07.05.2025.Reč alfa mužjak se u onlajn prostoru i javnom govoru generalno često koristi da opiše muževnost najjačeg, a neretko i najokrutnijeg muškarca koji je prvi u hijerarhiji drugih muškaraca, a koji je zbog toga i najprivlačniji ženama. Ovaj termin se često vezuje i za toksične sisteme vrednosti koji podstiču mizoginiju i nezdrave izraze muškosti.
Međutim, izraz alfa mužjak – koji je pozajmljen iz oblasti posmatranja životinja – u svom originalnom izvoru nema ovako ekstremne konotacije i u nauci predstavlja nešto sasvim drugo.
Kako to objašnjava portal Diskaver magazina, antropološkinja Monika Sumra otkrila je da se jedna od prvih akademskih upotreba termina alfa pojavila 1921. godine. „Istraživač koji je raspravljao o hijerarhiji pilića, inače poznatoj kao redosled kljucanja, dao je vrhuški pilića prvo slovo grčkog alfabeta. Od tada, naučnici su pričali o ’alfa’ vukovima, primatima, morževima i još mnogo toga” objašnjava se na ovom portalu.
Na putu ka primenjivanju ovog termina na ljude, vredi spomenuti i studiju o vukovima iz četrdesetih godina prošlog veka. Istraživač Rudolf Šenkel je 1947. godine odlučio da prouči društvenu strukturu vučjeg čopora. Skupio je vukove sa različitih strana, posmatrao ih u zatvorenim uslovima i nakon analize došao do zaključaka o njima. Posmatrani vukovi su se u ovim uslovima borili za prevlast i Šenkel je mužjaka i ženku koji su pobedili u ovim nadmetanjima nazvao alfa mužjakom i alfa ženkom. Međutim, problem sa ovom studijom je to što su vučji čopori u prirodi porodice, a ne nasumična grupa vukova, pa je Šenkelovo istraživanje neprimenjivo na prirodan odnos unutar vučjeg čopora.
Šenkelove zaključke je iskoristio i naučnik Dejv Meh, osnivač međunarodnog centra za vukove, koji je u knjizi iz 1970. godine pod naslovom „Vuk: ekologija i ponašanje ugrožene vrste” ponovio ideje o nasilnom alfa mužjaku. Nakon njega, primatolog Frans De Val je upotrebio ovaj izraz u svojoj knjizi „Politika čimpanzi” iz 1982. godine o društvenom ponašanju ove grupe životinja.
De Val za portal Big Tink objašnjava da su američki političari i biznismeni zatim iskoristili ovaj izraz i primenili ga na ljude, što se desilo i sa biznis zajednicom u Americi, koja je upotrebljavala ovaj izraz kako bi opisala vođu neke kompanije. Tako je iz ove oblasti navedeni izraz došao u toksične onlajn prostore u kojima obitava i danas.
Međutim, i Meh i De Val danas javno upozoravaju da je izraz alfa mužjak pogrešno shvaćen i upotrebljavan u javnosti. Dejv Meh je objasnio portalu Sajens Frajdej da je 1999. godine objavio ispravku svoje knjige, nakon što je sam istraživao vukove u čoporima u divljini i shvatio da se oni ponašaju drugačije u odnosu na Šenkelovo istraživanje. Posmatrajući vukove Meh je shvatio da u prirodi čopor čini jedna porodica i da su alfe tog čopora obično roditelji, te da se ove alfe obično ne koriste nasilje kako bi došle na svoj položaj. On je čak doprineo i tome da se njegova knjiga sa pogrešnim navodima od 2022. godine više ne štampa.
I Frans De Val upozorava da se pogrešno koristi izraz alfa mužjak, te da određenje alfa ne predstavlja snagu ni zastrašivanje, već samo poziciju prvog ili prve u grupi životinja, a da oni mogu biti ili nasilni ili uopšte ne.
A kada su u pitanju ljudi, psiholog Skot Beri Kaufman je objasnio Independentu da podela muškaraca na alfe i bete nije prikladna jer „pojednostavljuje višedimenzionalnost muškosti i grubo potcenjuje šta je muškarac u stanju da postane, ali takođe ne ulazi u srž onoga što je zaista privlačno ženama”.
Marija Zemunović, FakeNews Tragač
