Topovi u Kosovskom boju: AI spektakl i nepouzdani izvori

Nakon što se na Jutjubu pojavio AI trejler „Battle of Kosovo 1389“, Dnevnik je objavio promo-tekst u kom navodi kako taj filmski projekat „slavi istorijsku preciznost“. S tim u vezi, mnogi gledaoci su se u komentarima ispod trejlera zapitali da li je moguće da su u Kosovskoj bici korišćeni topovi, i to onakvi kakve vidimo u sekvencama koje se pojavljuju u drugoj polovini snimka.

Iako FakeNews Tragač nema ni ambicije ni kapacitete da reaguje na gomile AI halucinacija u onlajn sferi (što tekstualnih, što vizuelnih), u ovom slučaju postoji razumna pretpostavka da prikaz topova nije prosta izmišljotina AI alata: Dnevnik prenosi da su „režija, scenario, istorijsko uokviravanje i montaža delo ljudskih ruku“. Pretražili smo istorijske izvore i konsultovali se sa ekspertom za srednjovekovno vatreno oružje, a zaključak bi bio sledeći: ako je nekakvih topova bilo, a verovatno jeste, nisu bili nalik onima iz trejlera.

Imamo li uopšte pouzdane izvore?

Srpka Vikipedija navodi da su u Kosovskoj bici „obe strane upotrebile malobrojne topove“, pozivajući se na knjigu Aleksandra Logosa „Istorija Srba“. U njoj, međutim, nema takve tvrdnje. Autor oprezno konstatuje da su podaci vrlo oskudni, kao i da je „najstariji sačuvani pisani podatak nastao par sedmica posle bitke“, pri čemu ni to nije bila informacija iz prve ruke. U jednoj fusnoti (str. 256) navodi se da je, prema Mavru Orbiniju, Lazar možda koristio i topovsku vatru u vreme napada na Užice 1373. godine.

Tezu da su na Kosovu korišćeni topovi možemo pronaći na različitim mestima, pri čemu pouzdanost izvora varira. Počnimo od onoga što više zvuči pesnički nego istoriografski: u srednjovekovnom zapisu „nepoznatog Ravaničanina“ Kosovski boj opisuje se sledećim rečima:

Iako ovde možemo uočiti navod o topovima (koji „treskahu“), prisutne su i očigledno preuveličane tvrdnje o broju vojnika (100 hiljada s jedne strane i 300 hiljada s druge), što otvara pitanje koliko je neimenovani autor zaista bio upućen u tok bitke.

S druge strane, u studiji „Kosovska bitka: vojno-istorijska rasprava“ iz 1890. godine, Jovan Mišković navodi da je srpska vojska raspolagala samo hladnim oružjem – kopljima, mačevima, buzdovanima i strelama; eksplicitno tvrdi da topovima nisu raspolagali ni Srbi ni Turci.

Kada su topovi stigli na Balkan?

Prva sačuvana ilustracija (evropskog) topa potiče iz 1326. godine. Međutim, koliko je vremena bilo potrebno da se top razvije u iole upotrebljivo oružje, ali i da stigne do Balkana? Prema knjizi Đurđice Petrović „Dubrovačko oružje u XIV vijeku“, prvi pouzdan dokaz o upotrebi topova-bombardi u Dubrovniku potiče iz 1378. godine. Uz dosta ograde i skepse, istoričar Gabor Agošton prenosi nalaze studije prema kojoj je turska vojska prvi put koristila top još u opsadi Galipolja 1354.

Vidovdan piše da je srpska vojska na Kosovu imala samo jedan top, koji je uputio Tvrtko I Kotromanić preko vojvode Vlatka Vukovića. Tu tezu iznosi i čuveni britanski arheolog Ser Artur Evans u svom tekstu „Najveća bitka Srbije“ (1917): on piše da se upravo zahvaljujući tom „poklonu“ iz Bosne prvi put u jednom balkanskom boju mogla čuti tutnjava ovog vatrenog oružja.

Oni koji prenose tvrdnju o postojanju topova najčešće se oslanjaju na zapise turskih hroničara (1, 2, 3), pre svega Mehmeda Nešrija. On piše da je Lazareva vojska započela bitku gađanjem iz topa, ali da domet nije bio dovoljan da napravi bilo kakvu štetu Turcima. Na to su, kaže, i Turci odgovorili topovima. Gabor Agošton tumači ovaj zapis kao indiciju da je turska vojska upravo na Kosovu prvi put upotrebila top. Treba, međutim, imati u vidu da se Nešri rodio polovinom 15. veka, a da je sam zapis nastao 123 godine nakon bitke.

Da li su topovi izgledali kao na trejleru?

Uzevši sve u obzir, možemo pretpostaviti da su topovi – ako su na Kosovu uopšte korišćeni – verovatno bili malobrojni, slabog dometa i da su više služili zastrašivanju nego što su mogli da načine ozbiljniju štetu protivničkoj strani. A onda, pogledamo AI trejler koji „slavi istorijsku preciznost“ i vidimo da sve pršti od topovskih udara.

Profesor istorije Kliford Rodžers sa Američke vojne akademije „Vest point“ posvetio je veliki deo svoje karijere proučavanju srednjovekovnog naoružanja u Evropi, a svoje nalaze objavljivao je u prestižnim časopisima. Zamolili smo ga da pogleda sporne sekvence trejlera, a on nam je odgovorio da prikazano oružje više deluje kao da je iz 1600. godine nego iz 1389.

„Top bi bio mnogo manji i slabiji od oružja prikazanog u videu, i imao bi prilično ograničenu upotrebu u otvorenoj bici (za razliku od opsada). Takvo oružje, čak i ako je bilo prisutno na bojištu, verovatno ne bi opalilo više od jednom tokom bitke“, kaže profesor Rodžers.

On takođe dodaje da nije nemoguće da je nešto slično ovom nemačkom primerku moglo biti korišćeno na Balkanu, uključujući i Srbiju, „ali je verovatnije da ga je bilo na srpskoj strani nego na osmanskoj. Oružje prilično sličnog tipa verovatno se proizvodilo u Dubrovniku već 1378, a čini se da je knez Lazar imao vatreno oružje do 1386. Za Kosovo postoji osmanski navod da su hrišćani imali top ’koji je zvučao kao… udar groma’. Osmanlije su možda imale, a možda i nisu, poneko vatreno oružje, ali ono nije bilo važno u borbi”.

Stefan Janjić, FakeNews Tragač