05.02.2026.Čitalac Tragača prijavio nam je dve vesti nedavno objavljene na portalu Srpski ugao. Prva govori o tome da je Nemačka „šampion u bolovanju“, a druga da se u Švajcarskoj „1,1 milion gladnih“ snabdevalo u Karitasu tokom prethodne godine. Vest o prosečnoj dužini bolovanja u Nemačkoj je tačna, dok je ona koja se tiče Švajcarske dobar primer klikbejta – u naslovu se nalazi pogrešno tumačenje da u toj zemlji ima 1,1 milion gladnih, dok je u prvoj rečenici teksta pojašnjeno da se ta cifra odnosi na broj kupovina u marketima koji ugroženom delu stanovništva nude povoljnije cene.
Kada je reč o prvoj vesti, pronašli smo članak švajcarskog medija Noje cirher cajtung na koji referiše autorka teksta Srpskog ugla, kao i podatke nemačkog Saveznog zavoda za statistiku (Destatis). Nemačka svakako jeste jedna od vodećih evropskih zemalja kada je reč o danima koje njeni građani provode na bolovanju, a razlike u podacima mogu se pripisati metodologijama izvora i izražavanju u radnim ili kalendarskim danima. Noje cirher cajtung prenosi da se, prema evidenciji Svetske zdravstvene organizacije, građani Nemačke nalaze na prvom mestu po broju kalendarskih dana (25) odsustva sa posla zbog bolesti što se može videti i na sajtu ove organizacije.
Kako prenosi nemački list Špigel, zdravstveno osiguravajuća kompanija DAK iznela je podatak da su zaposleni u Nemačkoj u 2025. godini bili na bolovanju u proseku 19,5 dana. Savezni zavod za statistiku je za 2024. godinu došao do podatka od 14,5 dana. Treba napomenuti da se brojka kompanije DAK odnosi na kalendarske dane, a Saveznog zavoda za statistiku na radne dane.
Sada ćemo preći i na tvrdnje o Švajcarskoj. Informacija da je 1,1 milion švajcarskih građana u toku prethodne godine kupovalo u nekom od Karitas marketa nije u potpunosti verodostojna. U pitanju je lanac marketa u vlasništvu istoimene humanitarne organizacije, koji je specifičan zbog toga što ekonomski ugroženom delu stanovništva nudi proizvode po znatno povoljnijim cenama. Da bi imali mogućnost kupovine, kupci moraju posedovati identifikacionu karticu koju im izdaju kancelarije za socijalnu zaštitu, crkvene i privatne socijalne ustanove, kao i regionalne organizacije Karitasa.
Srpski ugao se u izveštavanju oslanja na švajcarski list Blik, koji u uvodu sopstvene vesti konstatuje da je prošle godine „preko 1,1 milion ljudi kupovalo u Karitas marketima“. Međutim, u saopštenju na zvaničnoj veb-stranici švajcarskog Karitasa istaknuto je da su njihovi marketi u 2025. godini zabeležili „preko 1,1 milion prodaja“ odnosno „povećanje od više od 10.000 prodaja u odnosu na prethodnu godinu“. Razlika je jasna: 1,1 milion prodaja nije isto što i 1,1 milion kupaca.
Autorka teksta portala Srpski ugao takođe nije najspretnije interpretirala podatke švajcarskog Saveznog zavoda za statistiku. Ona prenosi da „svaka šesta osoba u Švajcarskoj živi ispod granice siromaštva“, dok se na veb-sajtu pomenute institucije navodi da „svaka šesta osoba živi u riziku od siromaštva“. Ovaj indikator zapravo upoređuje prihod domaćinstva sa srednjim prihodom svih domaćinstava u toj zemlji, a ne sa fiksnim minimalnim troškovima života. On ne meri bogatstvo niti siromaštvo, pa samim tim nužno ne podrazumeva ni egzistencijalno nizak životni standard.
Članak istraživačkog centra koji se bavi socijalnim i ekonomskim pitanjima Avenir Svis ukazuje na postojanje pojmova apsolutnog i relativnog siromaštva u Švajcarskoj. Apsolutno siromašnih u toj zemlji ima oko 700.000 odnosno 8.1%. Radi se o stanovništvu koje u nekim slučajevima može da obezbedi hranu, prevoz ili stanovanje, ali ne i plaćanje poreza ili zdravstvenog osiguranja. S druge strane „osoba se smatra relativno siromašnom ili u riziku od siromaštva ako ima manje od 60% medijalnog ekvivalentnog dohotka“. Ovaj dohodak predstavlja središnju vrednost novca koji građanima ostaje nakon što se odbiju porezi, doprinosi za socijalno i zdravstveno osiguranje. Relativno siromašna osoba u Švajcarskoj obično i dalje uspeva da se snađe, ali ima znatno manju finansijsku fleksibilnost. Tvrdnja o siromaštvu kod svake šeste osobe u Švajcarskoj zapravo se odnosi na relativno siromaštvo, a ne na apsolutno siromaštvo.
Novinarka i urednica Srpskog ugla Nina Stojanović na osnovu iznete statistike izvodi zaključak da „globalne krize, inflacija i nejednakost ne zaobilaze ni neutralnu Švajcarsku“, te da „hiljade novih kupaca u Karitas-Marketima otkrivaju tamnu stranu švajcarskog sna“. Dobar deo sadržaja ovog portala sačinjavaju negativne vesti o evropskim zemaljama, dok su one koje se tiču Srbije uglavnom nedvosmisleno pozitivne. Čitanjem tekstova ovog medija stiče se utisak da je njegova primarna svrha promovisanje narativa da „ni u inostranstvu nije bolje“, a sve s ciljem pravdanja i relativizacije društvenih i ekonomskih poteškoća sa kojima se trenutno suočava naša zemlja. (T. Koledin)
