16.05.2025.U Tragačevoj „Blokadnoj beležnici“ manipulativne i sumnjive tvrdnje iz tabloida razdvajamo na tri kategorije, spram toga da li im je izvor medij, političar ili druga javna ličnost. Među nestranačkim ličnostima koje su čest izvor manipulacija profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Čedomir Antić, koji već mesecima neumorno gostuje u televizijskim emisijama, a njegove izjave o studentskim protestima potom još neumornije prenose Informer, Alo i Novosti.
Međutim, pravu viralnost profesor Antić doživljava tek nakon gostovanja u emisiji „Direktno sa Minjom Miletić“ na Juronjuzu, u kojoj je gost bio i Patrik Drid, dekan novosadskog Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja. Antić je, pogrešno shvativši da studenti žele da vrate Drida u „Karlovo“ – imaginarno mesto porekla – izgradio niz teza o nativizmu među demonstrantima, da bi ga dekan DIF-a zaustavio i ukazao na toponim iz crtaća: „Profesore, niste razumeli. Pošto hoće od mene da naprave Patrika Zvezdu, hoće da se vratim u Koralovo, to je crtani film“.
Kada je, kasnije, profesoru Antiću u narednoj emisiji iz njegove turneje („Bez pardona“, KTV) postavljeno pitanje o Koralovu, on je slegnuo ramenima i rekao „Ja nemam blama, čovek sam, grešim“. U svetlu tog priznanja želeli bismo da ukažemo na još neke greške iz Antićevog gostovanja na Juronjuzu.
„Od početka – taj anarhistički model je nasilan. Ima taj teoretičar Johanes Galtung, on definiše da je nasilje sada prošireno. Kao što imate harasment sada, ljudi bi se smejali ako bi neko prijavio harasment (voditeljka potvrdno izgovara „mhm“, prim. aut). Rekli bi – šta to znači, neko vam je nešto dobacio, pa šta? Danas je to kažnjivo zatvorom, kažnjivo je isključivanjem iz društva“
Norveški teoretičar o kom govori profesor Antić ne zove se Johanes, već Johan Galtung (1930-2024). Njegovo poimanje nasilja nije prošireno sada, već je započeto pre više od pola veka, a završeno pre skoro trideset. Obratili smo se dvojici dobrih poznavalaca Galtungovog rada i dobili zanimljive i korisne odgovore, koji su važni i za tumačenje drugih izjava profesora Antića.
„Mi raspravljamo o tome… Jedan od zahteva sada je zvučni top. Gde su žrtve zvučnog topa?“
Share fondacija, CRTA i Jukom prikupili su i prezentovali podatke više od 3000 svedoka onoga što se opisuje kao udar zvučnog topa. Na osnovu toga kreirali su vizuelizaciju lokacija, fizičkih i psihičkih iskustava, kao i zdravstvenih posledica – problema sa sluhom, glavoboljom, mučninom, srčanim tegobama…
„Imamo doktora pravnih nauka Savu Manojlovića koji kaže – To je budućnost“; „Malo je problem kada imate doktora prava koji vodi jednu parlamentarnu partiju koji kaže – plenumi su budućnost. A pre toga je imao udruženje za odbranu zakonitosti i ustavnosti, zamislite“
Savo Manojlović ne vodi parlamentarnu partiju. Pokret „Kreni promeni“ nema nijedno mesto u Skupštini Srbije, nije učestvovao na poslednjim parlamentarnim izborima, niti na ijednim izborima pre tih.
Kada profesor Antić referiše na izvore citata koje koristi, to često čini toliko neodređeno, bez imenovanja, da je izvoru teško ući u trag. Pogledajmo nekoliko primera:
Evo, ja sam pročitao vest, čini mi se na N1, neko je rekao profesoru „Vrati se u Karlovo“
Jedan meksički političar je svojevremeno rekao da je nesreća Meksika što je predaleko od Boga, a preblizu Sjedinjenim Američkim Državama. Mi smo predaleko od Rusije, a preblizu Nemačke.
Nažalost, početkom prošle godine, dekanka jednog vrlo uglednog fakulteta koji je deo Sorbone, rekla je „Budućnost je borba upravo tim anarhističkim sredstvima“
Ja se zaista nikada nisam bavio medijskim zakonima, ali znam da je jedna od alternativa da sedišta neka budu u gradovima u kojima su nacionalne manjine većina. Je l‘ to budućnost? Je l’ to znak ovih zastava koje ističu?
Idemo redom. Iako se izjava „Pobre México, tan lejos de Dios y tan cerca de los Estados Unidos“ najčešće pripisuje meksičkom diktatoru Porfiriu Dijazu (1830-1915), njegovi biografi navode da nema nikakvih tragova da je on zaista autor tog aforizma. U više izvora (1, 2, 3, 4) osporava se da je Dijaz ovo izgovorio, uz napomenu da je duhoviti lament nad sudbinom Meksika postao popularan tek nakon Dijazove smrti.
Pokušali smo, potom, na različite načine da utvrdimo koja je dekanka „uglednog fakulteta koji je deo Sorbone“ izjavila da je budućnost u anarhističkim sredstvima, ali ni do čega nismo došli. Ukoliko neko od čitalaca ima tu informaciju, može nam je poslati.
Slično je i sa tvrdnjom o medijima: da je jedna od alternativa da „sedišta neka“ budu u gradovima u kojima su nacionalne manjine većina. Ova rečenica je toliko maglovita i toliko se opire konkretizaciji da možete pokušati da je razumete samo kroz pretpostavke, a jedna od njih bi bila da profesor Antić misli na Novi Pazar. Međutim, ko je izneo takav predlog „alternative“ medijskog zakonodavstva? Ako takav predlog i postoji, da li ga iko – sem profesora Antića – ozbiljno razmatra? Ponovo nismo došli ni do kakvog izvora, već imamo posla samo s nejasnom najavom i željom da se poentira.
Dolazimo, na kraju, i do citata kojem je Antić precizno naveo izvor. Jedini problem je što je, ovoga puta, citat neprecizan. Štaviše – Antićeva parafraza je toliko izobličena da nema veze s onim što je izrečeno. Antić započinje rečenicu:
„Ovde imamo njihovog eksponenta Šmita koji kaže – kakva nesreća, Srbija prevelika da dominira, nažalost…“, a onda se na trenutak zaustavlja, da bi, uz pomoć voditeljke, dovršio navodni citat rečima „premala da nestane“
Ovako prepričano, deluje da Šmit, visoki predstavnik za BiH, žali što Srbija neće (lako) nestati. Međutim, čak i ako zamislimo tako podlu izjavu, zar konstrukcija „premala da nestane“ ne zvuči nelogično? Gost i voditeljka su zapravo pokušali da referišu na citat s inverznim tvrdnjama: „Srbija je prevelika da nestane, a premala da dominira“, što – makar na stilskom planu – ima više smisla.
Ali tu nije kraj, jer Šmit to nije izjavio, već su ga mediji, poput Večernjih novosti, pogrešno interpretirali. Visoki predstavnik za BiH naseo je na igrokaz ruskih komičara Vovana i Leksusa, pa je – mislivši da razgovara sa Zelenskim – zapravo dao „intervju“ ruskoj državnoj televiziji.
Šmit u spornom delu intervjua, štaviše, govori da je Srbija jedina „strateška zemlja na Zapadnom Balkanu“, „uz dužno poštovanje Crne Gore ili Severne Makedonije“. Potom izgovara: „Srbija ima strateški uticaj. Nedavno mi je neko rekao – ova zemlja je prevelika da bi propala, a premala da bi dominirala“ (eng. „Too big to fail, too small to dominate”).
Da sumiramo: Šmit nije rekao da je Srbija „prevelika“ (ili premala) „da nestane“, a pogotovo nije izrazio žaljenje (rečima „kakva nesreća“ ili „nažalost“) što Srbija neće nestati. Mediji su pogrešno prepričali Šmita, a Antić je samouvereno – uz pripomoć voditeljke – citat dodatno obesmislio i obmanuo gledaoce. No, što reče Sunđer Bob, „Ako veruješ u sebe, uz samo prstohvat magije sva tvoja snevanja mogu postati stvarnost“.
Stefan Janjić, FakeNews Tragač
