Februar ’23 unatrag: Zemljotres i cunami, HAARP i hajp

Prethodni mesec obeležio je katastrofalni zemljotres koji je u Turskoj i Siriji odneo preko 50 hiljada života. Ubrzo nakon što je 6. februara zemljotres pogodio dve zemlje, u Tursku su počele da se slivaju spasilačke ekipe, dok je Sirija zbog međunarodnih sankcija u manjem obimu mogla da se osloni na pomoć iz inostranstva. Gotovo u isto vreme u medijima su počele da se šire razne teorije zavere prema kojima je zemljotres veštački izazvan, ali i druge dezinformacije o okolnostima vezanim za ovu tragediju.

FakeNews Tragač je već tokom prvog dana nakon zemljotresa zabeležio jednu netačnu informaciju vezanu za dešavanja u Turskoj i Siriji. Desetak portala sa našeg govornog područja javilo je da nakon zemljotresa Tursku pogađa i razoran cunami, što je bilo propraćeno i snimkom navodnog cunamija. Međutim, pomenuti snimak na internetu postoji još od 2018. godine i nastao je u Indoneziji nakon razornog zemljotresa i cunamija, a ne u Turskoj.

I drugi portali za utvrđivanje činjenica bavili su se zemljotresom u Turskoj i Siriji. Raskrikavanje je u svom tekstu demistifikovalo tvrdnju rumunske poslanice Diane Iovanovici Šošoaka, koja je rekla da iza potresa stoji ozloglašeni HAARP sistem. Kako Raskrikavanje prenosi, stručnjaci sa Univerziteta u Aljasci koji se staraju o HAARP sistemu „na svom sajtu navode da HAARP ’operiše’ po visokom sloju jonosfere i da nema uticaja na vremenske prilike na Zemlji koje se odvijaju u nižim slojevima atmosfere – troposferi i stratosferi“, odnosno da ne deluje na zemljinu koru u kojoj nastaju zemljotresi. Ovaj portal takođe skreće pažnju na to da zemljotresi mogu biti veštački izazvani, ali napominje da su stručnjaci iz oblasti geofizike objasnili da energiju kakva je oslobođena tokom potresa u Turskoj i Siriji „trenutna ljudska aktivnost nije sposobna da izvede”.

Više dezinformacija o tragediji u Turskoj i Siriji zabeležile su i naše kolege sa bosanskohercegovačkog portala Raskrinkavanje.ba. Ovaj portal skreće pažnju na to da su mnoge relevantne naučne institucije, poput Evropsko-mediteranskog seizmološkog centra i Američkog geološkog instituta, saopštile da zemljotrese nije moguće predvideti, kako se to tvrdilo na društvenim mrežama nakon što su se potresi desili. Takođe, na mrežama se 12. februara širila tvrdnja da je u Tursku i Siriju već stiglo 10 hiljada kontejnera koje je Katar donirao pogođenim područjima, iako u tom trenutku pomenuta pomoć i dalje nije pristigla.

Širenju dezinformacija i neutemeljenih tvrdnji ponovo je doprineo i Saša Borojević, koji je bio akter i u pregledu dezinformacija prethodnog meseca, kada je iznosio neutemeljene tvrdnje o sistemu Amber alert. Ovog puta Borojević je neopravdano tvrdio kako iza zemljotresa u Turskoj i Siriji stoje zapadne zemlje i NATO, da su pojedini korisnici društvenih mreža predvideli zemljotres, kako su potresi namerno izazvani i druge manipulativne tvrdnje. Ovim navodima takođe se bavio portal Raskrinkavanje.ba.

I hrvatski portal za utvrđivanje činjenica Faktograf zabeležio je nekoliko manipulativnih informacija koje su se širile o zemljotresu u Turskoj i Siriji. Među njima je, recimo, tvrdnja da je zemljotres nastao kao posledica „kinetičkog bombardovanja“ koja je plasirana na osnovu dve godine stare izjave šefa turske Svemirske agencije Serdara Huseina Jildirma. Međutim, kako Faktograf objašnjava, koncept „kinetičkog bombardovanja“ postoji samo u teoriji i „nikada nije bio fokusiran na to da može izazvati potrese“. Osim ovoga, Faktograf je pisao i o tome da su „Zapadne države, uoči potresa, zatvorile svoje konzulate u Turskoj zbog sigurnosne pretnje“, a ne jer su znali za budući potres – kako su to navodili pojedini mediji.

Tviter blok

Od ovog meseca u rubriku „Unatrag“ uvodimo i pregled dezinformacija koje smo uočili na Tviteru, a koje su prethodno potvrđene kao netačne informacije.

Najčitaniji tekst

Najčitaniji tekst tokom februara na našem portalu bavio se intervjuom sa nepostojećim ekspertom za međunarodne odnose i bezbednost Danijelom Smitom, koji je objavljen na portalu dnevnog lista Danas. Nakon što je Tviter korisnik Mirko Radoš na toj društvenoj mreži izneo niz argumenata zbog kojih smatra da Danijel Smit zapravo ne postoji, pozabavili smo se fotografijom koju je Danas objavio kao ilustraciju pomenutog eksperta. Ubrzo smo utvrdili da na fotografiji postoji nekoliko elemenata tipičnih za fotorealistične ilustracije kreirane uz pomoć alata koji koriste veštačku inteligenciju, poput sajta „This Person Does Not Exist”. Među tim finesama su, recimo, centrirane oči koje se poklapaju po horizontalnoj i vertikalnoj ravni sa očima drugih portreta nastalih uz pomoć veštačke inteligencije, ali i greške prilikom uklapanja naočara na fotografiji.

Slučaj Daniel Smit: Dipfejk ekspert i „priznanje realnosti“

Profil Danijela Smita na Tviteru obrisan je već nakon reakcije korisnika Mirka Radoša, a novinarka Danasa ubrzo je objavila objašnjenje o tome „Šta smo naučili iz slučaja ’Daniel Smith’“. U svom objašnjenju novinarka navodi da je „ceo slučaj ’Daniel Smith’ udžbenički primer kako funkcioniše ruska a preko nje i srpska propaganda“, napominjući da se neko s naloga Danijel Smit javio njoj na Tviteru, što joj je bilo sumnjivo, ali je prihvatila da obavi intervju vodeći se time da je Smita za sagovornika već imala i velika medijska kuća poput Al Džazire. Redakcija lista Danas uputila je izvinjenje svojim čitaocima i navela kako su „naučili lekciju da je novinarstvo u doba interneta dosta izazovnije i da moramo biti mnogo oprezniji i proveravati čak i ono što naizgled deluje da je autentično“.

Zadatak meseca

Prethodnog meseca imali ste zadatak da utvrdite koji je od pet ponuđenih gradova (predstavljenih grbovima) najranije bio domaćin letnjih Olimpijskih igara. Na grbovima su, redom, predstavljeni Helsinki, Minhen, Montreal, Meksiko Siti i Moskva, a prvi navedeni ujedno je bio i prvi domaćin Olimpijskih igara.

Zadatak za naredni mesec podrazumeva video-forenziku: pokušajte da utvrdite na kom je ostrvu nastao ovaj snimak.

Ivan Subotić, FakeNews Tragač