Narativi satiričnih vesti: 365 prvih aprila godišnje

Decembra 2010. u egipatskom gradu Šarm el Šeik, Srbin je ubio ajkulu. Naš turista nije nameravao to da učini – on je, pod dejstvom alkohola, skočio sa litice u more, ali umesto da padne u vodu, pao je na ajkulu i usmrtio je na licu mesta. Pritom to nije bila obična ajkula; ne, to je bila ajkula koja je tokom protekle nedelje povredila četvoro i usmrtila jednog turistu, i kojoj čak ni obalska straža nije mogla ništa, sve dok se nije pojavio jedan pijani Srbin. On je nakon toga završio u bolnici, ali ne zbog telesnih povreda, već usled preterane konzumacije alkohola. Sa druge strane, ajkula je trebalo da bude preparirana i poklonjena muzeju, ali zbog prevelikih oštećenja tako nešto nije bilo moguće.

Do sada ste verovatno čuli za ovu priču. I verovatno znate da je ona izmišljena – objavio ju je satirični portal Njuz.net, koji se inače bavi pisanjem izmišljenih vesti. Uprkos tome, brojni mediji, od regionalnih do svetskih, preneli su ovu vest kao stvarnu. Kao uzrok toga, eksperti su prepoznali novinarsku nemarnost – dovoljno je bilo samo nekoliko klikova da bi se proverio izvor i shvatilo da se radi o satiričnoj vesti. Slučaj „Srbina koji ubija ajkulu“ tako je postao ilustracija osnovnog novinarskog pravila o verifikaciji izvora.

Ali postoji još nešto što možemo da naučimo iz ovog primera. Kao što je pomenuto, Njuz.net je satirični portal, i kao takav, služeći se ironijom, on u svojim vestima kritikuje društvo. U slučaju „Srbina koji je ubio ajkulu“, aktuelni događaj – ajkula koja napada turiste u Egiptu – iskorišćen je za ismevanje uvreženog uverenja domaće publike u superiornost srpskog naroda. Glavni akter te priče ne samo što je toliko jak da je slučajno rešio problem koji je lokalne vlasti mučio danima, već je u bolnici završio zbog previše alkohola a ne usled pretrpljenih povreda, dok je ajkulu toliko smrskao da ona ne može da bude ni preparirana. To što su određeni mediji u ovu vest poverovali ne govori nam samo o tome da su oni bili lenji ili neprofesionalni, već i to da ironiju Njuz.neta nisu shvatili ironično, već ozbiljno. Drugim rečima, novinari nisu videli ironiju u priči o Srbima koji su centar sveta zato što se ona uklopila u njihova predubeđenja i pogled na svet. Za dalju potvrdu toga dovoljno je pogledati kako se narativ potom promenio – nakon što su mediji shvatili da su prevareni, priča se iz „Srbin ubio ajkulu“ pretvorila u „Srbi prevarili ceo svet“.

Prema tome, situacije poput ove omogućavaju nam da iz njih iščitamo ideološku poziciju samih medija, što ih čini pogodnim za analizu. Uz to, uprkos tome što je slučaj sa Srbinom i ajkulom postao čuven, mediji i dalje nasedaju na šale relativno često. Stoga će ova analiza objediniti takve vesti i pokušati da iščita njihove zajedničke narative.

Pretragom arhive FakeNews Tragača izdvojene su sve analize koje su se bavile slučajevima u kojima su mediji objavili izmišljene vesti satričnih portala, kao i sve ostale šale koje su mediji ozbiljno preneli (nisu označili da se radi o satiri/šali). Tako određen, korpus istraživanja obuhvatio je 23 analize. Za svaku vest kojima se ove analize bave identifikovani su relevantni narativi na osnovu kojih su vesti razvrstane u pet grupa. Urađena je kvalitativna analiza narativa za svaku od identifikovanih grupa vesti, a zatim i za čitav istraživački korpus sa fokusom na mentalne predstave o relevantnim društvenim grupama na kojima ovi narativi i počivaju.

Analizu možete preuzeti ovde.

Predrag Mijatović, FakeNews Tragač