09.04.2026.U najnovijem deliću slagalice zvane EU stvari ne stoje najbolje: 77% stanovništva nalazi se ispod granice siromaštva, a više od trećine žena nikada nije išlo u školu. Oko 60% populacije živi bez elementarnih sanitarnih uslova, a posebnu muku predstavljaju suše, nestašice pitke vode, ilegalne migracije i nasilje. „Zar je stanje u Hrvatskoj tako loše?“, zapitao bi se neko. (Naravno da nije, daleko od toga.) Naime, poslednjim teritorijalnim proširenjem Evropska unija nije dobila Zagreb, Dubrovnik i Osijek, već Mamudzu, Džaudži i Sadu. Godinu dana nakon naših komšija, u EU je ušao i Majot.
Vratimo se pola veka unatrag. U leto 1975. Komorska ostrva (s malim „o“) postala su Komorska Ostrva. Proglašenje nezavisnosti usledilo je nakon referenduma na kojem je tamošnje stanovništvo većinski glasalo za to da Francuskoj kažu „Au revoir“. Međutim, na najistočnijem ostrvu rezultati su bili drugačiji: birači s Majota glasali su protiv nezavisnosti. Uprkos stavu Ujedinjenih nacija da su Komorska ostrva celina i da ih ne treba razdvajati, Francuska je rezultate protumačila kako joj je odgovaralo, pa je zadržala Majot za sebe.
Ako je Francuska jedna od osnivačica EU, a Majot je deo Francuske, zašto je na integraciju u EU morao da čeka sve do 2014. godine? Da bismo odgovorili na ovo pitanje moramo da razmotrimo razliku koja postoji među francuskim prekomorskim teritorijama. Primera radi, Francuska Polinezija (poznata po ostrvu Tahiti) zapravo je francuska prekomorska zajednica i nije deo EU, dok Francuska Gvajana (u Južnoj Americi), Reinion i Majot (u blizini Madagaskara) imaju status prekomorskih departmana.
Budući da je Majot status departmana dobio 2011. godine, tek tad je postalo ostvarivo i njegovo integrisanje u EU. Ono se nije desilo preko noći, već je odlukom Evropskog saveta omogućeno 1. januara 2014. godine. Danas je to najsiromašniji deo Unije, s ogromnim razvojnim zaostatkom, ne samo u odnosu na metropolitansku Francusku, već i u odnosu na najsiromašnije regije novih članica – Bugarske, Rumunije i Hrvatske.
Ukoliko na onlajn biznis-prezentaciji Majota potražite informacije o ovom departmanu, uočićete dosta superlativa: dinamičan ekonomski rast od čak 7% godišnje, ekskluzivna ekonomska zona veličine Srbije, široko dostupan brzi internet, ogromna ulaganja u luke, visoko obrazovanje i zdravstvo… Pa ipak, standardi koji važe u Francuskoj, a tiču se minimalne zarade, sticanja državljanstva i regulisanja migracija toliko su daleko od realnosti Majota da taj novi departman postaje izuzetak u gotovo svakoj priči.
Iako klasični, a ujedno i najvažniji model proširenja EU podrazumeva nove države-članice, iz primera Majota možemo videti da jedna putanja omogućava i proširenje kroz izmene uređenja postojećih članica.
Stefan Janjić, FakeNews Tragač
