Borska reka nije ušla u Ginisovu knjigu, ali jeste veliki razlog za brigu

Borska reka nije najzagađenija u Evropi po Ginisovoj knjizi rekorda, kao što je preneo portal Politika, ali se smatra jednom od najzagađenijih reka Srbije. Na naš mejl Politika nije odgovorila, a tekst sa spornom informacijom više se ne može pronaći na njihovom portalu.

Početkom juna Politika je objavila tekst koji govori o nivou zagađenosti Borske reke i uticaju koji ona ima na živi svet. Tekst je naslovljen „Borska reka po Ginisu najzagađenija u Evropi”, što je podatak koji se nalazi i u samom tekstu, ali i u naslovima portala Vojvodina info, Niški press i Đole dog, koji su preneli vest Politike.

Odgovor Ginisa i ćutanje Politike

Viša publicistkinja Ginisove knjige rekorda Džesika Dovs kaže da rekord za „najzagađeniju reku Evrope” ne postoji, pošto Ginis beleži samo svetske rekorde, ne i lokalne, regionalne ili kontinentalne. „Na osnovu najnovijih dostupnih podataka, najzagađenija reka na svetu je Čitarum u Indoneziji. Reka je duga 225 kilometara, pokriva površinu od približno 13.000 km² i dolazi u kontakt sa oko 9 miliona ljudi. Zagađivači su industrija (u ovom području se nalaze mnoge fabrike tekstila), ali i domaćinstava”, rekla je Dovs za Tragač i dodala da je analiza ove reke iz 2013. godine pokazala koncentraciju metala poput aluminijuma, mangana i gvožđa znatno veću od prosečne.

FakeNews Tragač je pokušao da kontaktira i sa redakcijom Politike, u nadi da ćemo saznati da li je autor teksta čitalac ili novinar ovog portala, ali odgovor nismo dobili do objavljivanja ove analize. Ipak, ubrzo nakon našeg mejla, tekst je uklonjen sa Politikinog portala.

Borska reka ozbiljan ekološki problem

Nacrt prostornog plana Republike Srbije za period 2021–2035, objavljen u martu ove godine, Borsku reku označava kao ekološku crnu tačku Srbije. Za ovu reku, kao i Veliki bački kanal u nacrtu piše da „predstavljaju veliki i urgentan problem, a ujedno i primer teškoća u rešavanju problema zagađenosti površinskih voda”.

O ekološkom problemu koji je rezultat nebrige o Borskoj reci su već objavljivana istraživanja, poput rada iz 2012. godine „Tretman industrijskih otpadnih voda iz procesa proizvodnje bakra u RTB Bor” autora sa Instituta za rudarstvo i metalurgiju u Boru. U njemu se objašnjava da su Borska i Kriveljska reka pogođene proizvodnjom bakra u industrijskom kompleksu RTB Bor, pošto tim procesom nastaju otpadne vode koje dugoročno kontaminiraju zemljište, ali i površinske i podzemne vode. Autori objašnjavaju da ovo predstavlja međunarodni problem, budući da dve pomenute reke pripadaju slivu Timoka, koji se zatim uliva u Dunav. „Urađena je detaljna kvalitativno-kvantitativna analiza uzoraka otpadne vode iz navedenih proizvodnih procesa i utvrđen povišen sadržaj jona teških metala (Cu, Fe, Mn, Zn, Pb, Ni, Bi, Cd, i dr.) koji višestruko premašuje MDK vrednosti definisane u zakonskoj regulativi Republike Srbije”, piše u zaključku ovog rada.

Istraživanje „Uticaj zagađenih otpadnih voda na kvalitet vode Borske reke i okolnih podzemnih voda” objavljeno 2014. godine takođe govori o lošem uticaju rudničkih i industrijskih otpadnih voda na Borsku reku. „Pored otpadnih voda koje se ispuštaju u Borsku reku veliku opasnost po životnu sredinu predstavlja i velika količina flotacijske jalovine koja se nalazi u priobalju ove reke, koja je usled čestih akcidentnih situacija koja su se dešavala u Borskoj flotaciji tokom prošlog veka ispuštana direktno u Borsku reku”, zaključuju autori ovog istraživanja.

Stefan Kosanović, FakeNews Tragač