Tri sveta Valentina i jedna lažna pripovest

Portal Glas regije 057, kao i različiti Tviter nalozi (1, 2, 3) pisali su prošlog meseca o životu svetog Valentina, navodeći sledeće informacije:

1. Valentin je bio vojnik rimskog carstva koji se zaljubio u drugog vojnika i tajno se venčao sa njim, uprkos zabrani cara Klaudija. Kada je to čuo, car Klaudije naredio je Valentinovo pogubljenje.
2. Katolička crkva i papa Frederik proglašavaju Valentina za sveca. Otuda i naziv Sveti Valentin.
3. Sâm praznik je počeo da se slavi 1976. godine u američkoj vojsci kao Dan zaljubljenih.

Iako je veoma teško proveravati tvrdnje o tako davnim događajima, s malo ili nimalo dostupnih izvora, možemo zaključiti da ove informacije o životu Svetog Valentina nisu osnovane.

Tri Valentina

Za početak, postoje tri sveca s imenom Valentin (Valentinijan) čiji su životi povezani sa 14. februarom. Ni u jednoj od njihovih biografija nema ni pomena priče o zaljubljivanju u drugog vojnika. Katolička enciklopedija navodi da je jedan od trojice svetih Valentina bio sveštenik u Rimu, drugi biskup u Terniju, dok je treći – o kome se najmanje zna – bio u Africi.

Do informacija o ovim svecima došli su jezuiti bolandisti, koji su vekovima skupljali informacije o svecima, a njihova sazanja objavljena su u delu Akta Sanktorum. Tu saznajemo i da su tri pomenuta sveca umrla u trećem veku (1, 2).

Srednjovekovne legende i savremene interpretacije

Profesorka istorije Lisa Bitel piše u svom tekstu „’Pravi’ Sveti Valentin nije bio pokrovitelj ljubavi” da je najraniji Valentin navodno umro u Africi, zajedno sa 24 vojnika, i dodaje da „nažalost, čak ni bolandisti nisu mogli da pronađu više informacija o njemu.”

O njegovim imenjacima iz Rima i Umbrije dostupno je više podataka, ali ni u tim biografijama ne pominje se zaljubljivanje u vojnika. O ovoj temi pisao je i naš partnerski portal Raskrinkavanje.ba.

Bitel navodi da priča o svešteniku Valentinu iz Rima potiče iz srednjovekovne legende u čiju su istinitost i sami bolandisti sumnjali. Prema ovoj legendi, Valentina je zarobio aristokrata Aurelije, kojem je potom Valentin izlečio slepu kćerku. To je navelo Aurelija i njegovu porodicu da pređu u hrišćanstvo, a zbog ovog događaja car Klaudije naredio je da se Valentin pogubi.

I priča o drugom italijanskom Valentinu je – prema knjizi Akta Sanktorum – slična. Ovaj sveštenik je ušao u raspravu sa potencijalnim konvertitom i zatim je izlečio njegovog sina. I njega je pogubio Klaudije. Prema jednom tumačenju, ova dva Valentina su ista osoba, za koju se vezuju dve „lokalizovane“ priče.

Romantizacija biografije

U medijima su pak veoma popularne romantizovane verzije biografije Svetog Valentina, bez uporišta u dostupnim podacima. Tako, na primer, mediji navode kako car Klaudije nije želeo da se njegovi vojnici žene, verujući da će – neoženjeni – biti bolji ratnici. Sveti Valentin je, navodno, uprkos zabrani cara Klaudija u tajnosti organizovao venčanja. Zatim je zbog ovog bio zatvoren, nakon čega se zaljubio u stražarevu kćerku, kojoj je ostavio ljubavno pismo pre pogubljenja.

Kult Svetog Valentina

Dan Svetog Valentina proglasio je u 5. veku papa Gelasije (a ne Frederik). Potom, u srednjem veku, Valentin postaje povezan sa idejom romantične ljubavi. Poznat je stih britanskog pesnika Džefrija Čosera iz pesme „Sabor ptica” iz 14. veka, koja opisuje grupu ptica kako se okuplja u rano proleće, na ’dan svetog Valentina’. Čak postoji i teorija da je sâm Čoser prvi dao romantično značenje ovom prazniku i da ono od njega potiče. Ovo objašnjava pisac Henri Ansgar Keli u svojoj knjizi „Čoser i kult Svetog Valentina”.

Zanimljivo je da je čak i u Šekspirovom Hamletu pomenut Dan svetog Valentina. Naime, Ofelija u petoj sceni četvrtog čina kaže: „Sutra je praznik Svetog Valentina. Svak’ usta rano u zoru. A mene mlade tvome prozoru. Da budem tvoja Valentina”

Ovaj praznik je u Americi postao popularan oko 1840. godine, čitavih 13 decenija ranije u odnosu na podatak iz medija. Kako u svom radu navodi Natali van Dik, ovaj praznik je u SAD tada „ponovo otkriven“: „Pre 1840-ih Dan svetog Valentina je u SAD bio u velikoj meri zaboravljen i, poput raznih drugih dana svetaca iz srednjovekovnih kalendara, izgledalo je da je osuđen na zaborav. Međutim, popularnost ovog praznika je dramatično porasla 1840-ih, kada su reklamne kompanije i mediji s uzbuđenjem počeli da pričaju o novoustanovljenom prazniku Dana zaljubljenih.”

Marija Zemunović, FakeNews Tragač