06.07.2025.„Na prodaju. Cipelice za bebu. Nenošene“ rečenica je koja se u onlajn medijima neretko opisuje kao najkraća priča na svetu, koju je napisao američki pisac Ernest Hemingvej. Međutim u pitanju je književna legenda, a ne reči koje su izašle iz pera velikog američkog pisca.
„Postoji anegdota da je ’Najkraću priču ikad ispričanu’ mladi Hemingvej napisao kao vid opklade sa svojim prijateljima. On je tvrdio da može da napravi smislenu i kompletnu priču od samo šest reči“ piše portal Noizz i dodaje: „prijatelji sa kojima je sedeo tvrdili su da neće uspeti, a Hemingvej se opkladio u 10 dolara da ono što govori je istina. Pisac je na salveti ispisao šest reči i dodao ju je prijatelju do njega. Salveta je potom otišla do sledeće osobe sve dok je svi nisu pročitali. Svi su u neverici gledali salvetu i ćutali. Na njoj je pisalo: ’Na prodaju. Cipelice za bebu. Nenošene’. ’Najkraća priča ikad ispričana’ se smatra jednom od najtužnijih koja je napisana.“
Međutim, više portala koji se bave utvrđivanjem činjenica ili proverom autentičnosti citata dokazali su da pomenuta kratka priča nije delo Hemingveja. Ne samo da se navedena situacija nikad nije desila, već i među Hemingvejevim radovima nigde nema ovih reči.
Portal Kvout Investigejtor je najdetaljnije istražio ovu temu i dokazao da je ova priča pogrešno pripisana Hemingveju. Ovaj portal napominje da je Hemingvej umro 1961. godine, te da je književni agent po imenu Piter Miler izjavio kako mu je anegdotu o Hemingveju i bebinim cipelama ispričao jedan novinar, otprilike 1974. godine. Miler je objavio ovu tvrdnju u svojoj knjizi iz 1991. godine, piše Kvout Investigejtor.
A i pre objavljivanja navedene knjige dramski pisac Džon De Grut je 1989. godine napisao dramu sa jednim likom o Hemingveju pod naslovom „Papa: Drama zasnovana na legendarnim životima Ernesta Hemingveja“ i uključio je verziju ove anegdote:
„Kladim se da mogu da napišem kompletnu kratku priču koristeći samo 6 reči.
Ima li zainteresovanih?
Ne?
OSMEHUJE SE.
U redu, onda.
Kratka priča u 6 reči:
’Na prodaju.
Dečije cipele.
Nikada nošene.’
OSMEHUJE SE, ZADOVOLJAN SOBOM.“
Međutim, slične reči su se pojavljivale u štampi i pre nego što je Hemingvej započeo svoju književnu karijeru. Priče izuzetno slične onoj koja se pripisuje Hemingveju su postojale još u godinama kada je Hemingvej bio dete (rođen je 1899. godine). One su se pojavljivale u novinama već 1906, 1910, 1917 i 1921. godine.
Kvout Investigejtor objašnjava da su po ovim godinama varijacije ovih reči objavljene prvo u oglasu, zatim novinskom članku, pa eseju i kolumni.
„Na prodaju, dečija kolica; nikada nisu korišćena. Prijavite se u ovoj kancelariji“, „Bebin ručno rađeni kuhinjski pribor i dečji krevet na prodaju. Nikada nisu korišćeni“, „Male cipelice, nikad nošene“, „Dečija kolica na prodaju, nikad korišćena“, su rečenice koje su tim redosledom objavljene po navedenim godinama. I od samog početka su te reči određene kao efektna kratka emotivna priča, ali pomena o Hemingveju nije bilo nigde.
U jednom članku objavljenom u naučnom čadsopisu „The Journal of Popular Culture“, pod naslovom „Kratka priča je upravo postala kraća: Hemingvej, narativ i urbana legenda od šest reči“ objašnjeno je da su ova priča i Hemingvej kao njen autor postali popularni u modernom dobu i vremenu interneta zbog svoje kratke forme.
„Ipak, na osnovu broja puta koliko je tekst o bebinim cipelama reprodukovan i čitan na mrežama, on bi, prilično ironično, mogao biti Hemingvejevo najpoznatije i najčitanije delo. Štaviše, legenda o opkladi u baru i navodna priča u njenom središtu inspirisale su mnoge ljude da kreiraju sopstvene tekstove od šest reči, stvarajući novi književni oblik popularne kulture“, navodi se u članku.
Tajms je pak objasnio zašto se uopšte ovaj urbani mit tako čvrsto vezao za Hemingveja. Prema novinarki ovog magazina, do toga je došlo jer je Hemingvej zaista bio majstor veoma kratkih priča:
„Njegova čuvena ’teorija ledenog brega’, ili ’teorija izostavljanja’, tvrdila je da priča treba da otkrije samo delić svog značenja; ostatak treba da bude potopljen, implicitan, ali da se njegova težina oseća. Njegova prva zbirka priča, objavljena u Parizu 1924. godine, bila je primer ove ideje. Od 18 priča u zbirci, samo četiri su bile duže od 250 reči, a najkraća samo 75; ona obuhvata sve zapanjujuće apsurdno nasilje Prvog svetskog rata u prostoru od dva tvita, podvig koji mnogi pisci ne bi mogli da postignu do danas.“
Marija Zemunović, FakeNews Tragač
