2.6: Psihologija publike

Doktor S. Šijam Sundar (S. Shyam Sundar) je poznati profesor komunikacija i osnivač Laboratorije za istraživanje i merenje efekta medija na Univerzitetu Pen u SAD. Podržan od strane Američke nacionalne fondacije za nauku, dr Sundar istražuje društveno psihološke efekte različitih digitalnih medija, od veb sajtova i društvenih mreža do mobilnih telefona, robotike i internet stvari. Dr Sundar je često citirani autor iz oblasti tehnologije. Svedočio je i pred Kongresom kao stručnjak za tehnologiju i redovno drži predavanja na mnogim univerzitetima širom sveta. Urednik je prvog (ikada) Priručnika psihologije komunikacionih tehnologija. Trenutno je glavni izvršni urednik Časopisa za kompjuterski posredovanu komunikaciju (Journal of Computer-Mediated Communication).

Već smo naučili nešto o raznim motivatorima koji stoje iza kreiranja i distribuiranja dezinformacija. Ne zaboravimo još jedan ključan element: publiku. Šta nam psihologija govori o dubljoj motivaciji koja utiče na našu pažnju i ponašanje i koja nas čini samo zupčanicima u viralnoj mašini dezinformacija.

Interaktivni mediji su omogućili istorijski preokret u komunikaciji jer se sa njihovim nastankom izgubila uloga posrednika između izvora informacije i krajnjeg korisnika. Korisnik ne samo da prima vesti već je dobio mogućnost da postane i prenosilac i kreator sadržaja. Sa pojavom onlajn medija svako može da kreira i prenosi informacije što za posledicu ima širenje različitih vrsta sadržaja putem interneta što je plodno tlo i za širenje lažnih vesti.

Način na koji primamo informacije i i kvalitet informacija koje primamo značajno utiču na proces donošenja odluka.  Svojevrstan proces selekcije informacija, bile one lažne ili ne, odigrava se zahvaljujući sledećim psihološkim konceptima:

1. Teorije zavere – neki ljudi imaju dobro razrađene teorije šta je u pozadini nekih pojava i događaja a koje nisu zasnovane na činjenicama, te su skloniji da poveruju u informacije koje idu u prilog teoriji u koju veruju.
2. Potvrda pristrasnosti – ljudi imaju sklonost da traže potvrdu za ono u šta već veruju. Tako i u medijima tražimo one priče koje potvrđuju naša uverenja.
3. Selektivna izloženost – svi u mnoštvu medija koji su nam na raspolaganju pravimo selekciju onih koje ćemo pratiti, opet u skladu sa našim uverenjima i interesovanjima.
4. Selektivna percepcija – ljudi percipiraju samo one aspekte priče/sadržaja koji su u skladu sa njihovim uverenjima.
5. Filter mehurići – sve gore navadeno ima za posledicu da funkcionišemo u okviru svojih filter mehurića, gde mi sami selektivno filtriramo informacije u skladu sa našim uverenjima i uskim pogledom na svet

Profesor Šijam Sundar u svojoj video prezentaciji govori o tehnološkim i psihološkim procesima koji objašnjavaju kako su se pojavile lažne vesti, zašto su promenile novinarstvo, zašto nasedamo na lažne vesti, zašto su onlajn mediji pogodni za njihovo bujanje i kako se od njih možemo zaštiti u budućnosti. Pogledajte izlaganje u celosti.

O psihologiji konzumacije onlajn vesti možete pročitati i čalanak Zašto nasedamo na lažne vesti prof. Sundara.