09.04.2026.Za početak, popularno geografsko trik-pitanje: Koja država se prostire kroz najviše vremenskih zona? Deluje da je stvar savršeno jasna i da treba tragati za što širom zemljom, a može li neko u tom domenu parirati Rusiji? Međutim, uprkos impresivnom nizu od 11 zona, Rusija je „tek“ vicešampion, budući da prvo mesto pripada Francuskoj. Zahvaljujući prekomorskim teritorijama rasutim po globusu, upravo bi se za modernu Francusku moglo reći da je država „u kojoj Sunce nikad ne zalazi“. Da li bi to, posledično, važilo i za Evropsku uniju? I ne baš.
Kada neka zemlja postaje članica EU, gotovo je podrazumevano da će u Uniju biti integrisana čitava njena teritorija. Ipak, kao i gotovo svako pravilo EU, i ovo ima izuzetke. Počnimo od Francuske, gde Francuska Polinezija, Nova Kaledonija, Sveti Bartelemi, Sen Pjer i Mikelon, te Valis i Futuna nisu deo Evropske unije, iako pripadaju jednoj njenoj članici. Ista je situacija bila i sa Majotom, sve dok 2011. nije dobio dugo očekivani status departmana, pa stekao pravo da se 2014. integriše u EU.
Sićušni Kurasao postaće ovog leta najmanja nacija koja se ikada takmičila na Svetskom prvenstvu u fudbalu. Iako pripada Kraljevini Holandiji, nije deo Evropske unije, a isto možemo reći i za njegove susede: Arubu, Svetog Martina, Svetog Eustahija, Boner i Sabu. Ovde nemamo prostora da potanko objasnimo pozicije ovih ostrva unutar Kraljevine, ali treba imati u vidu da je raspuštanje Holandskih Antila dovelo do promene u hijerarhijama, pa i u nivou implementacije zakona EU.
Jedno ostrvo iz prethodnog pasusa zaslužuje posebnu pažnju. Sveti Martin je jedino mesto gde Francuska i Holandija dele kopnenu granicu. Iako su obe države članice Evropske unije (štaviše, osnivačice), francuski deo ostrva je deo Unije, a holandski nije, niti je izgledno da bi mogao postati. On uživa visok stepen autonomije, a EU ga, iako nije integrisan, podržava kroz različite fondove.
Aspiracije američkog predsednika dovele su do toga da se prethodnih godina šira javnost bliže upozna s teritorijalnim obuhvatom Kraljevine Danske. Nju, osim same Danske, čine još i Grenland i Farska ostrva. Dok su Grenlanđani inicijalno ušli u Evropsku uniju (tj. Evropsku ekonomsku zajednicu), pa je napustili, Farani su u startu odbili integraciju. U Finskoj možemo pronaći sličan slučaj s drugačijim razrešenjem. Tamo su Olandska ostrva, arhipelag sa švedskom većinom i visokim stepenom autonomije, odlučila da u EU uđu kad i sama Finska, 1995. godine.
Zaključivanje ovog teksta olakšano je činjenicom da Ujedinjeno Kraljevstvo više nije u Evropskoj uniji. Da se Bregzit nije desio, bilo bi nam potrebno sigurno još nekoliko paragrafa da objasnimo koliko je Ujedinjeno Kraljevstvo bilo razjedinjeno kada je reč o poziciji unutar EU. Navedimo samo nekoliko ilustrativnih primera: Gibraltar je deo UK i bio je primoran da napusti Uniju iako je Bregzit podržalo samo 4% birača s Gibraltara. Građani Ostrva Men državljani su UK, ali samo ostrvo nikad nije bilo deo ni UK ni EU. A šta tek reći za Akrotiri i Dekeliju, teritorije UK (bivše članice) na Kipru (ostrvu aktivne članice)? Te oblasti formalno nisu u EU, ali se na njima primenjuje niz EU regulativa, a evro je zvanična valuta.
Stefan Janjić, FakeNews Tragač
