Najavljeno poskupljenje struje od 7%, nakon što je Informer javio da cena ostaje ista

Bila je sredina aprila, a direktor Elektroprivrede Srbije Dušan Živković izjavio je za RTS da to javno preduzeće ne planira da do kraja godine poveća cenu struje za domaćinstva. Međutim, njegovo „ne planiramo“ preneto je u nekolicini medija kao definitivna potvrda da do poskupljenja neće doći. Nepuna tri meseca kasnije, javnost je obaveštena da nas veći računi za struju najverovatnije čekaju već na jesen.

„Odlične“ vesti

Iako je većina medija prenela Živkovićevu izjavu uz primerenu ogradu, Alo, Informer i Glas javnosti uzeli su je zdravo za gotovo. „Cena struje se neće menjati ove godine – Ova vest zanima sve građane“, glasio je naslov portala Alo, dok je Glas javnosti naveo „EPS neće menjati cene struje: Može samo da se spusti granica crvene tarife“. Informer je promašenu najavu objavio ne samo na portalu, već i na dvolisnici štampanog izdanja (17. aprila), uz nadnaslov „Odlične vesti“.

Međutim, Međunarodni monetarni fond (MMF) objavio je 10. jula izveštaj za Srbiju, gde se navodi da je ove godine ipak planirano povećanje tarifa za električnu energiju od 7% do oktobra. Uz izveštaj je priložena i programska izjava koju potpisuju premijer Đuro Macut, guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković i ministar finansija Siniša Mali.

Dobre i loše vesti

Srbija je u poslednjem periodu, prema navodima iz izveštaja MMF, imala postojan ekonomski rast, inflacija se približila ciljanom nivou, a nezaposlenost je pala na najniži nivo u poslednjih deset godina. Ojačane su i fiskalne i devizne rezerve, a zemlja je prvi put dobila investicioni kreditni rejting. S druge strane, ističe se da su spoljne i unutrašnje neizvesnosti u porastu, kao i da bi odlaganje strukturnih reformi moglo usporiti hvatanje koraka s razvijenijim ekonomijama.

MMF u izveštaju navodi da će strani direktni investitori verovatno manje ulagati u Srbiju (sa 5,6% BDP-a u 2024. na ispod 4,5% do 2030. godine), zbog pada investicija u proizvodni sektor i slabosti poput korupcije, političke nestabilnosti i sive ekonomije. Iako vlasti kao glavni razlog za slabiji priliv investicija ističu proteste, MMF naglašava da u obzir treba uzeti i druge probleme – širu ekonomsku neizvesnost na globalnom nivou, kao i političku nestabilnost u Srbiji.

MMF takođe navodi da bi dodatna državna potrošnja, kojom bi vlast pokušala da umiri društvene tenzije u periodu pred izbore (2027. godine, ako ne i ranije), mogla ugroziti fiskalne ciljeve i povećati budžetski deficit.

Stefan Janjić, FakeNews Tragač