12.08.2024.„Tračarenje je ženska stvar“, navodno je, pre nekoliko nedelja, izjavio sam papa. Mnogi sa ovih prostora bi se verovatno složili s njegovim utiskom da su žene veće tračare od muškaraca. Uostalom, naš jezik poznaje izraze tračara i alapača, ali ne i „tračar“ ili „alapač“, a popularna „preteča interneta“ u narodu je poznata kao radio Mileva, a ne kao radio Mile.
Ipak, postojeća istraživanja pokazuju da je ovaj stereotip o ženama umnogome neosnovan. „Malo je empirijskih dokaza da žene tračare više od muškaraca“, navodi se u često citiranom preglednom članku o ovom fenomenu iz 2004. godine: „opšte uzev, sve zabeležene razlike između polova su male“.
Novija istraživanja su dodatno rasvetlila nedoumice o odlikama ljudi koji tračare i načinima na koje to rade. U jednoj metodološki inovativnoj studiji autori su analizirali zvučne zapise dobijene iz drugih studija, u kojima su učesnici nekoliko dana nosili prenosive uređaje za snimanje. Autori su posmatrali ko je bila osoba o kojoj se pričalo (poznanik ili javna ličnost), temu razgovora (fizički izgled, dostignuća subjekta ili društvene informacije, poput životnih okolnosti, interpersonalnih sukoba i slično) i način na koji se o subjektu govorilo (pozitivno, negativno ili neutralno).
S poslednjom stavkom istraživači su ispitivali razlike između tračeva prema akademskoj definiciji i tračeva kako ih obično poima (laička) javnost. Naime, naučnici najčešće definišu tračarenje kao razmenu informacija o osobi koja nije prisutna, dok u očima javnosti ono takođe mora da ima zlonameran, ili u najmanju ruku evaluativan (bilo pozitivan ili negativan) karakter. I zaista, kada je papa Franja tračarenje nazvao „ženskom stvari“, on je na umu imao negativni aspekt ovog čina, budući da je, prema pisanju Gardijana, uoči toga „sveštenike savetovao protiv ogovaranja“.
Skoro tri četvrtine tračeva koje su autori zabeležili bili su neutralni. U domenu tračeva ovog tipa žene zaista jesu tračarile više od muškaraca, što je u skladu sa već poznatim nalazima da žene više diskutuju o društvenim temama (ubedljivo najčešća tema tračeva bile su društvene informacije). Međutim, kada je reč o evaluativnim tračevima, među kojima su negativni bili oko 60% zastupljeniji od pozitivnih, rezultati „nisu potkrepili dojam da žene evaluativno tračare više od muškaraca“.
Prema tome, uvreženi stereotip prema kojem žene ogovaraju (ako ogovaranjem nazovemo maliciozno tračarenje) više od muškaraca je neopravdan. Ali čak i kada u definiciju tračarenja uvrstimo i neutralnu razmenu informacija, razlike između polova nisu dovoljno velike da bi opravdale ovu predstavu o ženama.
Osim toga, drugi faktori su se pokazali kao relevantniji za ovu aktivnost. Pre negoli pol sagovornika, ekstraverzija (osobina ličnosti) je bila najkonzistentniji prediktor tračarenja. Jedna od glavnih odlika ekstraverzije je druželjubivost, stoga ne čudi što ekstroverti ne samo što razgovaraju više sa drugima, već i, kao što je ova studija pokazala, više razgovaraju o drugima.
Konačno, nije zgoreg pomenuti i to da su istraživači ustanovili kako su učesnici tračarili tokom 14% svojih razgovora i tokom 5% svojih budnih sati – u proseku 52 minuta u okviru 16-časovnog dana, a subjekti njihovih tračeva su u 90% slučajeva bili poznanici, a ne javne ličnosti.
Predrag Mijatović, FakeNews Tragač
