03.09.2025.Tokom gostovanja u emisiji Hepi televizije „Posle ručka“, biznismen Vladimir Đukanov govorio je o tome koliko se građani Srbije zadužuju kod banaka. Tom prilikom on je izjavio sledeće:
Srbija je jedna od najmanje zaduženih država u Evropi. Na kraju 2024. godine građani su bili zaduženi za 13,3 milijarde evra, kada se to podeli, ispada oko 2.000 evra po osobi. To je zanemarljiv dug. Procentualno, to je oko 19% našeg BDP-a. Prosek Evrope iznosi oko 46%, što znači da smo, po ovom kriterijumu, znatno ispod evropskog proseka.
Đukanov ovde ne govori o javnom dugu, već o zaduženosti građana u našoj zemlji (engl. household debt). Nedugo potom je na Telegram kanalu Istočna budućnost podeljen ovaj isečak iz gostovanja, uz komentar da je „Srbija zemlja koja je najmanje zadužena u Evropi!“. Iako je stanovništvo Srbije zaista ispod evropskog proseka prema navedenom kriterijumu, pogrešno je reći da je i „najmanje zaduženo“ ili pak da je Srbija „zemlja koja je najmanje zadužena u Evropi“. Urednik portala Nova ekonomija Aleksandar Milošević u svom odgovoru za Tragač konstatovao je da ovaj dug „nikako ne predstavlja parametar koji pokazuje kolika je zaduženost Srbije“.
Pre svega neophodno je naglasiti da dug stanovništva prema bankama nije isto što i javni dug jedne države. Naš sagovornik objašnjava da se pod zaduženošću jedne zemlje „uobičajeno podrazumeva javni dug, odnosno zaduženost države i lokalnih samouprava, plus garancije za javna preduzeća, ali ukupna zaduženost podrazumeva i privatni dug (zaduženost privrede), kao i dug stanovništva“. S druge strane, zaduženost stanovništva kod banaka podrazumeva „isključivo onaj dug po osnovu kredita, kartica, dozvoljenih minusa itd, koji su napravili sami građani“.
Ukoliko posmatramo isključivo ovaj kriterijum – prema podacima iz međunarodne baze CEIC Data – ispod Srbije se, sa nižom stopom zaduženosti, nalaze sledeće evropske zemlje:
Suprotno tome, najveću stopu zaduženosti u Evropi imaju:
Iako u prvi mah činjenica da smo jedni od „najmanje zaduženih“ evropskih naroda zvuči pozitivno i pohvalno – ovo nije nužno dobra odlika jedne ekonomije, objašnjava Milošević:
Niži udeo zaduženosti stanovništva u ukupnom BDP-u u odnosu na neke druge države ne treba tumačiti nužno kao pozitivan pokazatelj naše ekonomije i standarda. Upravo može biti suprotno – opšti nizak nivo životnog standarda i nizak raspoloživi dohodak stanovništva, uslovljavaju nemogućnost građana da uzimaju veće kredite. Drugačije rečeno, građanima Srbije ostaje jako malo novca na raspolaganju kada plate račune za komunalije, kiriju, hranu i ostale osnovne životne potrebe tako da ne mogu da razmišljaju o uzimanju većih kredita – za nov automobil ili stan na primer, zbog čega je naša relativna zaduženost manja nego kod razvijenih zemalja. Takođe, banke u Srbiji su prilično konzervativne u odobravanju novih kredita, uz visoke kamate i naknade – između ostalog i zbog rizika poslovanja u ovoj zemlji, što sve ograničava obim zaduživanja.
Činjenicu da se zemlje višeg životnog standarda nalaze na vrhu liste po stopi zaduženosti građana kod banaka, naš sagovornik ocenjuje kao „vrlo logičnu“ s obzirom na to da u ovakvim državama „stanovništvu ostaje veći deo dohotka kojim mogu slobodno da raspolažu, bez straha da zbog rate kredita neće moći da podmire svoje redovne životne potrebe“.
Čak i ukoliko bismo posmatrali javni dug, naša država ni u tom slučaju nije najmanje zadužena u Evropi. Javni dug Srbije iznosio je 47,4 % BDP-a krajem prošle godine. Manje zaduženje ove vrste, u sličnom periodu prošle godine, imale su sledeće evropske zemlje:
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u više svojih gostovanja i obraćanja tokom proteklog meseca naglasio da je u trenutku njegovog dolaska na mesto predsednika Vlade, javni dug iznosio 79 odsto. Međutim, ova informacija nije tačna. Portal za utvrđivanje činjenica Istinomer je još pre osam godina pisao o ovoj temi, kada je Vučić tvrdio da je u aprilu 2014. godine javni dug iznosio 77 odsto. Ovog puta, taj broj je još i veći (79%).
Vratimo se desetak godina unazad. Nakon održanih izbora i pobede Srpske napredne stranke u martu 2014. godine, Aleksandar Vučić izabran je za predsednika Vlade Srbije, formirane 27. aprila. Na zvaničnom portalu Uprave za javni dug mogu se pronaći svi prethodno objavljeni mesečni izveštaji, pa tako i onaj iz aprila 2014. godine. Kako je u njemu jasno naznačeno, ukupni javni dug Srbije u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP) je u tom periodu iznosio 62,7 odsto. Do kraja te iste godine (u decembru) javni dug je činio 70,9 odsto ukupnog BDP-a. A krajem naredne, odnosno 2015. godine, on je porastao na 75,5 odsto.
Predsednik Srbije nije jedini koji širi ovu dezinformaciju, već to čine i drugi akteri naklonjeni vladajućem režimu. Tako je, na primer, Aleksa Grubešić iz Centra za društvenu stabilnost tokom nedavnog gostovanja na televiziji Tanjug izjavio da je javni dug iznosio nekih „80 posto, nekih 70 i nešto posto“ u odnosu na BDP kada je Vučić „preuzeo rukovođenje vladom“.
Teodora Koledin i Stefan Janjić, FakeNews Tragač
