Analiza naučne produkcije „korona influensera“

Redakcija FakeNews Tragača analizirala je podatke o naučnoj produkciji stručnjaka koji su (bili) članovi Kriznog štaba za borbu protiv virusa korona ili su bili medijski eksponirani u vezi sa pandemijom ovog virusa. Ovakva vrsta analize može da pruži uvid u to koliko su ovi stručnjaci aktivni i priznati u polju naučnog rada, ali je nipošto ne treba tumačiti kao metod pomoću kojeg bismo mogli da ocenjujemo ukupne stručne kvalifikacije analiziranih aktera. U tom svetlu sugerišemo čitaocima da obrate pažnju na objašnjenja data u ovom tekstu.

Najpre smo izdvojili 22 aktera, a potom istražili nivo njihove naučne produkcije i nivo citiranosti, zaključno s oktobrom 2021. godine. Za svaku od 22 ličnosti možete pogledati i zaseban tekst s kratkom biografijom i pregledom bibliografije, a linkovi se nalaze na kraju ove objave.

 

Radovi i citati

U tabeli koja sledi možete videti ukupan broj objavljenih radova analiziranih stručnjaka, kao i udeo radova (u apsolutnim brojevima i procentima) na kojima su potpisani kao prvi autori. Potom sledi i broj citata utvrđen putem Gugl skolara i Skopusa.

Među posmatranim akterima najviše radova objavila je Darija Kisić Tepavčević, dok najviše radova kao prvi autor potpisuje Zoran Radovanović. Najveći broj citata je preko Gugl skolara utvrđen kod Gorana Stevanovića, a preko Skopusa kod Danice Grujičić. Mila Alečković ima najveći (maksimalni) skor kada je reč o udelu radova na kojima je potpisana kao prvi autor, ali su ti radovi objavljeni u nižim kategorijama časopisa, bez ijednog identifikovanog citiranja. To joj je zamerila i komisija Filozofskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici kada je konkurisala za zvanje redovnog profesora, o čemu možete čitati ovde.

Ime i prezimeUkupan broj radovaPrvi autorPrvi autor (%)Citati (Google Scholar)Citati (Scopus)
Ana Banko25104013382
Branimir Nestorović32619379215
Branislav Tiodorović23001297896
Branko Rihtman14321220138
Danica Grujičić937823542001
Darija Kisić Tepavčević114141222651132
Dejan Žujović10010
Goran Stevanović574727901903
Jovana Stojković10090
Marija Gnjatović121812836
Mijomir Pelemiš2215550396
Mila Alečković7710000
Milanko Šekler4312309142
Mirsad Đerlek00000
Predrag Kon833813647
Radan Stojanović47715486417
Snežana Jovanović16167538
Srđa Janković2772631999
Tanja Jovanović6212646370
Verica Jovanović184227432
Vladimir Petrović671421352197
Zoran Radovanović9651531509763

 

■ Kako je moguće utvrditi koliko je određeni autor doprineo nekom radu?
Za sada nije osmišljen način da se to utvrdi, osim da se autori pitaju da opišu doprinos svakog koautora u sprovedenom istraživanju, što nije baš najpouzdaniji način merenja pojedinačnog učinka. U nekim slučajevima je, naročito u naučnim oblastima u kojima se koriste kros-kulturni podaci, nužno imati dugačku listu koautora, budući da podatke prikuplja više naučnih timova u različitim državama. U određenim slučajevima, veći broj autora je angažovan u različitim fazama istraživanja i prilikom pisanja naučnog rada i svako zaslužuje svoje mesto na listi autora. Sa druge strane, u nekim slučajevima se na radove dopisuju osobe koje nisu ni na koji način učestvovale u sprovođenju istraživanja ili pisanju naučnog rada. Moguće je da na jednom članku bude 10 autora koji su aktivno učestvovali u sprovođenju istraživanja, dok je istovremeno moguće da na članku sa dva autora jedan autor bude dopisan, a da ne zna ništa o članku na kojem je koautor.

■ Šta znači prva pozicija na listi autora?
Prva pozicija na listi autora znači da je taj autor imao najveći doprinos u osmišljavanju samog istraživanja i pisanju naučnog rada. Ponekad je teško odrediti prvog autora, kada je više autora uključeno u sve faze sprovođenja istraživanja i pisanja članka, pa je to stvar dogovora između istraživača. Ipak, ume da bude indikativno kada autor ima mnogo radova, a na veoma malom broju njih je prvi autor, pa se i ovaj pokazatelj koristi kada se prikazuje naučna kompetencija nekog naučnika.

■ Šta predstavlja indeks citiranosti?
Indeks citiranosti je ukupan broj citata koji autor ima na svim objavljenim naučnim radovima. Kod mladih naučnika se očekuje da je taj broj manji, jer su njihovi radovi mnogo kraće dostupni naučnoj javnosti i samim tim nije postojalo previše vremena da imaju ukupno veći broj citata. Mladi naučnici mogu da imaju nekoliko vrlo značajnih radova u prestižnim svetskim časopisima, ali ako su ih objavili ove ili prošle godine, mala je verovatnoća da će imati mnogo citata. Indeks citiranosti je jedna uopštena mera toga koliko puta su rezultati iz određenog članka pomenuti u drugim člancima, a da ne znamo ništa o kontekstu u kom su diskutovani. Takođe, budući da je u pitanju kumulativna mera, jedan autor može da ostvari visok indeks citiranosti uz pomoć samo jednog rada koji je veoma citiran, a da svi drugi njegovi / njeni radovi nisu uopšte citirani ili su vrlo retko citirani. Takav je slučaj sa kolaboracijama u kojima nekad ima i po nekoliko stotina autora, budući da su u pitanju kros-kulturna istraživanja koja sprovodi veliki broj timova u različitim zemljama. Takvi radovi imaju po pravilu i po nekoliko hiljada citata, a da većina autora ima minimalnu ulogu u osmišljavanju istraživanja i pisanju naučnog rada.

 

Radovi i časopisi

U drugoj tabeli predstavljen je broj radova analiziranih stručnjaka podeljen u odgovarajuće kategorije naučnih radova. Najveći broj radova u najvišoj kategoriji (M21a) objavio je Zoran Radovanović, a potom slede Danica Grujičić i Vladimir Petrović. Darija Kisić Tepavčević, koja ukupno posmatrano ima najveći broj objavljenih radova, najčešće objavljuje u kategorijama M23, M22 i M21.

Ime i prezimeM21aM21M22M23M24M51M52M53M54
Ana Banko046906000
Branimir Nestorović4321730300
Branislav Tiodorović1010810030
Branko Rihtman560210000
Danica Grujičić1114192776200
Darija Kisić Tepavčević627394101000
Dejan Žujović000100000
Goran Stevanović413112414000
Jovana Stojković000100000
Marija Gnjatović055200000
Mijomir Pelemiš615802000
Mila Alečković000103300
Milanko Šekler2651758000
Mirsad Đerlek000000000
Predrag Kon101300030
Radan Stojanović15151228210
Snežana Jovanović044601010
Srđa Janković1341341100
Tanja Jovanović410182603010
Verica Jovanović110700270
Vladimir Petrović713523312400
Zoran Radovanović2210194012200

 

■ Šta kategorije po kojima su rangirani časopisi znače?
U pitanju je klasifikacija časopisa koja je napravljena prema Pravilniku o postupku, načinu vrednovanja i kvantitativnom iskazivanju naučnoistraživačkih rezultata (link). Kategorizacija koja je korišćena u prikazivanju naučno-istraživačkih postignuća navedenih profesora i istraživača je zvanična klasifikacija koja se koristi u Republici Srbiji, dok druge zemlje imaju svoje klasifikacione modele, koji se donekle razlikuju. Zasigurno možete da znate, kada vidite oznaku M, da se radi o klasifikaciji naučnih časopisa koja se primenjuje u Republici Srbiji, dok će ta oznaka biti nepoznata strancima.

■ Čemu služe takve klasifikacije časopisa?
Iako se klasifikacije časopisa razlikuju od zemlje do zemlje, sam princip na osnovu kojeg kategorišu časopise uglavnom je veoma sličan. Časopisi u našoj zemlji se kategorišu spram impakt faktora koji je rangiran u Journal Citation Reports. Da razjasnimo ova dva pojma: 1. impakt faktor se izračunava tako što se broj citata u nekom časopisu za dve poslednje godine podeli brojem objavljenih radova u te dve godine, 2. Journal Citation Reports je baza koja svakog juna objavljuje impakt faktore časopisa za prethodnu godinu. Na osnovu impakt faktora koji se objavi u navedenoj bazi vrši se kategorizacija časopisa spram pozicije časopisa u odnosu na druge časopise u toj naučnoj oblasti. Smatra se da je časopis bolji ukoliko se radovi koje objavljuje u proseku češće citiraju. Prosečan broj citata u poslednje dve godine se stoga koristi kao mera izvrsnosti nekog časopisa za tu godinu. Da se ne bi samo sabirali članci koje je neko objavio, zanima nas i kojoj kategoriji pripadaju časopisi u kojima je istraživač objavljivao, a više se vrednuju časopisi koji imaju impakt faktor i to što veći to bolje.

■ Šta znače različite M oznake?
Kao što je napomenuto u prethodnim odgovorima, to su kategorije koje (prema kriterijumima koje smo usvojili) ukazuju na to koliko je časopis u kojem ste objavili neki naučni članak zapravo dobar ili jak. Čaopisi koji su prema našoj klasifikaciji označeni sa M21a su međunarodni časopisi izuzetnih vrednosti i spadaju u odnosu na vrednost impakt faktora u prvih 10% časopisa u svojoj oblasti nauke. Objaviti u časopisu M21a znači da ste imali vrlo veliku konkurenciju, jer broj radova koji se pošalje u ove časopise daleko premašuje broj objavljenih radova. Zatim slede kategorije M21, M22 i M23 koje takođe ukazuju na to da časopisi imaju određeni impakt faktor, ali se međusobno razlikuju spram pozicije časopisa u poređenju sa ostalim časopisima iz te naučne oblasti. Tako su, prema ostvarenom impakt faktoru, časopisi M21 među prvih 30%, časopisi M22 između prvih 30% i 60%, a časopisi M23 se nalaze u bazi Journal Citation Reports, ali prema ostvarenom impakt faktoru nisu u svojoj naučnoj oblasti rangirani među prvih 60% časopisa.

■ Šta znače kategorije M24 i M50 koje se pominju u tabeli?
Časopisi koji pripadaju tim kategorijama nemaju impakt faktor i trenutno se ne nalaze u bazi časopisa Web of Science, ali ih naš pravilnik prepoznaje kao legitimne časopise. Reč je o nacionalnim časopisima koji su kategorisani spram jasno definisanih bibliometrijskih pokazatelja. Da ne bude zabune, mnogi časopisi iz Republike Srbije imaju impakt faktor i kategorišu se na listi od M21a do M23, dok je u ovom slučaju reč o nacionalnim časopisima koji nemaju impakt faktor. M24 časopisi su nacionalni časopisi međunarodnog značaja koji nemaju impakt faktor, ali se prema bibliometrijskim pokazateljima Nacionalnog indeksa nalaze u prvih 5% u svojoj naučnoj oblasti. Lošijim se smatraju časopisi iz kategorija M51 do M53, koji se prema bibliometrijskim pokazateljima Nacionalnog indeksa u svojoj oblasti nalaze u prvih 30% (M51), između prvih 30% i 60% (M52) i oni koji nisu u prvih 60% (M53). Časopisi M54 su domaći novopokrenuti naučni časopisi.

 

Bi(bli)ografije

Detalnije podatke o naučnoj produkciji analiziranih stručnjaka možete pogledati u izdvojenim objavama, koje uključuju i kratke biografije.

Ana Banko Branimir Nestorović
Branislav Tiodorović Branko Rihtman
Danica Grujičić Darija Kisić Tepavčević
Dejan Žujović Goran Stevanović
Jovana Stojković Marija Gnjatović
Mijomir Pelemiš Mila Alečković
Milanko Šekler Mirsad Đerlek
Predrag Kon Radan Stojanović
Snežana Jovanović Srđa Janković
Tanja Jovanović Verica Jovanović
Vladimir Petrović Zoran Radovanović


■ Da li su naučnici koji imaju više članaka u časopisima sa impakt faktorom bolji naučnici?
Autor impakt faktora Judžin Garfild osmislio je ovaj pokazatelj upravo zbog toga da bi naučni časopisi, a samim tim i autori koji u njima objavljuju, mogli na određeni način da se porede. Možemo učitati i da bi Garfild tada pretpostavio da će se naučnici koji imaju više članaka u visokorangiranim časopisima smatrati kompetentnijim naučnicima u toj naučnoj oblasti. Vreme je pokazalo da je veza između objavljivanja u vrhunskim međunarodnim časopisima i izvrsnosti naučnika veoma visoka, ali ne i savršena. Danas smo svesni da ovaj pokazatelj naučne izvrsnosti može biti kompromitovan serijskim potpisivanjem autora na radovima u kojima imaju minimalan ili nikakav doprinos. Zanimljiv je primer Kamij Nusa koji je autor u skoro 200 naučnih radova u najprestižnijim svetskim naučnim časopisima, u najrazličitijim mogućim naučnim oblastima. Zašto je ovaj primer zanimljiv? Zato što Kamij Nus ne postoji, već na ovaj način grupa francuskih istraživača želi da demonstrira kako je kolektivnim potpisivanjem na radove moguće napraviti profil veoma značajnog naučnika, koji je daleko od toga.

■ Mora li lekar da ima objavljene radove da bi se smatrao kompetentnim?
Pravo pitanje je – kompetentnim za šta? Lekari koji ne rade na fakultetima nemaju obavezu da objavljuju naučne radove. Oni mogu biti veoma kompetentni praktičari koji prate naučna istraživanja i razumeju njihova ograničenja, a da se istovremeno ne bave sprovođenjem sopstvenih istraživanja. Vrlo verovatno je da, ako to nisu imali u prethodnom iskustvu, nisu eksperti u osmišljavanju istraživačkog dizajna, analizi podataka i pisanju naučnog rada, ali to ništa ne govori o njihovim kompetencijama za posao kojim se bave. U ovom kontekstu je za praktičara daleko važnije da čita i razume naučna istraživanja i njihove rezultate, kao i da se poziva i oslanja na relevantne izvore, a ne toliko da li istraživanja zna da sprovodi.

Redakcija FakeNews Tragača

 

Ukratko

TOP 5 – LOKACIJA MANIPULACIJA
Fakenews tragac logo

Sumnjate u vest koju ste pročitali?

Pošaljite nam je. Proverićemo.

Sitemap