25.03.2025.Bela laž, tako domišljato portal Vox naziva ustaljeno verovanje u kulturi da su starogrčke i starorimske statue bile od čistog kamena, bez boje. Ali verovanje o belini statua iz antike nije tako bezazleno kao bele laži. To verovanje povezano je sa nekim štetnim idejama koje su se razvile u zapadnoj kulturi.
Ali da krenemo od početka – „ideja da su drevni ljudi prezirali svetlu boju je najčešća zabluda o zapadnjačkoj estetici i istoriji zapadne umetnosti“, „to je laž koje se svi držimo“, „to je najbolje čuvana tajna koja čak i nije tajna” reči su stručnjaka s kojima je razgovarao magazin Njujorker u svom tekstu o bojama antičkih statua.
A zašto je ova ideja o belini starih statua značajna podseća istoričarka umetnosti Šejla Hofman: „Prema zapadnim pogledima na istoriju kulture stari Grci su usavršili umetnost, Rimljani su je kopirali, mračni Srednji vek ju je izgubio, a renesansa je ponovo otkrila savršenstvo starine.”
Kako to Si-En-En objašnjava, mit o belom mermeru započeo je upravo tokom renesanse, kada su u većoj meri počele da se otkopavaju drevne statue. „Većina njih je izgubila svoju originalnu boju nakon vekova izloženosti elementima, a renesansni umetnici su imitirali njihov izgled ostavljajući svoj kamen neobojenim”, navodi ovaj medij.
Ovde nailazimo i na ime Johana Joahima Vinkelmana (1717-1768), koji se smatra ocem moderne arheologije, i koji je dao oblikovao savremeni – iskrivljeni – pogled na antičke statue. „Boja bi trebala da ima samo malo udela u našem razmatranju lepote, jer se suština lepote sastoji, ne u boji, već u obliku, i oko toga će se prosvetljeni umovi odmah složit“, pisao je Vinkelman u svojoj knjizi „Istorija drevne umetnosti“.
Nakon Vinkelmana, istorija je bila promenjena, a njegove ideje o bezbojnim – belim – antičkim statuama šire prihvaćene. Vinkelman je bio mislilac prosvetiteljskog perioda tokom kog je rasizam u Evropi postajao sve više uobičajen. Isključivo bele antičke statue su se dobro uklapale u narativ tog doba.
Direktor Muzeja Akropolja Nikos Stampolidis za Dojče Vele objašnjava da „istorijski gledano, društva upliću svoje ideologije u način na koji gledaju na svet“. Prema njegovom mišljenju, ideja o belim antičkim stauama se uklapala u narative iz doba prosvetiteljstva „o superiornosti belih ljudi“. Tako je, mit o belim stauama opstao, iako je i sam Vinkelman znao da su na nekim od antičkih statua pronađeni tragovi boje.
A ako bismo hteli da saznamo koje su to statue bile obojene, kako su izgledale i kojim bojama su bile farbane, danas postoje različiti načini da to otkrijemo. Sem vidljivih tragova boja na statuama u muzejima, opisa iz istorijskih izvora, dostupno nam je i UV snimanje statua kao najprecizniji način otkrivanja sveta boja starih statua. I zahvaljujući svim ovim izvorima napravljene su rekonstrukcije kako je originalno izgledao Partenon u boji, kako je poznata statu Avgusta bila obojena, i mnoge druge…
Nemački arheolozi Vincent Brinkman i Urlike Koh–Brinkman su čak relizovali projekat „Bogovi u boji”, u kom je rekonstruisan izgled starih grčkih i rimskih statua u boji. Sve ove statue imaju šarenilo i raznolikost boja (ljubičasta, crvena, zelena, žuta) i imaju drugačiji karakter od belog mermera, kako smo navikli da ih percipiramo.
Marija Zemunović, FakeNews Tragač
