22.02.2025.„Gradski Sekretarijat za saobraćaj već tradicionalno se ponaša kao noj koji je zabio glavu u pesak“, stajalo je u saopštenju udruženja građana Ulice za bicikliste i inicijative Ne davimo Beograd o odbijanju ove institucije da u ranim danima pandemije dozvoli biciklistima upotrebu žutih traka u srpskoj prestonici. „Stekla sam utisak da je to čovek koji je zabio glavu u pesak“, izjavila je sudija Stečajnog suda o teniseru Borisu Bekeru nakon što je proglasila njegov bankrot. „Balkan zabija glavu u pesak pred domaćim rasizmom“, naslov je jednog autorskog teksta bugarskog antropologa Ivajla Dičeva.
Ljudi koji „zabijaju glavu u pesak (poput noja)“, kao što navedeni primeri pokazuju, jesu osobe koje ignorišu određeni problem ili odbijaju da se sa njim suoče. Ovaj izraz potiče iz uverenja da nojevi kopaju rupe u pesku u koje zatim guraju glave kada su suočeni sa opasnošću, misleći da ih to čini nevidljivim ili da će opasnost usled toga nestati.
Pored toga što je zastupljena u brojnim jezicima (engleski, francuski, nemački) i pored toga što je čak i jedna vrsta kognitivne pristrasnosti nazvana po njoj (efekat noja ili problem noja – tendencija ljudi da izbegavaju ili odbacuju negativne informacije koje bi im mogle biti od koristi), ideja da nojevi baš zato zabijaju glavu u pesak ima i dugu istoriju. Rimski prirodnjak Plinije Stariji je u svom delu „Istorija prirode“ (77-79 n. e) pisao o zapanjujućoj „glupavosti“ ovih ptica koje „iako je ostatak njihovog tela toliko velik, zamišljaju da im je, kada gurnu glavu i vrat u žbun, čitavo telo skriveno“.
Međutim, ova optužba Plinija Starijeg nije opravdana jer to nije razlog zbog kojeg nojevi guraju glavu u pesak. Za razliku od kokošaka, pataka i drugih peradi, nojevi ne prave gnezda, već kopaju rupice u zemlji u kojima onda čuvaju jaja. Prema tome, kada ove ptice zabiju glavu u zemlju, one to ne rade jer ignorišu opasnost, već zato što na taj način proveravaju jaja i svojim kljunom ih po potrebi okreću.
Šta onda nojevi zapravo rade kada su uplašeni? Budući da važe za najbrže ptice na planeti – trče brzinom od 50-60km/h, a dostižu i brzinu od 70km/h, koja im dobro dođe s obzirom na to da su plen lavovima, gepardima, leopardima i hijenama – prva opcija im je da jednostavno pobegnu od opasnosti koja im preti. A ako se ne daju u trk, nojevi umeju i da legnu na tlo i polože vrat i glavu na zemlju kako bi postali manje uočljivi i kako bi se uklopili u okolinu. U svakom slučaju ne zabijaju glavu u pesak, niti misle da će se problem sa kojim su suočeni sam od sebe rešiti.
Predrag Mijatović, FakeNews Tragač
