Amet Ametović odlikovan je Karađorđevom zvezdom – ali ne zbog podviga u Kumanovskoj bici

Redakciji Tragača nedavno je pristigla prijava čitaoca u vezi sa medijskim tvrdnjama da je Ahmed Ademović (koji se u izvorima još spominje i kao Amed Amedović, a potomci ga pamte kao Ameta Ametovića) bio leskovački trubač koji je svojim podvigom „odlučio Kumanovsku bitku“ 1912. godine, te da je zbog toga odlikovan Karađorđevom zvezdom sa mačevima. U dostupnoj arhivskoj građi naša redakcija pronašla je dokaz da je Amet Ametović pomenuto odlikovanje stekao usled doprinosa u ratu protiv Austro-Ugarske 1914-1915. godine, a ne zbog navodnog poduhvata u bici kod Kumanova. I premda je tadašnja štampa izveštavala o Kumanovskoj bici, a kasnije i o Ametu Ametoviću, ni u jednom od izvora do kojih smo došli nije opisan događaj na koji referišu sadašnji mediji.

Podatke i informacije o ovom junaku tražili smo i u Narodnom muzeju i Istorijskom arhivu u Leskovcu, kao i u Vojnom arhivu Srbije, ali smo iz sve tri institucije dobili odgovor da dodatnih podataka o Ametu Ametoviću i njegovom podvigu jednostavno nema.

O kakvom podvigu je reč?

Prema navodima medija, korisnika društvenih mreža i pojedinaca, Amet Ametović odigrao je jednu od ključnih uloga u Kumanovskoj bici tokom Prvog balkanskog rata. Priča – uz pojedine varijacije – glasi ovako:

Vojni trubač Amet Ametović se u jeku Kumanovske bitke ušunjao među turske vojnike i odsvirao znake za njihovo povlačenje. Iako zbunjeni, turski vojnici su ipak krenuli da se povlače. Neposredno nakon toga, Ametović je srpskoj vojsci odsvirao znake za juriš, nakon čega je Turcima nanet poraz. Amet je, upravo za ovaj podvig, odlikovan Karađorđevom zvezdom sa mačevima.

Slične verzije iste priče prenete su na portalima Politika, Telegraf, Blic, Espreso, Srbija danas, Kurir, Alo, Mondo, Kompas.info, Novosti, Vaseljenska, Jugpress, Televizije Leskovac, Glas javnosti, Nezavisne novine, Serbian Times,  Iskra, Red, Trebinje lajv.

Ovaj sled događaja opisan je i u knjizi „Put za Jerihon“ leskovačkog pisca Saše Stojanovića. „Ahmed Ademović“ navodno je prevario tursku vojsku i tako izvojevao pobedu srpske vojske, nakon čega je od kralja dobio Karađorđevu zvezdu. Prema okvirnoj hronologiji iz Stojanovićeve knjige, orden je dobio odmah po završetku Prvog, a pre početka Drugog balkanskog rata.

Štampa XX veka o Ametu Ametoviću – zbog čega je dobio odlikovanje?

U listu Vreme je u oktobru 1936. godine objavljen intervju sa „Amedom Amedovićem“ pod naslovom „Ciganin koji je za zasluge na bojnom polju odlikovan Karađorđevom zvezdom sa mačevima prima od države sto dinara mesečne potpore“. Prenosimo deo ovog intervjua, ključan za našu priču:

Novinar: „Na kom si položaju zaslužio Karađorđevu zvezdu?“.

Amet: „Na položaju ’Kapetanova česma’ kod Krupnja. Komandir mi je bio kapetan Čučaković, a vodnik potporučnik Bajić“

Novinar: „Kakav si podvig učinio?“

Amet: „Borio sam se za Kralja i Otadžbinu. Svi smo se junački borili… Međutim, komandir je tako oko juna 1915. godine iskupio četu i pročitao: ’Ahmed Amedović je odlikovan Karađorđevom zvezdom’ i dali su mi, evo, ovo odlikovanje…“

Štampane novine Pravda takođe su pisale o Ametoviću, kao o „jedinom Ciganinu nosiocu Karađorđeve zvezde koji živi u Leskovcu“. U članku ovog lista iz 1938. godine obrazloženo je da je „posle bitke na Kapetanovoj Česmi, iznad Krupnja, 1914. godine, Amet odlikovan najvećim ratničkim odlikovanjem – Karađorđevom Zvezdom s mačevima“.

Dakle, sam Amet u periodu nakon ratova govorio je za medije, ali ne spominje ni podvig koji mu današnji mediji pripisuju, a ni da je Karađorđevu zvezdu dobio nakon Kumanovske bitke. Napominjemo da je Kumanovska bitka vođena tokom Prvog balkanskog rata, odnosno 23. i 24. oktobra 1912.  godine. Shodno tome, teza pojedinih medija da je pomenuto odlikovanje dobio „upravo“ zbog podviga u bici na Kumanovu, pada u vodu.

Tragač je došao i do ključnog dokumenta objavljenog u Službenom vojnom listu, 15. juna 1915. godine u Kragujevcu, kojim je Ametu Ametoviću dodeljena Karađorđeva zvezda sa mačevima – a koji spornu tezu nedvosmisleno demantuje. U njemu je istaknuto da se odličje daje „za osvedočenu ličnu hrabrost i požrtvovanje  na bojnom polju u ratu protiv Austro-Ugarske 1914-1915. godine“ (1, 2, 3). Ukratko – ono nema veze sa Kumanovskom bitkom koja se odigrala ranije.

Dodatno, orden Karađorđeve zvezde sa mačevima uveden je uredbom u Službenom vojnom listu tek krajem maja 1915. godine, na šta je ukazano i u Fejsbuk objavi na profilu Radenka Kuzmanovića, na koju nam je čitalac ukazao. U njoj je objavljen i naoko autentičan dosije Ameta Ametovića iz Arhiva Jugoslavije koji potvrđuje da on nije odlikovan za podvig iz Kumanovske bitke, već za druge podvige. Pokušali smo da stupimo u kontakt i sa Arhivom Jugoslavije kako bismo potvrdili ove informacije, ali iz te institucije nismo dobili odgovor.

Ahmed Ademović, Amed Amedović ili Amet Ametović?

Kako smo na početku članka napomenuli Amet Ametović u pojedinim izvorima pominje se i kao Amed Amedović i Ahmed Ademović. Poslednjih godina u medijima se najčešće spominje kao Ahmed Ademović.

Na osnovu našeg iscrpnog istraživanja, izvlačimo zaključak da su Ahmed Ademović i Amet Ametović, te Amed Amedović gotovo sigurno ista osoba. U dostupnim zvaničnim vojnim dokumentima pominje se jedino ime Amet Ametović. Novinar Vremena – u gorenavedenom intervjuu Ameta oslovljava kao Ameda Amedovića, a potom „nekoliko dana kasnije“ u novom tekstu Vremena o istom čoveku govori se kao o Ametu Ametoviću. Ahmed Ademović pojavljuje se tek u nešto novijim izvorima.

Potomci Ameta Ametovića ranije su naveli kako „biju bitku da isprave veliku  grešku istoričara – jer se njihov predak zvao Amet Ametović, a ne Ahmed Amedović kako piše u Vikipediji i udžbenicima istorije”. U tekstu Vremena navodi se da je „Amed Amedović“ živeo u leskovačkom predgrađu Podvorce (ulica Zeke Buljubaše, broj 53), kao i „Ahmed Ademović“ prema novijim izvorima.

O verodostojnosti Ametovićevog poduhvata u Kumanovskoj bici

Bez namere da umanjujemo Ametovićevo junaštvo tokom bitaka s početka 20. veka, valja napomenuti da u dostupnim izvorima ipak nismo pronašli nikakvu informaciju o događaju koji se Ametoviću pripisuje u medijima i na društvenim mrežama, kao ni potvrdu da je on zaista učestvovao u bici kod Kumanova.  O Balkanskim ratovima se svojevremeno iscrpno izveštavalo, a u tadašnjoj štampi pronašli smo tekstove koji značajne zasluge pripisuju drugim vojnicima i oficirima, ali ne i Ametoviću. Recimo, novine pod nazivom „Ilustrovana ratna kronika“ pisale su o oficiru Aci Zdravkoviću koji je u bici izgubio život jer je, nakon što su komandiri četa izginuli, sa pozicije ađutanta divizionara „poleteo“ među vojsku i poveo je napred. Poslednja rečenica ovog teksta glasi:

„U istoriji kumanovske bitke pok. Aca biće zabeležen među prvima. Glavna zasluga za pobedu na Kumanovu pripadaju junacima, kao što je bio Aca Zdravković. Slava Aci Zdravkoviću!“.

Premda se o pojedinačnim delima govorilo, nismo naišli na izvor koji bi potvrdio da se Amet Ametović tokom ovog sukoba zaista ušunjao među tursku vojsku i odsvirao im znak za povlačenje (a srpskoj vojsci za juriš). Samim tim, upitne verodostojnosti su i drugi navodi koji iz tog događaja proizilaze, na primer da je baš ovaj Ametov potez „bio jedan od ključnih faktora za srpsku pobedu“.

Iz Narodnog muzeja u Leskovcu dobili smo informaciju da oni „nemaju nikakvu građu o Ametu Ametoviću, osim njegove fotografije“, te da je „odlikovanje izgubljeno“. Oni napominju da na Ametovom nadgrobnom spomeniku, koji su mu  podigli članovi Udruženja nosilaca Karađorđeve zvezde, stoji natpis da je bio junak „Kumanovačke“ bitke: „Znači ne Kumanovske, nego baš stoji junak Kumanovačke bitke“ – istakao je bez podrobnijeg objašnjenja Vladimir Petković, kustos leskovačkog muzeja.

U potrazi za dodatnim izvorima o Ametu Ametoviću obratili smo se i Istorijskom arhivu u Leskovcu, ali kako ističu u odgovoru, njihova ustanova „ne poseduje tražene podatke“. Istu povratnu informaciju FakeNews Tragač dobio je i od Vojnog arhiva Srbije.

Teodora Koledin, FakeNews Tragač