Razotkrivanje pseudonauke

U vremenu kada se informacije šire brže nego ikad, sposobnost da razlikujemo činjenice od neutemeljenih tvrdnji, mitova i manipulacija sve više dobija na značaju. Posebno u slučajevima kada se prevare pakuju u jezik nauke, uz izraze poput „naučno dokazano“, „stručnjaci tvrde“ ili „istraživanja pokazuju“. Iza takvih floskula često se ne nalazi ništa više od nedovoljno proverenih izvora, pojednostavljenih zaključaka ili namerne obmane.

Na koje kriterijume se onda valja osloniti kada lutate internetom tražeći informaciju koja će vam olakšati odluku da li da vakcinišete svoje dete, koji dezodorans da kupite i da li i čime da lečite npr. povišeni krvni pritisak? Ili zamislite da kao novinar dobijete zadatak da napišete tekst o uticaju klimatskih promena na proizvodnju kukuruza. Koje sagovornike ćete pozvati? Kome verovati? Po kojim kriterijumima procenjujete da li je neka tvrdnja zasnovana na naučnom znanju ili samo na popularnosti, na stručnosti ili na ličnom uverenju? Kako da znate da li osoba koja govori zaista razume temu ili samo koristi stručne izraze da bi delovala uverljivo?

Da bismo vam pomogli da odgovorite na ovakva pitanja, osmislili smo ovaj kurs. U tri celine, bavićemo se osnovama naučne metode i razlikama između nauke i pseudonauke, pozabavićemo se time kako da procenimo kredibilitet naučnih izvora i sagovornika, a na kraju ćemo se osvrnuti i na mitove – ne kao folklorne priče iz prošlosti, već kao savremene, kolektivne narative koji često oblikuju način na koji proučavamo i tumačimo svet.

Kurs je namenjen novinarima, studentima novinarstva, budućim medijskim radnicima, ali i svim građanima koji žele da steknu dublje razumevanje naučne pismenosti i nauče da prepoznaju obmane koje se kriju iza „naučnog jezika“.

Naučno i pseudonaučno

Naučnici i „naučnici“

Mitovi u nauci i o nauci