05.02.2026.Na portalu NajŽena (Alo) objavljena je vest o tome da osobe iz plemena Hunza – koje naseljavaju istoimenu dolinu u Pakistanu – u proseku žive i do 130 godina. Istovremeno se u naslovu teksta tvrdi i da oni „ne znaju za srčane bolesti i loš holesterol“. Međutim, naša redakcija pronašla je više istraživanja koja sugerišu suprotno. Istraživač pri Institutu za starenje stanovništva Univerziteta u Oksfordu Sol Njuman u odgovoru za Tragač navodi da se radi o mitu vezanom knjigu fikcije „Izgubljeni horizonti“ Britanca Džejmsa Hiltona koji pre objavljivanja knjige nije ni bio u Aziji.
U naučnoj studiji objavljenoj 2011. godine pod naslovom „Tipologije mitova o ekstremnoj dugovečnosti“ između ostalih pominje se i mit o dugovečnosti naroda iz doline Hunza. U njemu se navodi da su mitovi o dugovečnosti ovog naroda, kao i naroda iz Ekvadora i sa Kavkaza razotkriveni na osnovu objektivnih naučnih istraživanja s početka osamdesetih godina prošlog veka. U slučaju teksta portala NajŽena definitivno se može reći da je u pitanju preuveličavanje dugovečnosti naroda doline Hunza s obzirom na tvrdnju da ovaj narod u proseku živi i do 130 godina. To bi značilo da mnoge pripadnike i pripadnice ovog naroda karakteriše i znatno duži životni vek, što je malo verovatno ukoliko uzmemo u obzir da je u Ginisovoj knjizi rekorda kao „najstarija osoba ikad“ evidentirana Francuskinja Žan Luiz Kalment koja je živela 122 godine.
Kako bismo saznali više o ovoj temi kontaktirali smo sa istraživačem Solom Njumanom koji se u svom radu, između ostalog, bavio demografskim temama starenja i mortaliteta. U svom odgovoru dr Njuman uputio nas je na „prelep“ citat američkog gerontologa Erdmana B. Palmora o dugovečnosti naroda doline Hunza iz njegove istraživačke napomene objavljene 1984. godine: „Niko još nije istražio tvrdnje o dugovečnosti kod Hunza jer Hunzukuti nemaju pisani jezik niti matične knjige rođenih“. Isto je desetak godina ranije tvrdio i sovjetski naučnik Žores Medvedev. „Od tada gotovo ništa se nije promenilo“ navodi Sol Njuman, inače nedavno nagrađen za rad koji se bavi upravo raskrinkavanjem mitova vezanim za zone sveta u kojima ljudi žive duže nego što je uobičajeno.
Autori istraživanja o „izuzetnoj“ dugovečnosti na japanskom ostrvu Okinava iz 2024. godine konstatuju da se pretpostavka o postojanju ovakvih oblasti raširila sedamdesetih godina 20. veka kada je američki lekar i naučnik Aleksandar Lif organizovao ekspedicije po svetu koje je sponzorisalo Nacionalno geografsko društvo. U članku časopisa Nacionalna geografija iz 1973. godine Lif je opisao tri dugovečne populacije i njihov „izuzetan životni vek“: u Abhaziji na Kavkazu, u dolini Hunza u Pakistanu i Vilkabambi u Ekvadoru.
Međutim, i sam Lif u svom drugom radu priznaje da je procena starosti naroda doline Hunza bila gotovo nemoguća jer ovaj narod nema jezik u pisanoj formi, niti dokumente. Kako navodi, jedino što je mogao da uradi jeste da ih pita kada su rođeni ili da li se sećaju britanske invazije iz 1892. godine. U ovom radu koji je takođe iz 1973. godine Lif objašnjava:
„Iako se činilo da je u Hunzi [dolini prim. aut] živelo mnogo izuzetno starih ljudi i verovalo se, u susednim oblastima, da Hunzakuti uglavnom nadžive sve ostale, radije ne bih iznosio nikakve tvrdnje o tome koliko su zapravo stari. Samo sam prihvatio ono što su rekli o svojim godinama i prešao na druge teme, na primer, njihovu izuzetnu kondiciju i snagu.“
I američki novinar Džon Tirni svojevremeno je posetio dolinu Hunza i za Njujork Tajms o njihovoj dugovečnosti napisao sledeće:
„Velika tajna Hunza o dugovečnosti pokazala se kao – odsustvo matičnih knjiga rođenih. Nepismeni starci nisu znali koliko imaju godina i imali su tendenciju da precenjuju svoju starost za deceniju ili dve, što sam otkrio upoređujući njihova sećanja sa poznatim istorijskim događajima.“
Neosnovana je i tvrdnja novinarke portala NajŽena o tome da pripadnici naroda doline Hunza „ne znaju za srčane bolesti i loš holesterol“. Naime, još 1955. godine je grupa naučnika sa Univerziteta u Kjotu realizovala naučnu ekspediciju kako bi ispitala zdravstveno stanje stanovnika ove pakistanske doline, tokom koje su detaljno pregledali 277 osoba. Jedan od glavnih zaključaka istraživača bio je da su „bolesti srca, maligne bolesti i upala slepog creva za koje se ranije prijavljivalo da tamo ne postoje, zapravo pronađeni“. Takođe su 35-godišnjoj ženi dijagnostikovali holecistitis (zapaljenje žučne kese), stanje najčešće uzrokovano kamenjem u žuči koje je uglavnom sačinjeno od holesterola.
U vezi s rasprostranjenim mitovima o plemenu Hunza, tokom pretrage izvora naišli smo na nekoliko portala za utvrđivanje činjenica koji su pisali o dezinformacijama da osobe u dolini Hunza ne obolevaju od raka (ili da su na njega „imuni“) zbog konzumiranja semenki kajsije (1, 2, 3).
Slične tvrdnje nedavno su iznete i na portalima Srećne.rs (poddomen Republike, portala Srpskog telegrafa) i Nova.rs.
Teodora Koledin, FakeNews Tragač
Naslovna fotografija: Wikimedia
