5G i početak pandemije: diskursne strategije na Tviteru

Tokom marta 2020. godine, odnosno tokom prvog meseca epidemije virusa korona u Srbiji, na Tviterujeprimećeno povećano interesovanje za temu 5G mreže. Ova analiza obuhvatila je 381 tvit koji sadržao sintagmu „5G mreža”, s ciljem da ustanovi tipologiju i učestalost diskursnih strategija. Istraživanje je pokazalo da je najviše korišćena diskursna strategija reductio ad absurdum, odnosno svođenje na apsurd.

Društveno-politički kontekst

Zbog očuvanja javnog zdravlja tokom pandemije virusa korona, polovinom marta predsednik Srbije, predsednik Vlade i predsednik Narodne skupštine zajedničkom odlukom proglašavaju vanredno stanje, a zatim je uvedeno ograničenje kretanja u određenim delovima dana. U nameri da shvate ili objasne poreklo i širenje virusa, pojedinci i grupe počinju da šire različite neutemeljene pretpostavke, od kojih je jedna nalegla na već raširenu anti-5G retoriku.

Na društvenim mrežama se često moglo pročitati tumačenje prema kojem 5G bazne stanice izazivaju COVID-19, a 5G mreža čini da ptice i pčele uginu. Bilo je i onih koji su povezivali 5G mrežu sa uvođenjem ograničenja kretanja, govoreći da se za vreme „policijskog časa“ brže i lakše može sprovesti postavljanje predajnika bez znanja građana.

Razvoj epidemije doneo je i rast interesovanja za 5G mrežu na Tviteru: tokom prvih 18 dana marta objavljene su 52 objave koje u sebi sadrže pomen 5G mreže, što bi bilo 14% obrađenog uzorka, dok je u preostalih 13 dana objavljeno 329 tvitova (86%).

Analizom su uočene četiri glavne kategorije diskursnih strategija koje su koristili pošiljaoci poruke odnosno autori tvitova: lažna informisanost, dovođenje u vezu, reductio ad absurdum i pozivanje na druge primere. U kategoriji „Ostalo“ svrstani su tvitovi u kojima je pomenuta 5G mreža, ali bez uključivanja pomenutih diskursnih strategija. Takvih objava je bilo 12 (3%) i one su većinom bile kratka pitanja ili tvitovi informativnog karaktera.

Lažna informisanost

Diskursna strategija lažna informisanost bila je prisutna u 56 tvitova, pri čemu su je najčešće koristili pošiljaoci poruka kojima je cilj bio da kroz ovu strategiju ostave utisak informisanosti i poznavanja teme. U sklopu ove diskursne strategije javlja se nekoliko logičkih grešaka čija je svrha ubeđivanje publike u tačnost informacija, relevantnost i uticaj pošiljaoca poruke. Informacije iz neproverenih izvora i novinski tekstovi sa sumnjivih portala predstavljeni su kao relevatni izvori informacija koji potvrđuju hipotezu. Svrha diskursne strategije lažna informisanost jeste davanje legitimiteta pošiljaocu poruke kao i samoj poruci.

Dovođenje u vezu

Ovu diskursnu strategiju karakteriše izvođenje zaključaka iz premisa koje su pogrešno dovedene u vezu. U konkretnom slučaju 5G mreža je najčešće povezivana sa drugim društvenim temama kao što su migrantska kriza ili pandemija virusa korona, bilo kao uzrok ili kao posledica. Veštačko stvaranje veza između pojmova i spekulacije su osnovne karakteristike ove diskursne strategije.

Od ukupnog korpusa, 45 tvitova (12%) okarakterisani su kao deo ove diskursne strategije. Veoma visok uticaj imala je povezanost koju su pošiljaoci poruke nalazili između pandemije virusa korona i 5G mreže, ali i način njihovog povezivanja, koji je varirao od potpuno apsurdnih (virus korona se širi putem radio-talasa) do onih suptilnijih (prva 5G bazna stanica izgrađena je baš u kineskom gradu Vuhanu, prvobitnom žarištu virusa).

Reductio ad absurdum

Strategija reductio ad absurdum, odnosno svođenje na apsurd, najviše je korišćena diskursna strategija u analiziranom uzorku i obuhvata dve trećine korpusa. Ona se manifestuje kroz obesmišljavanje sagovornikove tvdnje i njome se mogu koristiti i zagovornici i protivnici određene hipoteze. Upotrebom ove diskursne strategije pošiljalac poruke sa podsmehom izvrće ruglu hipotezu najčešće zamišljenog protivnika. U nedostatku relevantnih informacija, učesnici u diskusiji na društvenim mrežama primorani su da posegnu za vrstama taktika koje ne zahtevaju poznavanje teme već isključivo dobre retorske veštine.

Razlog zbog čega je ovaj tip diskursne strategije najmasovniji takođe može biti objašnjen time što „postoji očigledna razlika između nepristrasnog ocenjivanja dokaza radi donošenja nepristrasnog zaključka i građenja teme da bi se opravdao već doneti zaključak” (Nickerson, 1998: 175). Ova vrsta kognitivne zamke naziva se pristrasnost potvrđivanja (eng. confirmation bias) i predstavlja težnju ljudi da češće traže i lakše prihvataju informacije koje potvrđuju njihov već doneti stav.

Diskursne strategije unutar
reductio ad absurdum

Reductio ad absurdum je veoma bliska ostalim diskursnim strategijama: razlikuje je doza sarkazma i humora, a ponekad nije očigledna pa je odaje tek emotikon na samom kraju objave ili se može naslutiti na osnovu nekih karakteristika profila autora. Tokom drugog dela analize gde je ponovo ispitano 237 objava, njih 137 (58%) je pored strategije reductio ad absurdum sadržalo i diskursnu strategiju dovođenje u vezu. Lažna informisanost uočena je u 33 slučaja, a pozivanje na druge primere u 24.

Pozivanje na druge primere

Diskursna strategija Pozivanje na druge primere korišćena je u najmanjem broju tvitova (31 tvit, odnosno 8% ukupnog uzorka). Pošiljalac poruke selektivno preuzima obrasce ponašanja koje sprovode institucije ili države koje su obično predstavljene kao napredne ili su na dovoljnoj distanci od domaćih uticaja da bi opravdao svoju tezu.

Zapažanje u vezi sa ovom diskursnom strategijom jeste to da je u 9/31 tvitova pomenut kineski grad Vuhan i to uvek u istom kontekstu – kao „grad koji je prvi uveo 5G mrežu”, čime se jasno daje do znanja da je 5G mreža štetna.

Danilo Kovačević i Stefan Kosanović, Fake News Tragač

Ukratko

08/03/2021

Ne, izjava japanskog nobelovca nije verodostojna

Manipulativnu vest koja japanskom nobelovcu Tasuku Hondži pripisuje citate u vezi sa virusom korona, koje on nije izgovorio, danas su preneli portali Srbin.info i Pravda. Identična vest…

TOP 5 – LOKACIJA MANIPULACIJA