Rusko-japanski rat: zaboravljena mobilizacija iz 1904. godine

Portali Nova S, Srbin.info, Webtribune i Rekreativno preneli su vest da je Rusija pre 2022. godine samo dva puta proglasila mobilizaciju, u vreme Prvog i Drugog svetskog rata. Tačno je da je Rusija mobilisala svoju vojsku tokom pomenuta dva rata, ali do mobilizacije je došlo i tokom Rusko-japanskog rata koji se vodio od 1904. do 1905. godine za prevlast nad Mandžurijom i Korejom.

Poslednjih dana jedna od glavnih vesti svetskih, ali i domaćih medija bilo je proglašenje „delimične mobilizacije” u Rusiji, koju je objavio njen predsednik Vladimir Putin. U svom govoru Putin je naglasio da je reč „delimičnoj”, a ne o „opštoj” mobilizaciji, što znači da se ona odnosi na rezerviste, odnosno na građane koji su već služili vojni rok.

Mobilizacija tokom Rusko-japanskog rata

Džoš Sanborn u radu o mobilizaciji s početka Prvog svetskog rata pominje da je tokom Rusko-japanskog rata bilo devet delimičnih mobilizacija.

Istoričar Džon Vestvud u svojoj knjizi „Rusija protiv Japana 1904–05, novi pogled na Rusko-japanski rat” piše o tome kako su Rusi tokom rata okupili oko 1.000.000 ljudi na Dalekom istoku, a da su od pet armijskih korpusa poslatih na istok čak tri bila sastavljena od rezervnih divizija.

„Rusko ratno ministarstvo posmatralo je od početka Rusko-japanski rat kao manji rat koji nije opravdavao opštu mobilizaciju. Istovremeno, zbog potrebe čuvanja zapadnih granica i predviđenih nereda (posebno u Poljskoj), prihvaćeno je da se najbolje trupe drže u zapadnim pograničnim oblastima. Podizanje novih trupa bez narušavanja postojećeg plana opšte mobilizacije postignuto je uzastopnim delimičnim mobilizacijama”, piše u Vestvudovoj knjizi.

Molepstvije u Beogradu

Sveže osnovana beogradska Politika pomno je te 1904. godine pratila Rusko-japanski rat. U broju 15 (26. januar po julijanskom kalendaru) „Politika“ piše da Rusija ima 390.000 vojnika na Dalekom istoku, kao i da general (Aleksej) Kuropatkin najavljuje slanje još 110.000 vojnika, ukupno pola miliona. Osam dana kasnije, Politika piše kako „na sibirskoj železnici dan i noć prolaze vojni vozovi za Mandžuriju s vojskom i ratnom opremom. Jedan engleski oficir, koji je iz Daljnjeg putovao, nabrojao je između Moskve i Mukdena (Šenjanga, prim. aut) 44 putnička voza“.

U kontekstu aktuelnog rata u Ukrajini, interesantno je da je u Beogradu 18. januara 1904. održano „molepstvije u Sabornoj crkvi za pobedu ruskog oružja“ na kom su, prema svedočenju Politike, prisustvovali prestolonaslednik Đorđe sa prvim ađutantom, ministri, profesori gimnazija, činovnici, trgovci i mnogi drugi. Okupili su se, kako navodi novinar Politike, „jer ceo srpski narod želi da Rusija što pre i potpunije pobedi svog neprijatelja“.

Stefan Kosanović, FakeNews Tragač