Zamislite da je nekom „vidovnjaku“ palo na pamet da ubedi ljude kako može da predvidi loptice koje će biti izvučene na lotou, ili pak rezultate utakmica. Kada bi svoje prognoze objavio u novinama, imali bismo čvrst – odštampan – dokaz njegove prognoze. Međutim, ukoliko bi te prognoze objavljivao na svom sajtu, mogao bi retroaktivno da ih prilagodi, kada vidi šta je loto-bubanj odabrao i kako se završio meč. Da li bismo u tom slučaju mogli da ga uhvatimo u prevari?
Sajt Wayback Machine, predstavljen u videu, izuzetno je važan resursni servis koji čuva u prvobitnom obliku sve ono što bi na internetu moglo da bude izmenjeno ili izbrisano. Možete ga koristiti na aktivan i pasivan način: u prvom slučaju tako što ćete čuvati stranice za koje želite da ostanu arhivirane (opcija „Save page now“), a u drugom tako što ćete pretraživati arhivu za određen internet domen (opcija pretrage u osnovnom meniju). Ako bismo sačuvali stranicu pomenutog vidovnjaka pre samog loto-izvlačenja ili utakmice, imali bismo čvrst dokaz njegove prognoze, bez obzira na potencijalne izmene koje bi kasnije mogao da napravi. Isto važi i za medije: za njihove prognoze, greške i dezinformacije.
Neko bi mogao da kaže „Zašto bismo se mučili koristeći Wayback Machine? Dovoljno je da napravimo skrinšot kako bismo sačuvali originalnu verziju sadržaja?“ Iako je skrinšot svakako brže rešenje, ono se ne može smatrati pouzdanim. Onlajn sadržajem je izuzetno lako manipulisati pre samog skrinšotovanja, i to promenom koda stranice u samo nekoliko klikova (desni klik > opcija Pregledaj > odabir određenog elementa strelicom i unos alternativnog teksta).
Na predstavljenom primeru možete videti kako je izmenjen sadržaj britanskog Gardijana: u samo nekoliko klikova zamenjeni su naslov, nadnaslov, ime autora, rezime teksta i datum, modelom koji je na grafičkom planu vrlo uverljiv, budući da su podudaranja fontova i boja apsolutna. Ukoliko neko zlonamerno koristi ovu opciju može vrlo lako, putem skrinšotovanja, da stvori lažnu sliku o objavljenom onlajn sadržaju. Zaključak je: skrinšot je vrlo tanak dokaz.
Dva modela arhiviranja već smo objasnili: čuvanje onlajn lokacija na Wayback Machine i čuvanje snimaka (fotografskih i satelitskih) na servisima Google Maps i Google Earth. Pogledajmo koje još onlajn arhive imamo na raspolaganju.
Kada je reč o istoriji izmena, Vikipedija je transparentna kao malo koji drugi sajt. Ukoliko želite da vidite kakva je prošlost određenog članka, možete odabrati sekciju „Istorija“, gde vam se nudi opcija odabira dva datuma koja želite da uporedite. Nakon toga, dobićete i mogućnost interaktivnog pregleda istorije članka, kroz hronološku liniju koja prikazuje i odnos promena izraženih u bajtovima. Osim toga, Vikipedija nudi i obilje metapodataka za svaki od članaka, što uključuje broj IP izmena, bot izmena, uredničkih ratova, pregleda itd.
Izuzetno su korisne i onlajn arhive novina i knjiga. Digitalna baza Narodne biblioteke Srbije sadrži digitalizovane verzije velikog broja novina: od „Politike“ i „Pravde“ do „Politikinog zabavnika“, „Nevena“ i „Vrača pogađača“ – nalik onom s početka ove lekcije. Na istom mestu moguće je pronaći i veliki broj knjiga, slika, atlasa i mapa, karikatura i zvučnih zapisa. Korak dalje otišla je Pretraživa digitalna biblioteka Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“ koja je za bogatu građu omogućila potpunu pretraživost tekstova.
Pred vama su, na kraju ove lekcije, i četiri zadatka koja će vam pomoći da uvežbate pretraživanje onlajn arhiva Wayback Machine, Vikipedije, Digitalne biblioteke NBS i Pretražive biblioteke. Odgovore možete pronaći ovde.
Sledeća lekcija: Manipulacija statistikom (uskoro)