Da li je u Francuskoj zabranjena kopriva?

Jedan od gorih osećaja iz detinjstva bio mi je kada me usred bezbrižne igre u prirodi „opeče“ kopriva (ili je možda bolje reći „ožari“ žara?) lukavo skrivena među bezopasnim rastinjem. U trenutku kada plikovi na koži počinju da se naziru a svrab postaje nepodnošljiv, verovatno mi ne bi smetalo da ovu biljku proglase zabranjenom. Isto bih poželela i kada bi mi baba za ručak ponudila čorbu od koprive. S tim u vezi, na društvenim mrežama se pojavila dezinformacija o tome da je u Francuskoj zabranjena kopriva. U spekulativnom tekstu koji se ranije pojavio i na pojedinim portalima pisalo je da je zbog „neumoljivog“ zakona Evropske unije „Francuska zabranila ne samo uzgoj i preradu, nego i širenje znanja o koprivi putem javnih nastupa“.

FakeNews Tragač je svojevremeno objavio analizu u kojoj opovrgava ove tvrdnje. Tada je našoj redakciji stigao odgovor i od francuskog Ministarstva poljoprivrede i hrane u kojem se izričito navodi da su u ovoj zemlji „dozvoljeni uzgoj koprive, proizvodnja ekstrakata i prodaja za biostimulaciju i fitosanitarne svrhe“.

U spornoj objavi posebna pažnja posvećena je navodnoj zabrani tzv. domaćeg fermentisanog gnojiva od koprive, koje francuski vrtlari „više ne smeju da spominju u javnosti“. Ali ni ovo, prirodno đubrivo na bazi koprive za zaštitu biljaka nije zabranjeno. Njega je moguće pripremati, koristiti ali i prodavati prema unapred postavljenim specifikacijama koje je odredilo pomenuto Ministarstvo. Štaviše, posebnom uredbom donetom 2011. godine odobreno je stavljanje u promet ekstrakta koprive (fermentisanog rastvora koprive) kao „prirodnog preparata niskog rizika za fitofarmaceutsku upotrebu“. A festival koprive koji je prvi put održan krajem maja prošle godine u francuskom naselju Ajat takođe negira tezu da Francuzi „ne smeju“ govoriti o đubrivu na bazi ove biljke.

U Francuskoj je od 2019. godine aktivno i udruženje pod nazivom „Urti-K“ čiji se članovi zalažu za razvijanje industrije koprive u regionu O de Frans. Na portalu časopisa specijalizovanog za poljoprivredu La France agricole je 2023. objavljen tekst o Klodu Borguu, Francuzu koji je u saradnji ovim udruženjem obrađivao koprivu na površini od šest hektara. U članku Borgu ističe da bi ona „mogla biti dobra alternativa soji“ jer je bogata proteinima, a navodi i da od koprive proizvodi stajnjak (stajsko đubrivo) kojim prska pšenicu, uljanu repicu i suncokret. Ukoliko bismo verovali navodima iz analizirane objave, Klod Borgu bi se zbog ovoga već mogao naći „iza rešetaka“ i sa 75 000 evra manje u džepu.

S obzirom na to da se u objavi referiše na „neumoljiv“ zakon Evropske unije, treba napomenuti i da je u okvirima EU kopriva od 2017. godine prepoznata kao „osnovna supstanca“. Pod ovim terminom misli se na aktivnu supstancu (uglavnom prirodnu) koja se prvenstveno ne koristi kao pesticid, ali ima priznato, korisno i bezbedno dejstvo protiv biljnih štetočina ili bolesti. U dokumentu Evropske komisije navodi se da se kopriva „ne koristi pretežno u svrhe zaštite bilja, ali je ipak korisna u zaštiti bilja kada se primenjuje u proizvodu koji se sastoji od te supstance i vode“.

Naposletku, u obmanjujućem tekstu se čitaocima poručuje sledeće: „Dakle, vi ste kriminalac ako svakodnevno pijete čaj od koprive i jedete čorbu od iste barem jedanput nedeljno“. Ukoliko biste poželeli da čaj od koprive konzumirate i dva puta dnevno (na primer ujutru i uveče), a čorbu više puta nedeljno, uveravamo vas da ne biste počinili nikakav zločin. Građani Francuske i dalje mogu slobodno da kupuju čaj od koprive, gotovu supu od iste biljke ili je – ukoliko to preferiraju – poručuju u restoranu. Koliko god puta žele.

Teodora Koledin, FakeNews Tragač