09.05.2025.Dvadeset šestog marta 1984. godine, Branko Ćopić je skočio u svoju smrt sa mosta naširoko poznatog kao Brankov. „Taj most je moja sudbina“, rekao je te večeri Ćopić svom prijatelju koji nije ništa slutio, novinaru Momčilu Srećkoviću, dok mu je sa ove saobraćajnice pokazivao kamenu klupu na desnoj obali Save na kojoj je proveo svoju prvu noć u Beogradu, davne 1935. godine. Naziv mosta, Ćopićevo samoubistvo i njegov status omiljenog jugoslovenskog dečjeg pisca navode na zaključak da je Brankov most nazvan po čoveku koji nam je podario, između ostalog, romane „Orlovi rano lete“ i „Magareće godine“, odnosno zbirke pripovedaka „Bašta sljezove boje“ i „Doživljaji Nikoletine Bursaća“.
Taj zaključak je pogrešan. Brankov most je zaista imenovan po velikom književniku čije je ime Branko, ali ne po Ćopiću, već po Radičeviću. Tačnije, po ovom književniku je najpre ime dobila Brankova ulica, koja se nalazi u nastavku istoimenog mosta. Kasnije se isto ime odomaćilo i za most preko Save koji ulicu spaja s Novim Beogradom.
Inače, dok je Radičević sredinom 19. veka boravio u Beogradu, ova ulica se, razume se, nije zvala Brankova, već Gospodska, budući da je, kako piše u Politici od 15. januara 1935. godine, „u njoj nekad stanovala sve sama krupna gospoda“ – umetnici, ministri, diplomate, naučnici, pravnici, vojna lica itd. A da će ona, od sve te gospode, na kraju biti preimenovana u čast jednog (tada još uvek) pesnika novajlije, retko ko je u ono vreme mogao pretpostaviti: „Da li je Branko“, retorički se pita novinar Politike, „mogao i u snu sniti, da će nekad ta ulica poneti njegovo ime, i da će se, šta više [sic], iz njegovog bivšeg stana u Beogradu moći da ode preko novog mosta na njegovo omiljeno Stražilovo, pešice“.
Taj novi most koji novinar Politike pominje je tada novoizgrađeni Most kralja Aleksandra. Ovaj „gvozdeni kolos“, nazvan po pokojnom kralju ubijenom samo par meseci ranije u Marseju, pušten je u promet krajem 1934. godine nakon što je sedam stotina konjanika testiralo opterećenje tako što je četiri puta marširalo preko njega, i bio je prvi drumski most preko Save. Nepunih sedam godina kasnije, u uzaludnoj nadi da će na taj način usporiti napredovanje nemačke vojske, jugoslovenska armija je Aleksandrov most digla u vazduh aprila 1941, a potpuno je srušen u savezničkom bombardovanju Beograda 1944. godine.
Upravo na temeljima Mosta kralja Aleksandra izgrađen je 1956. godine novi, čije je zvanično ime bilo Most bratstva i jedinstva. Svoj današnji izgled Brankov most je dobio 1979. godine kada mu je kapacitet udvostručen prisajedinjenjem dodatnog paralelnog mosta (nekad i sad). Međutim, naziv Most bratstva i jedinstva nikada se nije ustalio. Umesto toga, Beograđani su ga zvali Savski, Zemunski, ili najčešće, zbog toga što se sa desne obale reke nadovezivao na Brankovu ulicu, Brankov most. Ovo ime se u štampi koristilo za Brankov most još pedesetih i šezdesetih godina, znatno pre smrti Branka Ćopića 1984. godine.
Predrag Mijatović, FakeNews Tragač
