Zanemarivanje osnovne stope: katolički virus u Vatikanu i muški virus na Svetoj gori

U jednoj radio-emisiji generalni direktor pri Ministarstvu zdravlja Izraela, profesor Hezi Levi uzburkao je javnost izjavom da je među novozaraženima delta sojem koronavirusa između 40 i 50% onih koji su prethodno bili vakcinisani. Osim toga, Levi iznosi sumnju u efikasnost vakcina u slučaju novog soja virusa: iako je stopa zaraženih u Izraelu za sada veoma mala, zabrinjava ga što se virus registruje i kod prethodno vakcinisanih.

Zanemarivanje osnovne stope

Podsetimo, Izreal prednjači u procentu vakcinisanih osoba, tako da – prema podacima sa sajta Our world in data – trenutno ima 5,25 miliona potpuno vakcinisanih i oko 500.000 onih koji su vakcinisani prvom dozom. Prema sajtu World population review koji prati broj stanovnika sveta u realnom vremenu, u Izraelu trenutno živi oko 8,8 miliona ljudi, od čega odrasli deo populacije broji 5,94 miliona. Budući da maloletnici nisu vakcinisani, možemo zaključiti da u Izraelu ima oko 88% potpuno vakcinisanih odraslih osoba. Zašto je važno da se ovoga podsetimo? Odgovor na ovo pitanje možemo naći u kognitivnoj psihologiji koja se bavi fenomenom zanemarivanja osnovne stope.

Na ovaj fenomen je, reagujući na zabrinutost Izraelaca oko visine procenta vakcinisanih među zaraženima, skrenula pažnju asistentkinja sa departmana za epidemiologiju Univerziteta u Teksasu Kejtlin Džetelina. Naime, ona navodi da je ta zabrinutost upravo rezultat kognitivne pristrasnosti koja se naziva zanemarivanje osnovne stope. Ovaj fenomen nastaje kada prilikom zaključivanja ignorišemo informaciju o osnovnoj stopi zato što smatramo da je irelevantna za odluku koju donosimo. U prethodnom primeru osnovna stopa je informacija da u Izraelu ima čak 88% vakcinisanih i svega 12% nevakcinisanih odraslih osoba. Da vakcina zaista nije efikasna u slučaju novog soja virusa, među novozaraženima bismo stoga očekivali upravo oko 88% vakcinisanih i oko 12% nevakcinisanih.

Muški virus na Svetoj gori

Prema podacima sa sajta Worldometer u Izraelu je trenutno aktivno zaraženo oko 8 na svakih 10.000 stanovnika. Ukoliko su u ukupnom broju zaraženih jednako zastupljeni vakcinisani i nevakcinisani, odnosno po 4 na svakih 10.000, mogli bismo da se zabrinemo samo pod uslovom da nemamo informaciju o osnovnoj stopi. Ilustrativni primer: Ukoliko znamo da je među svakih 10.000 stanovnika oko 8.800 vakcinisanih i svega 1.200 nevakcinisanih, onda je u uslovima u kojima su u procentu zaraženih jednako zastupljeni vakcinisani i nevakcinisani, vakcinacija veoma efikasna. Tačnije jednako efikasna kao i u slučaju ostalih sojeva koronavirusa.

Sličan propust se pravi i kada se govori o zastupljenosti vakcinisanih (protiv malih boginja, zauški i rubeola) među decom s autizmom. U zemljama u kojima je vakcinacija dece obavezna, i sledstveno tome obuhvat vakcinacije iznosi oko 90%, zaista ne treba da nam služi kao argument o uzročno-posledičnoj vezi podatak o tome da među autističnom decom ima čak 90% vakcinisanih. To bi bilo slično „otkriću“ da u Vatikanu iz nekog razloga virus napada samo katolike, ili da je zabrinjavajuće što novi soj „muškog“ virusa na Svetoj gori napada ili ubija samo muškarce. Zanimljivo, to nema nikakve veze sa testosteronom ili religijom, već isključivo sa osnovnom stopom.

Sklonost ka specifičnom i iznenađujućem

Da zanemraivanju osnovne stope nismo skloni samo u slučaju komplikovanih računica sa velikim brojevima, govore u prilog mnoga istraživanja koja se već nekoliko decenija sprovode u oblasti kognitivne psihologije. U istraživanju koje su sproveli Penikuk i Tompson, zadatak je bio sledeći:

Rezultat ove, kao i velikog broja studija koja su se bavili ovom kognitivnom pristrasnošću, jeste da se velika većina ljudi pri donošenju odluka više vodi specifičnim informacijama, u ovom slučaju nekom vrstom stereotipa, nego osnovnom stopom. Čak i u uslovima u kojima je verovatnoća da je Paul lekar svega 0,5%, ispitanici su većinom odabrali ovaj odgovor, vodeći se informacijama iz njegovog života.

Kaneman i Tverski objašnjavaju ovaj fenomen time da su ljudi skloni oslanjanju na heuristiku reprezentativnosti. Ukoliko u situaciji u kojoj odlučujemo o nečemu imamo priliku da se oslonimo na prototip predstavnika određene grupe, mi ćemo to učiniti i povrh toga što nam verovatnoća sugeriše potpuno drugačije. Osim toga, izraelska naučnica Maja Bar-Hilel navodi da smo skloni tome da pri donošenju odluka rangiramo informacije po relevantnosti. Ukoliko neke informacije smatramo irelevantnim, na njih se nećemo oslanjati uopšte, ili ćemo se oslanjati u manjoj meri. Međutim, kao sistematska pojava registruje se to da smo skloniji da specifičnije informacije procenimo kao relevantnije od nekih generalnih, opštih informacija, kakva je osnovna stopa. U skladu sa tim, usled procene nerelavantnosti osnovne stope, češće ćemo zaključivati ili odlučivati o nečemu samo na osnovu neke nove, iznenađujuće i specifične situacije ili informacije.

Za FakeNews Tragač,
Milica Lazić


Milica Lazić je doktorka psiholoških nauka i naučna saradnica na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. U svom istraživačkom radu bavi se subjektivnim blagostanjem i psihološkom rezilijentnošću, naročito u kontekstu aktuelnih i negativnih iskustava iz perioda odrastanja. Osnivačica je Psihološkog centra za mentalno zdravlje u zajednici “MentalHub”.

Ukratko

TOP 5 – LOKACIJA MANIPULACIJA
Fakenews tragac logo

Sumnjate u vest koju ste pročitali?

Pošaljite nam je. Proverićemo.