Da li evropska ekonomija debelo zaostaje za američkom?

Pitanje vezano za evropsku i američku ekonomiju iz naslova toliko je krupno da mu možemo prići sa dvadeset strana, u zavisnosti od toga šta tačno (želimo da) merimo. Možemo istresti na sto gomilu brojeva, procenata i grafikona, a da naš neistomišljenik potom trijumfalno izvuče iz rukava neki anegdotalni dokaz iz mim-serija „Američki um ovo ne može da pojmi“ (npr. ležerno ispijanje kafice na obodu avenije), ili „Evropski um ovo ne može da pojmi“ (npr. grandiozna avenija u Čikagu koja je toliko duga da vam ni 24 sata hodanja ne bi bila dovoljna da je prepešačite).

Hajde da počnemo s onim što je teško opovrgnuti. Američka ekonomija je u poslednjih nekoliko decenija ubedljivo pretekla evropsku u nizu ključnih pokazatelja. BDP po glavi stanovnika je u tom kontekstu najčešća polazna tačka: 1990. godine u Americi je bio oko 16 odsto viši od onog u zemljama buduće evrozone. Do 2023. ta razlika se udvostručila.

Trojica naučnika objavila su zanimljivu studiju čiji je cilj bio da uporedi ekonomski rast zemalja EU i SAD. Kada bismo poređali tih 77 entiteta (50 američkih plus 27 evropskih), na vrhu bi se našli Luksemburg i Irska. Deluje dosta obećavajuće po EU, zar ne? Međutim, načekaćemo se dok ponovo naletimo na neku evropsku zemlju. Biće to Danska, ali nakon čak 28 američkih država. Okrenemo li se kraju liste, videćemo da najsiromašnija američka država – Misisipi – iza sebe ostavlja čak 14 članica Evropske unije. Projekcija trojice naučnika je zapanjujuća: ako se trend nastavi, jaz u prosperitetu između prosečnog Evropljanina i prosečnog Amerikanca do 2035. biće onoliko širok koliko je danas jaz između prosečnog Evropljanina i prosečnog Indijca.

Rast BDP-a posebno upada u oči kada se posmatra duži period. Prema podacima Svetske banke, u periodu od 2008. do 2023. američki BDP porastao je za 87 odsto, dok je BDP EU u istom periodu porastao svega 13,5 odsto. Produktivnost je još jedno polje na kom SAD ima prednost, i to od sredine devedesetih godina.

Međutim, da li je BDP zaista dobro merilo? Centar za evropska reformska istraživanja (CER) upozorava da korišćenje nominalnog BDP-a za poređenje dve ekonomije može biti dosta zavarujuće. Zašto? Na primer, cene nisu iste s obe strane Atlantika. Dok su 2010. godine cene u EU i SAD bile na sličnom nivou, do 2022. američki cenovni nivo bio je čak 47 odsto viši od evropskog. Kada se primeni korekcija, tj. kada se koristi BDP po paritetu kupovne moći (PPP), slika se drastično menja: prema podacima MMF-a, ekonomija EU-27 bila je 2022. na nivou od 95,6 odsto ekonomije SAD. Razlika postoji, ali ona je daleko od ponora koji nominalni BDP sugeriše.

Tu je, takođe, i pitanje radnog vremena. Makroekonomista Žolt Darvaš u svojoj analizi naglašava da je ključna varijabla koja se rutinski preskače u ovim poređenjima broj radnih sati. Evropljani jednostavno rade manje – i to je svestan društveni izbor, a ne pokazatelj neproduktivnosti. Kada se produktivnost meri po satu rada, a ne po radniku, razlike između Evrope i Amerike u velikoj meri nestaju ili se drastično smanjuju.

Stižemo i do, možda, najvažnijeg aspekta. Erikson i saradnici u svojoj studiji (2023) – koja inače nije blagonaklona prema EU – beleže da EU svoje resurse raspoređuje ravnomernije od SAD i ima kvalitetniju socijalnu politiku. U EU, najbogatijih 10 odsto drži 36 odsto nacionalnog dohotka pre oporezivanja, dok u SAD drže čak 45 odsto. Ukoliko se odlučimo za dodatnu statističku gimnastiku, pa isključimo samo najbogatijih 1% iz računice, videćemo da je u SAD posebno izražena nejednakost, te da ogroman deo ukupnog bogatstva ostaje u rukama multimilijardera.

Ako Amerika ima viši nominalni BDP po glavi stanovnika, ali znatan deo tog viška ide malom broju ultrabogatih, a prosečan radnik radi više sati da bi ga ostvario – koliko taj broj zaista govori o ekonomskom blagostanju prosečnog čoveka? Priču možemo dodatno raširiti pitanjima o zdravstvenom osiguranju, ceni školovanja, dužini života, kvalitetu života, natalitetu ili o broju top-kompanija, ali se lopta naposletku uvek vraća na teren onog ko postavlja pitanje – šta je meni u ovoj računici istinski važno?

Stefan Janjić, FakeNews Tragač