lažnim doktorima i izmišljenim komentarima. Međutim, ono što je nepromenjeno u odnosu na tada jeste fotografija samog proizvoda, na čijem pakovanju nisu nabrojani sami sastojci, već jedan iznad drugog stoji ispisano: SASTOJAK 1, SASTOJAK 2, SASTOJAK 3)
3. Imunodon – čaj za jačanje imuniteta (1, 2, 3, 4, 5)
4. Prostanol – čaj za lečenje prostatitisa (1, 2)
5. Reumatin – čaj protiv reumatizma (1, 2, 3, 4, 5)
6. SliMax – čaj za mršavljenje (1, 2, 3, 4)
7. Hiper Drops – kapi koje snižavaju krvni pritisak (1, 2, 3, 4, 5, 6)
8. Prosta Drops – kapi za „uklanjanje prostatitisa“ (1, 2, 3, 4, 5, 6)
9. Hematin – krema protiv hemoroida (1, 2)
10. Derma Nova – krema protiv akni (1, 2, 3, 4).

Broj zadovoljnih kupaca: 28.573

Bez obzira na to gde se ovi proizvodi reklamirali, ono što je konstantno u svim njihovim pojavljivanjima jeste popust od 50%. Sniženu cenu najčešće prati i neki oblik upozorenja o ograničenosti ponude, bilo da se radi o preostalom broju artikala na stanju ili o napomeni da će se promotivni period uskoro završiti (npr. u slučaju kreme Derma Nova, na čijem sajtu stoji tajmer koji odbrojava do ponoći). Radi se naravno o običnoj manipulaciji – broj preostalih artikala uvek je isti, datum završetka promocije uvek je namešten na današnji, te se Derma Novin tajmer svaki put resetuje u ponoć, a čak i cena istog preparata ne mora da se podudara na dve različite adrese, iako se radi o stranicama koje potpuno isto izgledaju, kao npr. u ovom slučaju – 1, 2. Pored toga, neki sajtovi prikazuju i podatke o broju ljudi koji su tog dana naručili proizvod, ili o broju ljudi kojima je proizvod do sada pomogao, koji su takođe uvek isti. S tim u vezi, ističemo kuriozitet da je broj ljudi kojima su dva različita proizvoda promogla – Prostanol i Prosta Drops – identičan, odnosno 28.573.

Stok doktori

Još jedna suštinska odlika ovih proizvoda (kao, uostalom, i ovog tipa oglašavanja) jesu izmišljene preporuke lekara. Ove preporuke uglavnom su predstavljene kao citirana izjava određenog doktora/stručnjaka pored koje se nalazi njegova/njena fotografija, ime i titula. Zapravo, radi se ili o stok fotografijama ili o preuzetim fotografijama pravih doktora kojima su potom dodeljeni izmišljeni identiteti. Sledi nekoliko primera:

Dijetetičarka Gordana koja preporučuje SliMax čaj za mršavljenje može se pronaći na sajtovima koji prodaju stok fotografije, ali i na drugim sajtovima koji promovišu slične proizvode koje je Tragač već analizirao;

Stok fotografija upotrebljena je i za „stručnjaka za muško zdravlje“ Ilije Ivanovića sa Prostanolovog sajta, dok su nezavisni eksperti Petar Zdravković, Miloš Nedeljković i Bojan Zec zapravo doktori Aleksej Krivošapkin (Алексей Леонидович Кривошапкин), Pjer Mono (Pierre Mono) i Nikita Volkov (Никита Волков);

„Doktor najviše kategorije“ S. Petrić, koji savetuje korišćenje čaja Hipertonin, ima brojne inkarnacije u drugim zemljama, pa je tako, primera radi, u Rusiji on Vladimir Litvinov (Владимир Валентинович Литвинов), a u Nemačkoj Patrik Cvancger (Patrick Zwanzger);

Još jedan doktor „najviše kategorije“, ovog puta kardiolog Aleksandar Milutinović koji preporučuje kapi Hiper Drops zapravo je još jedan lik sa stok fotografije (što postaje još očiglednije usled činjenice da je njegova pločica sa imenom prazna). Hiper Drops veb stranica takođe sadrži i fotografije četiri njihova navodna direktora – za odnose sa klijentima, pozivnog centra, logistike i kvaliteta, koji se pojavljuju širom interneta sa različitim imenima i identitetima – 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8 (ovo su samo neki od primera).

Zajedno sa principijelno identično lažiranim pohvalama kupaca (koje će biti opisane u nastavku), ove poruke predstavljaju direktno kršenje čl. 6 Zakona o oglašavanju, koji glasi: „Ako se oglasna poruka poziva na mišljenja određenih naučnika, stručnjaka ili potrošača ona moraju biti potvrđena, dokumentovana i poverljiva“.

Izmišljene institucije

Neretko su navodi nepostojećih lekara potkrepljeni navodnim rezultatima kliničkih ispitivanja. Ova su ispitivanja opisana krajnje nespecifičnim podacima, tako da je o njima moguće saznati jedino da su 1) sprovedena, 2) veličinu uzorka na kojem su navodno sprovedena i 3) da su rezultati tog proizvoda neuporedivo bolji od proizvoda sa kojim je bio upoređivan ili od placeba. Ipak, sajtovi pojedinih proizvoda navode organizacije koje su izvršile pomenuta ispitivanja, koje u stvari ne postoje: kod Prostanola je to „Međunarodna urološka asocijacija“, kod Hiper Dropsa „Svetska organizacija za borbu protiv kardiovaskularnih bolesti“, a u slučaju Prosta Drops kapi to je „Institut za urologiju“.

Podjednako neodređene su i informacije o eventualnim pečatima odobrenja ili nagradama koje su ovi preparati dobili. Jedan od proizvoda koji su nešto specifičniji po pitanju ovih informacija jesu kapi Hiper Drops. Na jednom od svojih sajtova one imaju pečate odobrenja nepostojećih: Univerziteta Nikolas Virt, Svetske organizacije za kontrolu srčanih bolesti i Ruskog naučnog centra za istraživanje kardiovaskularnih bolesti A. N. Aleksejev. Povrh toga, u daljem se tekstu navodi da su srpski naučnici proveli osam godina radeći na stvaranju ovog preparata, te da je nominovan kao „Otkriće godine od strane međunarodnu medicinsku nagradu Geirdner“. Nagrada Geirdner međutim ne postoji – postoje nagrade koje dodeljuje kanadska fondacija Gairdner, ali one se dodeljuju pojedincima, a ne proizvodima ili „otkrićima“. Možemo samo pretpostaviti da uzrok ovih i sličnih pravopisnih grešaka leži u lošem prevodu ove i sličnih veb stranica sa njihovih istočnoslovenskih varijacija (1, 2, 3).

Čuvajte se falsifikata

Pored izmišljenih (preporuka) lekara, neizostavni deo ovih reklama jesu komentari zadovoljnih korisnika. Forma komentara najčešće je sledeća: ispovest o ličnom zdravstvenom problemu s kojim je proizvod u pitanju pomogao, nakon koje sledi pohvala i preporuka tog proizvoda propraćena fotografijom i identitetom (najčešće: ime, godine, mesto) tog pojedinca. Međutim, fotografije ovih pojedinaca zapravo su preuzete sa interneta, a njihovi identiteti izmišljeni (ponekad se njihovi komentari mogu pronaći pripisani nekoj drugoj izmišljenoj osobi na nekom drugom mestu na internetu – tako su Ana, Mira i Milica sa sajta za Imunodon na drugoj veb adresi Tanja, Mirjana i Ivana). Ovde ćemo navesti samo neke primere:

Dijana koja preporučuje SliMax je žena sa stok fotografije (takođe, komentari ostalih kupaca na ovom sajtu uvek će biti datumski označeni tako kao da su napisani u poslednjih 10 dana);

Iako zamagljene, fotografije Miodraga, Nenada, Aleksandra i Dragana sa sajta za Prostanol pojavljuju se drugde na internetu, naravno sa drugačijim imenima (1, 2); štaviše, Miodrag je zapravo američki glumac Šon Feris.

Sajt za Hiper Drops sadrži fotografije 14 različitih ljudi udruženih u jednu, a ista ova kombinacija može se pronaći i na drugim sličnim sajtovima (1, 2);

Tatjana koja je ostavila recenziju za Hipertonin zapravo je Pamela Mejson iz Oksfordšira o kojoj je britanski Dejli mejl objavio priču 2011. godine (u kojoj nema pomena o Hipertoninu);

Jovan koji hvali Reumatin zapravo je Davor Župa, lokalni političar iz Bihaća čija se fotografija pojavljuje u priči BBC-ja o izbeglicama u Bosni i Hercegovini;

Milena sa sajta za Diabetin u stvari je nestala tridesetdevetogodišnja Engleskinja koja je kasnije pronađena mrtva.

U zaključku još jednom upućujemo na Zakon o oglašavanju, konkretno čl. 11, koji navodi da je obmanjujuće oglašavanje zabranjeno, a obmanjujuće oglašavanje definiše kao „svako oglašavanje koje na bilo koji način, uključujući način prikazivanja, obmanjuje ili je verovatno da će obmanuti primaoce oglasne poruke, koje zbog takve obmanjujuće prirode može da utiče na njihovo ekonomsko ponašanje“. Osim toga, upućujemo i na upozorenje istaknuto upravo u oglasima na Mezatone.com, koje savetuje: „čuvajte se falsifikata“.

Predrag Mijatović, FakeNews Tragač