Kosovska bitka kao „najveća u ljudskoj istoriji“ – od zanesenjaštva do činjenica

Fejsbuk stranica Srpska istorija postavila je 28. juna objavu: „Vidovdanski tretman za osvajače i tirane bio je jednak te 1389. na Kosovu Polju i 1914. u Sarajevu. Sa Srbima nema i ne sme nikada da bude šale! Pa ko hoće da osvaja i tiraniše, zna se šta ga čeka od slobodarskog srpskog naroda, a Obilića i Principa vazda je puna Srbadija. Dogodine u Prizrenu!’. Uz ove reči linkovan je tekst sa veb stranice istog naziva (Srpska istorija) pod naslovom „Da li ste znali da je boj na Kosovu najveća bitka u ljudskoj istoriji?“ Objavu je lajkovalo više od tri hiljade ljudi.

Preneseni tekst prvobitno je na veb stranici Srpska istorija objavljen 8. septembra 2021, a ovo su glavni argumenti kojima se Kosovski boj predstavlja kao najveća bitka u istoriji:

’Naime, iako po obimu i snazi armija Kosovska bitka spada među najveće bitke srednjeg veka, ne postoji nijedna bitka u kojoj na bojnom polju umiru od neprijateljske ruke oba vladara – monarha, predvodeći svoje armije u samim operacijama. Upravo zbog toga je Bitka na Kosovu najveća u istoriji čovečanstva.’

Isti navodi spominju se i u ovom ključnom pasusu:

’Srbi nisu samo jedini narod koji je na bojnom polju ubio turskog sultana (s obzirom da je sultan Murat I stradao od srpske ruke u toku bitke – to nisu učinili ni Grci, ni Bugari, ni Nemci, ni Rumuni, ni Rusi, ni Arabljani, ni Persijanci – apsolutno niko), Srbi su narod koji su vojevali verovatno najveću bitku ikada u istoriji.’

 

Stamenović: Određivanje broja učesnika srednjovekovnih bojeva je nezahvalan posao

Istoričar Igor Stamenović sa Filozofskog fakulteta u Nišu, koji se bavi istorijom srednjeg veka, navodi za Tragač da je teško da bi se moglo reći da je Bitka na Kosovu ’najveća bitka u ljudskoj istoriji’: „Iako je zaista retkost da oba vladara poginu u boju, to nije merilo za određivanje značaja ili ’veličine’ bitke, a posebno ne za tako dugačak period kakav je ’ljudska istorija’. Značaj neke bitke trebalo bi da se određuje prema posledicama koje bitka ima za dalji tok istorije. Međutim, i tu Kosovski boj ima puno konkurenata, čak i ako se ograničimo samo na sukobe u kojima su učestvovale Osmanlije u periodu 14. i 15. veka. Bar dve bitke bi u tom slučaju morale da se izdvoje: bitka kod Nikopolja (1396) i bitka kod Angore (1402).

Stamenović navodi da je određivanje broja učesnika srednjovekovnih bojeva je prilično nezahvalan posao: „Izvori su malobrojni, a i kada ih ima, nisu uvek sasvim pouzdani. Činjenica je da broj učesnika jeste bio veliki, kao i gubici na obe strane. Ukoliko, opet, suzimo kriterijum samo na sukobe koje uključuju Osmanlije – pomenuta bitka kod Angore (1402) po broju učesnika premašuje Kosovski boj, kao i opsada i pad Carigrada (1453). Ponovo naglašavam da je reč o okvirnim procenama. Sve ovo ne umanjuje značaj Kosovskog boja za srpsku istoriju, pa i istoriju srednjovekovne Evrope. Ona ostaje jedna od najznačajnijih bitaka u srpskom srednjem veku, a njen značaj za formiranje srpskog identiteta u kasnijem periodu je neupitan. Baš zbog toga nema razloga da se podaci o njoj pretenciozno tumače, na način kako su to učinili urednici ove stranice“.

Stojkovski: Rodoljubivo zanesenjaštvo, a ne činjenice

Istoričar Boris Stojkovski, sa Odseka za istoriju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, koji se takođe bavi istorijom srednjeg veka, kaže za Tragač da je ovde reč o preuveličanom tumačenju Kosovske bitke, zasnovanom više na nekom rodoljubivom zanesenjaštvu, a ne na činjenicama: „U istorijskoj stvarnosti ipak je bilo drugačije. Kosovska bitka nije bila najveća bitka u istoriji ljudskog roda, niti postoje mehanizmi da se utvrdi po čemu je neka bitka veća-manja u odnosu na neku drugu, i pride ako uzmemo i činjenicu da su epohe međusobno vrlo različite, složićemo se da je ocena preterana. Što se vladara tiče, imajmo na umu da je knez Lazar u to vreme oblasni gospodar koji se najviše uzdigao među oblasnim gospodarima nekadašnjeg nemanjićkog carstva. Ali, u hijerarhiji srpskih vladara tog doba, prvo mesto ipak pripada kralju Bosne Tvrtku I. Murat I je svakako, sa druge strane, jedan od najvećih osmanskih vladara (po nekima čak prvi sultan) i pogibija jednog tako moćnog vladara odjeknula je daleko i ostavila dojam o hrišćanskoj pobedi. Bilo je i drugih bitaka, da sumiram, u kojima su ginuli vladari, te je ocena preterana, uz moju raniju napomenu da je teško porediti epohe i pozicije vladara u hijerarhijama u određeno doba. Prosto rečeno, drugačije su se stvari posmatrale u raznim periodima“.

I autor knjige „Velike srpske bitke“ Dejan Stojiljković prokomentarisao je navode Srpske istorije: „Činjenica da su poginula oba vladara ne daje dovoljno težine da se sve prikazuje ovako megalomanski i prenaduvano. Ali tu dolazimo i do ključnog problema – Kosovska bitka je deo mita, a mit je vremenom potpuno iskrivio istoriju. Kosovska bitka bila je jedna od važnijih bitaka u dugom srpsko-turskom ratu koji je započeo 1371. bitkom u Černomenskoj šumi, poznatijoj kao Marička bitka i taj vojni sukob imao je značajnije i dugoročnije posledice po srpsku državu od Kosovske bitke. Štaviše – Kosovska bitka je direktna posledica Maričke bitke, tako da i u tom kontekstu nije najznačajnija“.

Tekst o Kosovskoj bici kao najvećoj u istoriji koji je stranica Srpska istorija podelila, ranije se našao i na stranici Istorija Srba 30. juna 2021. (1641 lajk i 64 komentara), kao i na portalu Srbija Danas – 25. septembra 2021.

Marija Zemunović, FakeNews Tragač