Tako je govorio Nestorović (5): Wort und Wissen

FakeNews Tragač sproveo je analizu objava dr Branimira Nestorovića, napisanih u periodu od 18. januara 2021. do 5. marta 2022. godine na ruskoj društvenoj mreži VK. Zanimalo nas je na koje se izvore dr Nestorović oslanja kada piše o pandemiji i na koji način interpretira sadržaje tih izvora. Opšte nalaze izneli smo u uvodnom tekstu, nakon kojeg su objavljeni i osvrti na portale Zero Hedge, The Epoch Times i Gateway Pundit.

U današnjem tekstu fokusiramo se na još jedan Nestorovićev izvor informacija: portal Global Research kanadske medijske i istraživačke organizacije Centre for Research on Globalization, koja se – kako je navedeno – u „eri medijskih dezinformacija (…) fokusira na prećutanu istinu“ (1). Rezultati istraživanja sprovedenog sredinom 2020. godine u kojem su analizirani najpopularniji tekstovi objavljeni na ovom portalu pokazuju da je od 197 sadržaja koji su u najvećoj meri deljeni na Fejsbuku i Tviteru, čak 154 (77%) bilo lažno, sumnjivo, manipulativno, nedokazano ili sve to zajedno (2).

Takav je i tekst (3) koji dr Nestorović linkuje uz svoju objavu od 10. avgusta 2021. godine, kada kaže: „O ovom pričam godinu dana. Bezvredan PCR test lažnog doktora nauka se koristi za dijagnozu neizolovanog virusa“ (4). Autor linkovanog teksta F. Vilijam Engdal, inače stručnjak iz oblasti političkih nauka i pisac bestselera „o nafti i geopolitici“, u tekstu iznosi argumente kojima pokušava da diskredituje valjanost [jednog od] protokola za detekciju Sars-CoV-2 virusa i naučni kredibilitet jednog od njegovih autora prof. dr Kristijana Drostena.

Kako Engdal piše, dr Drosten je 23. januara 2020. u časopisu Eurosurveillance, „zajedno sa nekoliko kolega iz Berlinske univerziteske bolnice Charite i šefom male berlinske biotehnološke kompanije TIB Molbiol Syntheselabor GmbH, objavio rad u kome tvrdi da je razvio prvi efikasan test kojim se detektuje da li je neko inficiran novootkrivenim virusom koji je u Vuhanu detektovan tek nekoliko dana pre toga“ (5).

I jeste, rad pod nazivom Detection of 2019 novel coronavirus (2019-nCoV) by real-time RT-PCR (6) objavljen je u ovom časopisu, samo što ga osim Drostena i Olferta Landta (TIB Molbiol Syntheselabor GmbH) ne potpisuje samo „nekoliko“, već još 22 autora iz devet različitih institucija i kompanija iz Nemačke, Kine, Holandije, Francuske, Ujedinjenog Kraljevstva i Belgije.

Da je test „bezvredan“, kako to sumira dr Nestorović, Engdal potkrepljuje činjenicom da je „27. novembra [iste godine] međunarodna grupa od 23 veoma cenjenih virusologa, mikrobiologa i naučnika iz srodnih oblasti“ objavila poziv časopisu Eurosurveillance da povuče ovaj rad zbog „fatalne naučne nekompetentnosti i propusta u promociji njihovog testa“.

Grupa autora jeste objavila ovaj poziv za povlačenje rada, ali teško da se radi o renomiranim virusolozima, mikrobiolozima i naučnicima iz srodnih oblasti. Na osnovu afilijacija i kompetencija koje navode u ovom zahtevu moglo bi se zaključiti da bi nekoliko njih moglo da bude kvalifikovano da procenjuje da li „test i objavljeni rad ispunjavaju kriterijume prihvatljive naučne publikacije“ (7). Ali nekako su u ovu grupu naučnika iz srodnih oblasti zalutali i urolog/androlog, internista kardiolog, radiolog, nutricionista i – kao drugopotpisani autor – bivši 3D umetnik „poznat pod alijasom: Bobi Raješ Malhotra“. Vođa ovog tima je dr Peter Borger, molekularni biolog koji se istraživanjima inače bavi u okviru kreacionističke asocijacije Wort und Wissen čiji je istraživački rad „tematski fokusiran na oblast konflikta između prirodnih nauka i hrišćanske vere“ (8). „Čovek za tehničke detalje“ i „Gospodin PCR naučne literature“, kako ga zove „Malhotra“ (9), u ovoj grupi bio je Kevin MekKernan (10) koji zaista ima zavidan spisak radova i patenata koji ga potencijalno kvalifikuju kao stručnjaka iz ove oblasti (11), ali se nekako poslednjih godina fokusirao na mapiranje genoma konoplje i kanabisa (12).

Proces recenzije i konflikt interesa

U zahtevu za povlačenje rada, ova grupa iznosi primedbe na račun procesa recenzije za koji procenjuju da je kratko trajao, zatim zbog konflikta interesa jer su dva autora (Drosten i Reusken) u uređivačkom odboru časopisa u kojem je rad objavljen, i, na kraju, zbog naučnog kvaliteta rada (u deset tačaka). Možda ova prva primedba ima najviše osnova jer je rad zaista ekspresno objavljen, ali u odgovoru na zahtev o povlačenju uređivački tim časopisa Eurosurveillance detaljno obrazlaže kako je tekao proces evaluacije i na koji način su osigurali da bude izbegnut konflikt interesa, i imajući u vidu okolnosti njihovo obrazloženje je potpuno prihvatljivo (13).

Kada je u pitanju konflikt interesa, Engdal u svom tekstu iznosi i optužbe da će Drosten ubirati procenat od svakog testa koji proda kompanija Tib-Molbiol, a da mu SZO svesrdno pomaže u bogaćenju jer „promoviše (…) njegov test“. Međutim, objavljeni rad opisuje generički protokol i ne pominje prajmere i probe bilo kog proizvođača (14). U odgovoru uređivačkom timu časopisa Eurosurveillance koji je u odvojenom slučaju razmatrao i navode o mogućem konfliktu interesa zbog povezanosti autora sa kompanijom TIB-Molbiol, Drosten i Landt su potvrdili da uopšte nisu koristili set reagenasa koje proizvodi i na tržište plasira ova kompanija.

Isto tako, njihovom navodnom bogaćenju nije doprinela „promocija“ SZO. U protokolu i dokumentu na koji se pozivaju Engdal i autori zahteva za povlačenje rada, SZO objavljuje informacije o načinu uzorkovanja i transporta uzoraka i o pet u to vreme razvijenih protokola, uz posebnu napomenu da ne daje prednost nijednom od njih (15, 16).

Kvalitet rada

Što se tiče zamerki na naučni kvalitet rada, u odgovoru uređivačkog tima časopisa Eurosurveillance stoji da su prvobitnu, stručnu recenziju izvršila dva eksperta, a onu u procesu revizije pet eksperata i zaključuje kako nisu ispunjeni kriterijumi za povlačenje ovog rada (17). U skladu sa uređivačkom politikom, rezultati recenzije nisu javno objavljeni. Engdal posebno izdvaja problem lažno pozitivnih rezultata i navodno visoku Ct vrednost propisanu ovim protokolom. Kako tvrdi, „maksimalna razumno pouzdana vrednost CT je 30 ciklusa“, a sve preko 35 veštački povećava broj slučajeva „kako bi cela struktura Gejtsove fondacije, vlade Angele Merkel, SZO i Svetskog ekonomskog foruma nametnula netestirane vakcine“.

Logikom konspirativnih narativa se ovde nećemo baviti jer je protokol opisan u radu namenjen detekovanju Sars-CoV-2 virusa u datom uzorku, a ne „nametanju netestirane vakcine“. Test upravo to i čini, i to sa visokim stepenom pouzdanosti. Do momenta objavljivanja članka na portalu Global Research bili su objavljeni rezultati nekoliko istraživanja koja evaluiraju ovaj protokol (18, 19, 20, 21) i nijedno mu ne nalazi neke ozbiljne zamerke.

Što se tiče Ct vrednosti, odnosno maksimalnog broja ciklusa koji je potreban da bi se uzorak mogao „nedvosmisleno“ smatrati pozitivnim ili negativnim, za ovu vrednost ne postoji jedan međunarodni, jasno utvrđeni standard. On se razlikuje za različite mašine i protokole (22, 23), a pozitivan rezultat se detektuje u realnom vremenu, bez obzira na maksimalni broj izvedenih ciklusa, tako da je i tvrdnja da broj ciklusa ne treba da prelazi 30 neosnovana.

Drostenov kredibilitet

Isto tako dr Drosten nije „lažni doktor“. Da bi potkrepio manipulativnu tvrdnju, Engdal u svom tekstu navodi kako na Univerzitetu Gete u Frankfurtu ne postoji odgovarajući dokument koji potvrđuje da je dr Drosten predao svoju doktorsku tezu. Tvrdi da je na taj način prekršena procedura za uspešno završavanje doktorskih studija, pa da je samim tim i njegov doktorat lažan. Međutim, iako na nekim fakultetima ovog univerziteta postoji obaveza da kandidat od svog mentora pribavi „Revisionsschein“, to nije slučaj sa medicinskim fakultetom, tako da je dr Drosten svoje doktorske studije završio u skladu sa pravilima, što potvrđuje i Univerzitet u svom saopštenju (24).

I na kraju, osvrnućemo se na tvrdnju Dr Nestorovića da je virus „neizolovan“. Ona može da se razume dvojako, u kontekstu kritike upućene radu o kome je ovde reč, ili kao poricanje postojanja Sars-CoV-2 virusa uopšte. Kritičari „Drostenovog testa“ zameraju što je protokol razvijen na osnovu in silico sekvence (kompjuterski pročitanog genoma) virusa koju su kineski stručnjaci objavili 10. januara 2020. godine (25). Ovo svakako nije bila idealna situacija za razvoj protokola, ali su autori taj problem prevazišli tako što su sintetisali RNK koja odgovara Sars-CoV-2 virusu koji je izolovan i sekvenciran u Kini. A do 10. avgusta 2021. godine, kada je dr Nestorović ovu svoju tvrdnju potkrepio tekstom objavljenim na portalu Global Research, u bazu GISAID pristiglo je preko 2,6 miliona prijava koje sadrže potpunu genetsku sekvencu Sars-CoV-2, što znači da je ovaj virus do tada „identifikovan“ najmanje 2,6 miliona puta (26).

U sutrašnjem tekstu posvetićemo se portalu Summit News, na koji se Nestorović oslonio pri oceni da u Engleskoj vakcinisani češće obolevaju od nevakcinisanih.

Jelena Jovović i Milica Janjatović Jovanović,
FakeNews Tragač