Čudotvorni čaj Corelax: imate li „osećaj za momka u stomaku“

Analizom teksta „MINISTARSTVO ZDRAVLJA KAŽE: 15 MILIONA LJUDI UMIRE SVAKE GODINE ZBOG PARAZITA! 97% LJUDI JE ZARAŽENO! KAKO IZBACITI OVE “UBICE” – GOVORI GLAVNI PARAZITOLOG U ZEMLJI!“ na portalu zdravljeispredsvega.com utvrdili smo postojanje mnogih dezinformacija, plasiranih kako bi se promovisao preparat Corelax, koji navodno otklanja sve parazite iz ljudskog organizma.

Viktorija Dvorničenko kao Jasna Kovačević

Tekst je napisan u formi intervjua u kojem se u ulozi sagovornice nalazi izvesna „doc. dr Jasna Kovačević“, predstavljena kao docentkinja, rukovodilac Instituta za istraživanje medicinske parazitologije i tropske medicine E. I. Marcinowski i autorka više od 60 naučnih radova o molekularnoj parazitologiji, koja iza sebe ima 21 godinu radnog staža.

Ipak, intervjuisana Jasna Kovačević zapravo ne postoji. Obrnutom pretragom fotografije došli smo do pravog imena osobe na fotografiji, a to je Viktorija Vladimirovna Dvorničenko. Naime, reč je o doktorki onkologije koja je najveći deo svoje lekarske karijere provela na čelu Regionalnog onkološkog dispanzera u oblasti Irkutsk u Rusiji.

Institut iz Srbije koji se pominje takođe ne postoji. Ono što stvarno postoji jeste Laboratorija za medicinsku parazitologiju, pri Centru izuzetnih vrednosti za zoonoze prenošene hranom i vektorima na Institutu za medicinska istraživanja Univerziteta u Beogradu, a rukovodilac centra je Olgica Đurković-Đaković, zatim Katedra za parazitologiju na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu, gde je aktuelni šef katedre prof. dr Zoran Kulišić, kao i Naučni institut za veterinarstvo Srbije u okviru kojeg funkcioniše Odeljenje za bakteriologiju i parazitologiju kojim rukovodi mr Oliver Radanović. U oblasti parazitologije, ukupno su aktivne tri nacionalne referentne laboratorije (NRL) i jedan nacionalni referentni centar (NRC). Ni u jednoj od navedenih institucija ne postoji zaposlena pod imenom Jasna Kovačević.

U intervjuu nema podatka o tome kada je obavljen, a ne saznajemo ni ime osobe koja je razgovarala sa navedenom doktorkom. Uz sve to, potpuno isti članak pojavljuje se i na ruskom jeziku, sa sagovornicom drugačijeg imena, ali istog izgleda.

Od Irkutska do Rejkjavika

Takođe, pomenutu internet stranicu nije moguće pronaći jednostavnim upisivanjem pojmova u Gugl pretragu, već samo putem direktnog linka. Dalja analiza domena vodi nas u daleki Rejkjavik: registracija traje tačno jednu godinu (od 2. 7. 2021. do 2. 7. 2022.), dok su svi ostali podaci sakriveni.

Komentari „zadovoljnih korisnika“ na sajtu i vreme njihovog postavljanja uvek su isti, bez obzira na to kada pristupamo stranici: Ivana je svoj utisak uvek podelila pre 11 minuta, Samra pre 19, a Andrija pre 25 minuta.

Osećaj za momka u stomaku

Sâm proizvod reklamira se na još nekoliko mesta, uz određeni popust. Međutim, tekstovi reklama su nerazumljivi kako na srpskom, tako i na engleskom (na jednom od njih tekst počinje rečenicom: „Da li imate Corelax zdravu hranu za varenje i takođe i osećaj za momka u stomaku?“, ali se može zaključiti da u svakoj reklami ovaj preparat ima drugačiju namenu i otklanja drugačije tegobe.

Analizom sadržine navodnih odgovora doktorke na postavljena pitanja dolazimo do mnogih nelogičnosti, a već prva rečenica sadrži jednu neistinu:

„Prema najnovijim podacima SZO, najveći broj smrtonosnih bolesti uzrokuju paraziti u ljudskom telu“

Kao što je već pomenuto, ne znamo kada je doktorka intervjuisana, pa ni na koju godinu se odnose „najnoviji podaci“, te ćemo se osloniti na poslednje dostupne podatke o glavnim uzročnicima smrti koje je objavila Svetska zdravstvena organizacija. Na globalnom nivou tokom 2019. godine sedam od deset glavnih uzročnika smrti su nezarazne, kardiovaskularne bolesti, a prva među njima jeste koronarna bolest srca.

„Počevši od hepatitisa i čira na želucu, završavajući s tumorima. Svake godine zbog parazita umre 15 miliona ljudi, a razmer infekcije je takav da paraziti žive u gotovo svakoj osobi“

Ono što najčešće uzrokuje hepatitis su ipak virusi hepatitisa, iako i neke druge infekcije, toksične supstance ili autoimune bolesti mogu da budu uzroci. Kad je reč o čiru, danas se smatra da je čir na želucu oboljenje uzrokovano bakterijskom infekcijom, a ponekad i dugotrajnom primenom nesteroidnih protivupalnih lekova, kao što su acetilsalicilna kiselina, ibuprofen, diklofenak itd. Oboljenje najčešće uzrokuje bakterija Helicobacter pylori (H. pylori).

Nastanak tumora ili kancera povezuje se sa tri grupe spoljašnjih faktora koji su u interakciji sa genetskim faktorima, a mogu da dovedu do ozbiljnog oboljenja ćelija, koje je tokom 2020. godine prouzrokovalo skoro 10 miliona smrti. Gotovo jedna trećina uzrokovana je pušenjem, gojaznošću, konzumiranjem alkohola, nedovoljnim unosom voća i povrća, kao i nedostatkom fizičke aktivnosti.

Sledeći odgovor, onaj na pitanje kako crvi mogu dovesti do smrti osobe, izaziva kod čitaoca jednaku konfuziju:

„Zapravo, to je velika greška, pretpostaviti da su ljudski paraziti isključivo crvi. Postoji veliki broj različitih parazita koji žive u različitim organima. I to dovodi do raznih posledica. Da, i crvi, i tačnije, crvi – vrlo opasni. Oni bukvalno uništavaju creva, dovodeći do njihovih truljenja i, na kraju, smrti“.

Paraziti su životinjski ili biljni organizmi koji žive na račun drugih organizama. To su bakterije, virusi i gljive, isto tako kao što mogu biti i životinje i biljke. Ali s medicinske strane gledišta, parazitologija (izučavanje parazita) uglavnom je fokusirana na parazite koji se javljaju kod čoveka. U ljudski organizam dospevaju putem zaražene hrane ili vode, a mogu i direktno kroz kožu ili sluzokožu ili pak putem insekata koji sišu krv. Preko zaražene vode u ljudski organizam najčešće dospevaju crevne protozoe (entameba histolitika i balantidijumkoli), valjkaste gliste (askaris lumbrikoldes i enterobijus vermikularis), pljosnate gliste kao što je riblja pljosnata glista (dililobotrijum latum) ili goveđe i svinjske pljosnate gliste (tenije), a kroz kožu i sluzokožu dospevaju kukaste gliste (rudarska glista) i izazivač šuge (skabijesa), dok malarijski parazit prenosi zaraženi komarac koji siše krv.

„Istovremeno, mogu sa sigurnošću reći da je gotovo sve zaraženo parazitima. Samo je većinu njih vrlo teško otkriti. A kad se pojave infekcije parazita, lekari ih pokušavaju lečiti. Čak i uz otvaranje tela, za otkrivanje parazita potrebna su posebna ispitivanja. Barem za većinu njih.“

Prisustvo parazita u ljudskom organizmu moguće je identifikovati, a jedini siguran način da se ovi organizmi identifikuju su pregledi stolice ili mokraće, organske tečnosti ili tkiva, dok ponekad kožne probe i drugi laboratorijski testovi mogu biti od koristi u postavljanju tačne dijagnoze.

„I usput, čak i helminti su prilično teški za otkriti i uništiti“

Laboratorijskom analizom stolice utvrđuje se prisustvo jaja crevnih parazita – helminata (glista ili crva) u uzorku stolice. Odrasli paraziti koji se mogu nalaziti u crevima ili jetri i žučnim putevima, svoja jaja izlučuju u spoljašnju sredinu preko creva, pa se dijagnoza može postaviti pregledom stolice zaražene osobe.

„Nažalost, može se reći da danas ne postoje stvarno tačni instrumenti za dijagnostikaciju parazita unutar osobe. Delom, to je zbog prisutnosti ogromnog broja vrsta parazita (više od 2.000 vrsta za koje smo svesni), i delimično, s izuzetno visokim stepenom teškoće u njihovom otkrivanju. Postupak za potpunu analizu parazita u Srbiji dostupan je bukvalno na nekoliko mesta i košta bogatstvo“

Neke od metoda pomoću kojih se identifikuju paraziti u ljudskom organizmu su: na osnovu anamneze, kliničke slike, pregleda krvi i mokraće i nalaza helminta (npr. u očima) ili biopsije subkutanih nodula, seroloških testova (ELISA; imunoflorescencija, CFT), nalaza jaja uzročnika u stolici, Sabin-Feldmanov test, test indirektne imunoflorescence, direktni aglutinacioni test, reakcija vezivanja komplementa, indirektni hemoglutinacioni test, PCR.

Ukoliko govorimo o Republici Srbiji, u pojedinim laboratorijama moguće je ispitati prisustvo uobičajenih parazitoza za naše područje kao što su jaja crevnih parazita i crevne protozoe (500 din), enterobius vermicularis (350 din), ili demodex (450 din). Dakle, cene su pristupačne i analiza ne košta „bogatstvo“.

Takođe, ukoliko se radi o infekcijama egzotičnim parazitima, njihovo ispitivanje i lečenje je besplatno na odeljenjima Klinike za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije, Klinike za infektivne i tropske bolesti VMA, Klinikama za infektivne bolesti Kliničkog centra Vojvodine i Niša.

Tatjana Babić i Aleksandar Đokić, FakeNews Tragač