Gradski superblokovi: 15 minuta vožnje kroz dezinformacije

Na sajtu ruskog državnog medija Raša tudej (RT) koji je nedavno u Srbiji otvorio svoju balkansku podružnicu u subotu je objavljen tekst koji se na manipulativan način bavi urbanističkim konceptom petnaestominutnih gradova. Kombinujući nekoliko netačnih informacija, kolumnista RT-a zaključuje kako će zbog ovakvih ideja u budućnosti ljudima u gradovima biti ograničeno slobodno kretanje, podsećajući pritom na zaključavnja zbog kovid krize koju naziva „najsofisticiranijom propagandom akcijom u istoriji“. Ovu kolumnu proverili smo na zahtev čitaoca koji je posumnjao u verodostojnost iznetih tvrdnji.

Kako je koncept petnaestominutnih gradova predstavljen u kolumni RT-a?

U tekstu se tvrdi kako koncept petnaestominutnih gradova podrazumeva da urbana naselja budu „izdeljena na zone u kojima je slobodno pešačko kretanje ograničeno 15-minutnom daljinom“ pod izgovorom borbe protiv klimatskih promena. Nadalje, autor navodi kako je „Savet okruga Oksfordšir u decembru rutinski, kao da se radilo o bilo kojoj tački dnevnog reda, odobrio planove da se stanovnici zaključaju u jednu od šest zona kako bi se ‘spasila planeta’ od globalnog zagrevanja“. Ovi navodi aktuelizovani su pretpostavkom autora da će se o pomenutom konceptu govoriti i na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu koji se danas završava.

U kolumni RT-a tvrdi se i da je koncept petnaestominutnih gradova „najavljen i u agendi UN 2030“, iako se u tekstu agende dostupnom na sajtu UN on nigde ne spominje. Tekst je zaokružen pričom o koncentracionim logorima: čitaocima se poručuje da „ne budu slepi kod očiju“ osim ako željno ne iščekuju „tu izuzetnu novost ’15-minutini grad’, pa da čekaju dva meseca da odu na ljutu i pršut kod kuma na Bežanijsku kosu“. Kolumnu manipulativnog sadržaja u izvornom obliku preneli su i portali Nova srpska politička misao, Borba za veru i ISKRA.

Šta je zapravo koncept petnaestominutnih gradova?

Karlos Moreno, profesor na Sorboni koji je nagrađivan za uokviravanje ideje o petnaestominutnim gradovima, objašnjava da bi trenutni monocentrični gradovi trebalo da se transformišu u policentrične gradove. Unutar ovakvih urbanih centara stanovnici bi mogli da petnaestominutnom šetnjom ili vožnjom biciklom dođu do svih objekata koji su im potrebni kako bi ispunjavali šest osnovnih urbanih društvenih funkcija: obitavanje, rad, snabdevanje, zdravstvenu negu, učenje i uživanje. Prosto rečeno, koncept petnaestominutnih gradova teži tome da eleminiše probleme građana koji svakodnevno gube dragocene sate svog života na transport iz jednog dela grada u drugi kako bi obavili neku od pomenutih osnovnih aktivnosti.

Prema pisanju Politika, inicijative za redizajniranje gradova po ovom modelu poslednjih godina pojavile su se u mnogim gradovima Evrope među kojima su Pariz, Dablin, Milano, Lisabon, ali i Barselona, gde Neda Kostandinović već deset godina radi u timu glavnog gradskog arhitekte Sekretarijata za urbanu ekologiju u Skupštini Barselone. Ona radi na promociji projekta „Superblok“ koji funkcioniše po modelu petnaestominutnih gradova, a o njemu je govorila i za Danas. Ova ideja već je primenjena u jednoj četvrti Barselone gde su stare industrijske građevine zamenjene objektima potrebnim stanovništvu, a velika avenija od šest traka svedena je na dve trake u korist parkova, dečijih igrališta i drugih sadržaja koji su sada na prostoru nekadašnje avenije. Rezultat? Broj automobila u bloku smanjen je za 82% jer je sve što je potrebno stanovnicima udaljeno petnaestak minuta od kuće, što je u konačnici smanjilo i zagađenje azot-dioksidom, PM10 česticama i bukom, navodi ona.

Da li su u Oksfordu zaista odobreni planovi da se stanovnici zaključaju u jednu od šest zona kako bi se ‘spasila planeta’?

Varnica koja je pokrenula plamen teorija zavere sada dostupnih i na našem jeziku je probno uvođenje takozvanih sabraćajnih filtera u Oksfordu. Oni bi trebalo da budu postavljeni na šest prometnih lokacija u Oksfordu i njihovo testiranje verovatno će početi 2024. godine.  Zamišljeno je da privatnim automobilima ne bude dozvoljeno da kroz njih prolaze više od 100 puta godišnje u periodu od 7 ujutru do 7 uveče. Ali to ne znači da građani Oksforda neće moći slobodno da se kreću svojim gradom.

„Na sve lokacije u gradu i dalje će moći da se ide automobilom, iako će neki vozači privatnih automobila možda morati da koriste drugu rutu tokom radnog vremena filtera za saobraćaj. Svako, gde god da živi, i dalje će moći da se vozi od i do bilo koje destinacije u Oksfordu, ili bilo gde drugde, kad god želi, koliko god često želi”, rekao je portparol Saveta okruga Oksfordšir Rojtersu. Članak kojim se kolumista RT-a poslužio pri izradi svog teksta osporio je sam Savet okruga Oksfordšir u opširnom saopštenju za javnost. Pogrešnim tumačenjima iz tog teksta bavile su se i agencije Rojters i AP.

Ivan Subotić, FakeNews Tragač