Odbačena tužba JP Tanjug protiv urednika FakeNews Tragača

Treći osnovni sud u Beogradu doneo je 23. marta 2021. godine rešenje kojim se odbacuje privatna tužba JP novinske agencije Tanjug protiv urednika FakeNews Tragača Stefana Janjića.

Agencija Tanjug podnela je u septembru privatnu tužbu protiv Stefana Janjića, navodeći da je svojim izjavama u emisiji „Dan uživo“ na TV N1 1. jula 2020. počinio krivično delo narušavanje poslovnog ugleda i kreditne sposobnosti agencije, pa je u tom smislu zatražena uslovna kazna zatvora u trajanju od godinu dana.

Tanjug je tužbu propratio i pamfletskim tekstom u kojem je navedeno kako je urednik FN Tragača „lažno optužio Tanjug da širi lažne vesti“, kao i da će sud utvrditi da li je okrivljeni imao lošu nameru ili je samo „istraživač amater malih znanja, a velikih medijskih i političkih naklonosti“.

Podneskom od 12. marta 2021. punomoćnik tužioca obavestio je sud da je rešenjem APR 19336/2021 JP Tanjug brisano iz registra privrednih subjekata, a sudija Vuk Đuričković je nakon uvida u dokumentaciju doneo rešenje o odbacivanju privatne tužbe i otkazivanju ročišta koje je bilo zakazano za 23. april.

Ni Stefan Janjić ni redakcija FN Tragača nisu se do sada oglašavali ovim povodom, uvereni u to da će sudskim postupkom biti utvrđeno da nema ni naznake opisanog krivičnog dela. Budući da se postupak završio odbacivanjem tužbe zbog brisanja Tanjuga iz registra APR-a, ovde ćemo ukratko izneti argumente na osnovu kojih smatramo da JP Tanjug ne bi dobio ovaj proces čak ni da su okolnosti bile drugačije.

Šta se dogodilo?

Tanjug u tužbi navodi kako je Stefan Janjić, gostujući na N1, optužio ovu agenciju da je emitovala tri lažne vesti – da je Kina proglasila kraj pandemije, da je obraćanje predsednika Vučića na kineskoj mreži Veibo videlo 500 miliona korisnika i da je Kristijano Ronaldo svoje hotele u Portugalu pretvorio u kovid bolnice.

U uvodnom delu gostovanja urednik Tragača jeste naveo ove tri lažne vesti, ali ih nijednom rečju nije doveo u vezu sa Tanjugom. Izdvojio ih je, naime, zbog toga što je istraživanje FN Tragača pokazalo da su upravo ove tri vesti bile najviralnije dezinformacije tokom prvog talasa pandemije, a zajedničko im je bilo i to što sve tri imaju pozitivnu, optimističku konotaciju.

Pri samom kraju gostovanja, voditelj je uredniku Tragača postavio pitanje koje se ticalo prenošenja lažnih vesti. Janjić se osvrnuo na primere lažnih vesti sa početka emisije, rekao da su ih prenele desetine medija i dodao kako je „vrlo često izvor takvih informacija, ne samo o koroni nego i inače, Tanjug“. Dakle – ne izvor te tri vesti, već izvor takvih, viralnih vesti, o koroni i drugim temama. Nakon toga, Janjić je rekao: „Ne želim da generalizujem, naravno da je većina vesti na Tanjugu tačna, ali to odavno nije agencija kojoj možete verovati jedan kroz jedan“.

Slede koincidencija i apsurd: iako urednik Tragača nije doveo Tanjug u vezu s te tri konkretne lažne vesti, Tanjug se sâm javio (!), dobrovoljno, putem tužbe, da objasni kako je on samo preneo dve od te tri dezinformacije, kao i da je pritom uredno naveo izvor. Izvor jeste bio naveden, ali medij takvom praksom ne može u potpunosti da skine odgovornost sa sebe. Da je drugačije, agencije bi imale pravo da prenesu bilo kakvu besmislicu i da se pravdaju time da ona nije potekla od njih. Bivša uprava JP Tanjug, kao agencije čiji je slogan „Tačno“, to svakako dobro zna. Predstavnici 13 novinskih agencija iz istočne Evrope, a među njima i bivša direktorka Tanjuga, potpisali su u decembru 2018. godine u Tirani „Rezoluciju o borbi protiv lažnih vesti“ (tekst), u kojoj se na više mesta apostrofira koliko je važno da novinske agencije stanu na put širenju dezinformacija, da obučavaju novinare da prepoznaju neistine, da spreče širenje glasina iz nepouzdanih izvora i tome slično. Da je Tanjug sledio ta načela, ne bi olako objavio dve dezinformacije o kojima je reč u tužbi. Naravno, nijednog trenutka ne sporimo da Tanjug ima pravo na greške, ali bi one morale da budu izuzetno retke i adekvatno ispravljene u najkraćem mogućem roku. Tanjug bi morao da vodi računa o svakoj informaciji, kako onoj čiji je neposredni izvor, tako i onoj koju prenosi iz drugih izvora, budući da ima izuzetnu poziciju na medijskom tržištu Srbije i regiona. Svaka tačna informacija koju Tanjug objavi pojavi se u desetinama drugih medija, ali je – nažalost – to veoma često slučaj i sa netačnim vestima s njihovog servisa.

Da li je namera urednika FN Tragača bila da upozori javnost kako se Tanjugu ne može verovati? Ne, već samo da mu se ne može verovati jedan kroz jedan. Ta izjava nije bila ni ostrašćena ni paušalna, već zasnovana na rezultatima velikog broja analiza portala za proveru podataka iz Srbije i regiona.

Navedimo samo deset ilustrativnih primera: (1) prenošenje netačnih i opasnih saveta nepostojećeg lekara iz Vuhana, nakon čega je Tanjug sam priznao da je tekst preneo neoprezno i bez provere; (2) prenošenje netačnog prevoda Rojtersove vesti o ruskoj vakcini, nakon čega je i portal Sputnjik objavio ispravku, navodeći Tanjug kao izvor netačno prenete informacije; (3) netačna vest da je svaki deseti zatvorenik u Britaniji Albanac; (4) netačna vest da vojnici ispred Gračanice pokazuju satanistički znak; (5) prenošenje satiričnih vesti kao istinitih, verodostojnih (1, 2), (6) prenošenje netačnih informacija o nagradi „Zlatni lav“ koja je dodeljena Aleksandru Vučiću; (7) prenošenje arhivskog snimka Albanske nacionalne armije, u tom trenutku starog više od osam godina, kao aktuelnog povoda za brigu; (8) prenošenje dezinformacije o kamenovanju autobusa brazilske fudbalske reprezentacije; (9) objavljivanje izveštaja o završenoj poseti Zorane Mihajlović Nišu pre nego što je ministarka uopšte došla u Niš; (10) manipulativni prevod elemenata teksta Njujork tajmsa o Aleksandru Vučiću…

Ukoliko pogledamo ove primere lažnih i manipulativnih vesti, koje je s Tanjuga preuzimao veliki broj medija, možemo još jednom postaviti inicijalno pitanje: znači li sve ovo da se Tanjugu ne može verovati? Ne. Znači da mu se ne može verovati jedan kroz jedan. Znači da Tanjug mora svakog dana, svakom vešću, da se bori za poverenje svojih čitalaca, koje ni inače – a pogotovo posle propusta kakvi su navedeni – ne može biti apsolutno. Dobra vest je da to poverenje može biti bolje nego što je trenutno, da se može unapređivati iz dana u dan, a FakeNews Tragač, kao i drugi portali za proveru podataka, mogu u toj borbi biti dobri saveznici.

Naposletku, želimo agenciji Tanjug mnogo uspeha u daljem radu, budući da je u interesu građana Srbije, kao i celokupnog medijskog tržišta naše zemlje, da Tanjugove informacije budu pravovremene, verodostojne i proverene. Nadamo se da će se Tanjug, u svom novom formatu, beskompromisno boriti za te vrednosti. Mi im u toj borbi, svakako, nećemo biti neprijatelj. Naprotiv.

FakeNews Tragač

Ukratko

TOP 5 – LOKACIJA MANIPULACIJA
Fakenews tragac logo

Sumnjate u vest koju ste pročitali?

Pošaljite nam je. Proverićemo.