25.06.2025.Osećate li se inteligentnije u poslednje vreme? A ljudi iz vaše okoline, kako se oni drže? Sudeći po izveštaju portala Alo, „srpski IQ“ je u porastu“, a Srbi su „među najinteligentnijim narodima na svetu“. Kada bi postojao način da se tako nešto zaista utvrdi, možda bi se ispostavilo da je Alo u pravu. Međutim, ponuđeni dokaz ima toliko nedostataka da ga ne možemo tretirati kao validan.
Ono što Alo naziva „rang-listom svetske inteligencije“ zapravo je sajt „International IQ test“, na kom možete uraditi test inteligencije, a on će dobijeni skor uključiti u izračunavanje prosečnog skora za vašu zemlju. Čitav sistem je volonterski i ne postoji bilo kakva predselekcija, pa se tako u top 10 nalaze Kina sa više od 200.000 učesnika, ali i Jermenija sa samo 438. Na kraju liste (126. mesto) nalazi se Gabon, zbog čega mu je Alo dodelio „neslavnu titulu najneinteligentnije nacije“. Ne samo da je „najneinteligentnija“, već se i dodatno zaglupljuje – pomislio bi neko – jer je skor u prethodnih godinu dana opao za 0,67. U Srbiji, s druge strane, navodno „raste IQ“: trenutno smo na 18. mestu s kvocijentom 100,86, i porastom od 0,35 u odnosu na prethodnu godinu.
Postoji nekoliko načina da odgovorimo na ovo pitanje, ali svaki od njih nas dovodi do odričnog odgovora. Najpre, u čisto geografskom smislu, na svetu postoje 193 međunarodno priznate zemlje, a na listi „International IQ test“ nalazi se 126 zemalja. Potom, u statističkom smislu, neosnovano je proglasiti neku zemlju najmanje inteligentnom na osnovu 275 popunjenih onlajn IQ testova. A onda dolazimo i do suštine: Može li se uopšte meriti nacionalni IQ?
FakeNews Tragač je ovom pitanju posvetio publikaciju „KLIQBEJT“ (2022), pa u njoj možete pronaći detaljniji opis problema. Ukoliko bismo želeli da poredimo države prema prosečnom kvocijentu inteligencije, bazični preduslov bio bi da svaka zemlja ima zasebno testiranje, primenjeno na reprezentativnom uzorku populacije, uz iste uslove testiranja. Takvo istraživanje nikada nije sprovedeno na globalnom nivou, pa je i analiza „International IQ test“ daleko od ispunjavanja osnovnog preduslova. Čak i kada bismo ga postigli, ostalo bi nam pitanje da li je test u osnovi kulturno neutralan. Dr Patriša Grinfild sa Kalifornijskog univerziteta navodi da čak i testovi koji pretenduju da budu neverbalni, poput Ravenovih progresivnih matrica, počivaju na kulturnim konstruktima koji su sveprisutni u nekim društvima, a gotovo nepostojeći u drugim. Pogledajte, na primer, jedan od zadataka sa „International IQ test“, koji suštinski zahteva da poznajete englesku abecedu.
Slovo A je prvo, slovo C treće, a slovo F je… šesto? Da, ali u engleskoj ili španskoj abecedi. U islandskoj i rumunskoj abecedi slovo F je osmo, u poljskoj deveto, u srpskoj i litvanskoj deseto, u češkoj jedanaesto, a u vijetnamskoj ga uopšte nema. Tome treba dodati i činjenicu da većina svetskog stanovništva ne koristi (primarno) latinični alfabet.
Na platformi „International IQ test“ autori se pozivaju na četiri istraživanja koja navodno objašnjavaju zbog čega se IQ razlikuje od zemlje do zemlje. Prva referenca odnosi se na rad o infektivnim bolestima koji je kasnije povučen iz publikacije zbog ozbiljnih metodoloških problema. Uredništvo časopisa je utvrdilo da podaci na kojima se istraživanje zasniva „sadrže značajne netačnosti i pristrasnosti koje bacaju ozbiljnu sumnju na zaključke”. Druga referenca istražuje vezu IQ i ishrane / fizičke aktivnosti, ali samo na uzorku osnovaca iz Doruda, iranskog grada veličine Subotice. Treća referenca odnosi se na istraživanje o šahu koje je takođe ograničeno samo na decu, tj. na 67 učenika trećeg razreda iz Rumunije. Četvrta referenca posvećena je heritabilnosti (verovatnoći nasledivosti) IQ, a njen autor je veoma oprezan u tumačenju nalaza i naglašava da su uzorci isključivo vezani za zapadne demokratije i da su svi učesnici prošli savremene obrazovne programe, tipične za te države.
Onlajn IQ test na osnovu kog se sprovodi istraživanje može biti zabavan način da potrošite 20-30 minuta svog vremena, ali se dobijeni rezultati ne mogu koristiti za poređenje inteligencije među državama, pogotovo ne u ključu koji objavljuje Alo. Ne možemo, dakle, „u lajvu“ pratiti kako određene nacije postaju pametnije ili gluplje s godinama, niti kako Srbija dominira nad susednim državama. Pored niza metodoloških problema koje smo predstavili u ovom tekstu, verovatno ćete i sami uočiti neke ukoliko pokušate da rešite test. Na primer, ako vam mozgalice dosade posle desetog zadatka, pa krenete nasumično da klikćete na ponuđene opcije kako biste došli do kraja – pazite da ne razočarate Alo 2026: vaš nedostatak strpljenja može, u prosečnom skoru, doprineti utisku da je Srbija postala „gluplja“.
Stefan Janjić, FakeNews Tragač
