O predlogu austrijskog zakona o zabrani konverzivnih mera

Čitateljka nam se obratila sa molbom da proverimo navode iznete na Instagram profilu @mariozna_official iza kog stoji osnivač portala Nulta tačka, Mario Bojić. Naime, on u video-snimku tvrdi kako su političke partije u Austriji dale predlog zakona u kojem je propisano sankcionisanje roditelja zbog preispitivanja seksualnosti i rodnog identiteta maloletnog deteta. Zaključak Tragača jeste da se radi o delimično manipulativnoj interpretaciji stvarnog predloga zakona, ali od predlagača zakona koje smo kontaktirali nismo uspeli da dobijemo pojašnjenja vezana za predlog zakona.

„U Austriji je vlast, tačnije, političke partije su dale predlog – i to je na pet minuta od usvajanja zakona – da roditelji ukoliko budu postavili svojoj deci samo pitanje Zašto želiš da promeniš pol?, maloletnoj deci, platiće kaznu do 30.000 evra pa čak i do 5 godina zatvora“ – tvrdi Bojić u priloženom video-zapisu.

Tragač je na zvaničnom veb-sajtu austrijskog parlamenta pronašao nacrt zakona sa sličnim odredbama, koji nosi naziv Savezni zakon o zaštiti od konverzivnih mera i konverzivno-reparativnih praksi (nem. Bundesgesetz über den Schutz vor Konversionsmaßnahmen und konversiv-reparativen Praktiken). Predložile su ga dve austrijske političke partije – Socijaldemokratska partija Austrije (SPO) i austrijska liberalna stranka Neos.

Šta su konverzivne mere i konverzivno-reparativne prakse?

Ukratko, konverzivne mere i prakse nad LGBT+ osobama obuhvataju „raznovrsne mentalne i fizičke manipulacije, psiho-hipnotičke indoktrinacije (koje se u javnosti najčešće predstavljaju kao terapije), medicinske i homeopatske intervencije, egzorcizme i druge postupke koji se sprovode sa ciljem da se promeni seksualna orijentacija, rodni identitet ili rodni izraz“, navodi se u studiji koju je objavio Evropski parlament. U kontekstu ovog potencijalnog zakona, konverzivne mere su „sve intervencije koje imaju za cilj promenu ili potiskivanje seksualne orijentacije, doživljenog rodnog identiteta ili izražavanja roda“, a konverzivno-reparativne prakse „profesionalne ili druge ciljane mere koje služe istoj svrsi, ali ne potpadaju pod tačku 1“.

Treba naglasiti da odredbe zakona o kom Bojić govori ne zabranjuju roditeljsku diskusiju sa detetom, ali podrazumevaju kažnjavanje prisilnog sprovođenja konverzivno-reparativnih praksi nad maloletnom decom ali i nad drugim ranjivim društvenim grupama. U svakom slučaju – nije propisana novčana niti zatvorska kazna za postavljanje pomenutog pitanja detetu koje iskazuje želju za promenom pola.

Koje kazne su propisane u predlogu zakona?

Kazne o kojima govori osnivač Nulte tačke takođe nisu istovetne za sve. Za sprovođenje pomenutih praksi (odnosno kršenje člana tri zakona) propisuje se kazna zatvora do godinu dana ili novčana kazna u iznosu do 720 dnevnica (dnevne zarade) počinioca. U slučaju kršenja člana četiri ovog zakona, a koja se odnosi na zabranu reklamiranja i posredovanja ovih praksi (uključujući i nuđenje ovih praksi), predložena je novčana kazna do 15 hiljada evra ili 12 nedelja zatvora za lakše slučajeve, odnosno 30 hiljada evra ili 24 nedelje zatvora za teže. Dakle, hipotetički, ukoliko biste nekome ponudili konverzivne mere i konverzivno-reparativne prakse, u slučaju da zakon bude usvojen mogli biste da platite kaznu od 30.000 evra o kojoj Bojić govori, ili da odete u zatvor do dve, a ne pet godina kako se navodi u snimku.

U nacrtu je ujedno jasno navedeno da psihijatrijski, psihoterapijski, psihološki i drugi stručno utemeljeni tretmani koji podržavaju osobu u izražavanju njenog rodnog identiteta ne potpadaju pod definiciju zabranjenih praksi, sem ukoliko nisu usmereni ka promeni identiteta. Štaviše, ukoliko osoba podnosi zvaničan zahtev za promenu roda u ličnim dokumentima u Austriji, neophodno je da dostavi i izveštaj sa prethodno obavljenog psihijatrijskog ili psihološkog pregleda.

FN Tragač pokušao je da stupi u kontakt sa austrijskim narodnim poslanicima koji su predložili zakon vezan za konverzivne mere – Davidom Štegmilerom, Almom Zadić i Meri Disoski – kako bi od njih dobio direktna tumačenja zakonskih odredaba. Međutim, uprkos brojnim upitima, odgovore na postavljena pitanja nismo dobili. (T. Koledin)