Međutim

Čitalac FN Tragača je posumnjao u istinitost vesti „Aktivisti SNS-a uredili prostor na Metinom brdu” i zamolio nas da proverimo da li se ova akcija nedavno dogodila. Tekst je ilustrovan fotografijom na kojoj se vide pojedini aktivisti s obeležjima Srpske napredne stranke. Ljudi sa fotografije mogu se videti i u video-prilogu RTV Kragujevac koji je izveštavao sa ova akcije i snimak objavio na Jutjubu pre dva dana. Ekološka stranica Eko straža u Fejsbuk objavi takođe je referisala na pomenutu vest i navela da su aktivisti SNS očistili deo Metinog brda, jedne od lokacija koja je bila u planu ekološke akcije „Zavrnirukave”, a koja se sprovodi danas. (S. K.)

Čitalac nam je prijavio tekst portala Moj Novi Sad koji je prvobitno objavljen na portalu City magazin i bavi se problemom mikroplastike unutar flaširane vode. O tome je za City magazin govorila ekspertkinja za ishranu i profesorica fizičke hemije dr Svetlana Stanišić, navodeći da se „kad popijemo vodu iz plastične flaše, za 15 minuta mikroplastika nađe u našoj krvi“. Iako je naš čitalac posumnjao u ovu vest, više istraživanja (1, 2, 3…) dokazalo je da se mikroplastika može naći u flaširanoj vodi. Takođe, poznato je da voda ubrzo nakon što je konzumiramo stiže u naš krvotok. U članku sa specijalizovanog medicinskog portala Healthline navodi se da do apsorpcije vode u ljudskom telu može doći i nakon 5 minuta. (I. S.)

Čitalac nas je zamolio da proverimo tekst na engleskom jeziku, objavljen 17. februara pod naslovom „The immigration lawyer who defended Novak Djokovic is representing Australia at Eurovision”.

Iako navedeni australijski advokat Danijel Estrin nije bio Đokovićev advokat, on jeste u svojim javnim nastupima komentarisao slučaj srpskog tenisera za vreme suđenja 2022. godine. Estrin je, zajedno sa svojim bendom Vojadžer, izabran da predstavlja Australiju na predstojećoj Evroviziji u Liverpulu.

Estrin radi u advokatskoj firmi koja se bavi imigracionim pravom, te je u toj ulozi i komentarisao Đokovićev slučaj za različite medije (BBC, Njujork tajms). Iako se ne može reći da je Estrin zdušno „branio“ Đokovića u svojim javnim nastupima, on jeste iznosio svoje stavove o mogućim pravnim potezima australijske vlade, kao i potezima Đokovićevih advokata. On je, na primer, komentarisao da smatra nepriličnim „ping-pong između ministra i sudova“.

Svoj „dvostruki“ život advokata-muzičara Estrin je komentarisao za portal Lojers vikli na sledeći način: „Jedan minut sam na Bi-Bi-Si-ju i komentarišem imigracioni zakon u vezi sa slučajem Đoković, a sledeći sam na sceni i sviram pop metal; imam 24 sata u danu – sasvim dovoljno da vodim advokatsku kancelariju, da budem štreber za imigracione zakone, da budem na turneji sa bendom koji snima osmi album, da provodim vreme sa svojom neverovatnom ženom i dvoje dece, kao i da povremeno još uvek uživam u odmoru“. (M. Z.)

Čitateljka nam se nedavno javila s molbom da ispitamo da li je milijarder Tomas Jermoluk, muž Ivane Berendike (bivše pevačice i članice grupe Models), zaista osnivač Gugla, kao što domaći mediji već godinama pišu (1, 2, 3, 4…). „Nigde ne nalazim njegovu vezu sa Guglom, a još manje da je osnivač te kompanije i milijarder“, navela je čitateljka. Iako se ne može reći da je Tomas Jermoluk „osnivač“ Gugla – to su Leri Pejdž i Sergej Brin – veza između te kompanije i Jermoluka ipak postoji. Jermoluk se smatra jednim od pionira informaciono-komunikacionih tehnologija i od osamdesetih godina prošlog veka bio je deo mnogih kompanija povezanih sa ovom delatnošću (1). Arhiva lista Njujork tajms pokazuje da je Jermoluk 1996. godine postao partner fonda Klejner Perkins (Kleiner Perkins) koji se bavi ulaganjem u rizične biznis ideje. Jedna od rizičnih biznis ideja u koje je ovaj fond uložio na samom kraju prošlog milenijuma je upravo Gugl, što se može videti na sajtu Klejner Perkinsa. Što se tiče razmere bogatstva Tomasa Jermoluka, ona se ne može definitivno utvrditi. Jermoluk je direktor i koosnivač kompanije Bijond ajdentiti (Beyond identity) čija je vrednost procenjena na oko 1,1 milijardu dolara (2, 3, 4). (I. S.)

Jedan čitalac nam se obratio na Tviteru u vezi sa tekstom portala Danas pod naslovom „Koji su Putinovi problemi sa avionima?” (3. mart), uz tvrdnju da „ovde u Danasu navode par odavno raskrinkanih lažnih vesti.” Navedeni tekst zapravo je prevod Njuzvikovog teksta istog naziva i predstavlja različite podatke u vezi sa avionima ruske vojske tokom rata u Ukrajini. Te informacije iznesene su uz ograde, a verodostojnost određenih podataka jasno je označena kao upitna.

Kada je reč o informaciji da su beloruski partizani oborili ruski avion, u tekstu piše da su „partizani navodno izveli napad dronom na ruski avion Berijev A-50U u nedelju”. Beloruski i ruski zvaničnici nisu nedvosmisleno potvrdili ovaj događaj (1, 2), što Njuzvik nije napomenuo. Kada je u pitanju procena u vezi sa 300 srušenih ruskih aviona, koju je iznela ukrajinska strana, u ovom tekstu napomenuto je da taj broj nije nezavisno verifikovan i dodaje se kako je medij „Oriks“ procenio da je Rusija dosad izgubila 75 aviona i 78 helikoptera, a ne 300 kao što je navedeno.

Dalje, u drugom delu teksta, gde se navode izveštaji „o smanjenju ruskih vazdušnih kapaciteta i porastu neborbenih gubitaka” citirana je britanska obaveštajna služba i podaci koji su objavljeni na Tviter nalogu britanskog ministarstva odbrane u septembru 2022. i februaru 2023. Ovi navodi ukazuju na to da „ruski piloti imaju slabu situacionu svesnost”, kao i da „rusko vazduhoplovstvo ’i dalje ima veoma loš učinak’ u ratu dok se bori sa ukrajinskom protivvazdušnom odbranom”. Njuzvik je pak u svojim ranijim tekstovima koji su se bavili ovim navodima napomenuo da nije potvrdio tvrdnje britanskog ministarstva, kao i da je kontaktirao rusko ministarstvo odbrane za komentar. Mi nismo pronašli konkretan demanti ruske strane u vezi sa navodima britanske obaveštajne službe.

Informacija koja sledi, da se u Belgorodskoj oblasti u februaru srušio ruski avion Su-25, tačna je i preneli su je i ruski mediji (3, 4, 5). Potvrđene su i informacije o padovima aviona MiG-31 u decembru (6, 7), kao i u oktobru (8). U tekstu je napomenuto i da je u oktobru „postao viralan jedan video klip pilota koji se navodno katapultirao iz ruskog aviona Su-25 pre nego što se letelica srušila u nepoznatoj oblasti”, o čemu su takođe pisali i ruski izvori (9). Ruski mediji su u junu 2022. pisali i o padu vojno-transportnog aviona Iljušin Il-76 (10, 11), koji je spomenut u ovom tekstu.

Na kraju originalnog teksta stoji da je Njuzvik tražio komentar ruskog ministarstva odbrane.

Uzevši sve u obzir, nismo u ovom tekstu uspeli da pronađemo tvrdnje koje bi se nedvosmisleno mogle osporiti. (M. Z.)

Čitalac nam je poslao objavu sa Fejsbuka na kojoj se navodno vidi italijanska obala februara 2023. godine, nakon povlačenja mora. Naša redakcija proverila je autentičnost fotografije i njenog opisa. U komentarima na društvenoj mreži videli smo da pojedini korisnici pominju da je u pitanju plaža grada Čezenatiko, a nakon poređenja sa fotografijama sa Gugla, zaključili smo da se stvarno radi o italijanskoj obali. Zatim smo, praćenjem referenciranja video-snimka, naišli na Instragram profil koji je pre nekoliko dana objavio video-snimak sa pomenute plaže. Na tom snimku osoba govori o oseci koja se desila. Slika je, dakle, autentična, ali zbog preopšte početne formulacije nismo mogli da analiziramo deo objave u kom se tvrdi da se more povuklo na „čudan način”. (S. K.)