Avio-inžinjerka utvrdila da je srpski najstariji jezik na svetu. Ranko Bugarski: To su budalaštine

Srpski jezik nije najstariji jezik na svetu niti su sanskrit i srpski jedan te isti jezik, uprkos navodima sajta Rasen i drugih internet stranica.

Tekst sa ovim tvrdnjama je baziran na zaključcima Branislave Božinović koja je, kao mašinski avio-inžinjer u penziji, izučavala sanskrit i spoznala da su srpski i sanskrit isti jezik i da je onda, zapravo, srpski najstariji jezik na svetu. U tekstu pod naslovom „Žena koja je dokazala da je srpski jezik najstariji jezik na svetu“ navode se u vidu zaključka i njene reči: „Ma nema, srpski i sanskrit, to bre isto…“.

Sličnosti između ova dva jezika potiču od pripadnosti istoj porodici jezika – indoevropskoj. Sanskrit pripada indo-iranskim jezicim, a srpski slovenskim. Pored indo-iranskih i slovenskih, indoevropskoj porodici pripada još osam grupa jezika, od kojih je najstariji anatolijski jezik – hetitski.

Dugo se smatralo da je jezik sanskrit najsličniji prajeziku od koga su nastali svi drugi, ali se u 20. veku otkriva hetitski jezik koji je postojao u 19. veku p.n.e., dok zapisi sanskrita datiraju iz 15. veka p.n.e. Profesorka Marina Kurešević, koja se bavi komparativnim izučavanjem slovenskih jezika, tvrdi da je taj preokret u komparativistici – otkrivanje hetitskog  jezika – doprineo shvatanju da je sanskrit samo jedan od naslednika praindoevropskog, a nikako polazna osnova. Sa druge strane, godina slovenske pismenosti je 863. n.e. – skoro trideset vekova posle nastanka hetitskog i sanskrita, što isključuje mogućnost da je srpski najstariji jezik na svetu.

Lingvista Ranko Bugarski kaže za FN Tragač da svako ko bilo šta zna o jeziku i lingvistici, zna da se ne može tek tako odrediti koji je najstariji jezik na svetu i koji je stariji od kog: „To su sve budalaštine. Nema najstarijeg jezika na svetu, a i kad bi bilo, to sigurno ne bi bio srpski. Drugo, da se sanskrit i srpski stavljaju u istu ravan – to je tek nova glupost. To što tu piše, to je blago rečeno patriotski intonirano i vanstručno, vanlingvistički.“

Dokazujući svoju tezu, Branislava Božinović daje primere reči koje se koriste u srpskom jezik, a potiču iz sanskrita: „Većina srpskih reči vezanih za religiju kao što su: crkva, kandilo, oltar, post, bog, višnji i mnoge druge, nalaze se u sanskritu zajedno sa nacionalnim obeležjima: svilen jelek, anterija, opanak.“

Objašnjavajući ove sličnosti između srpskog i sankrita, profesorka Marina Kurešević kaže za FN Tragač da postoje leksičke paralele sanskrita sa svim slovenskim jezicima, a ne samo sa srpskim i da je razlog tome bila teritorijalna bliskost: „To samo govori da su nekada naši preci živeli u neposrednoj blizni, u kontaktu, te su otud mnoge reči pozajmljivane iz tog jezika, a pogotovu iz religiozne sfere. To govori o čvrstini te veze i o izvesnoj simbiozi“.

U tekstu se iznose neosnovane činjenice koje se pravdaju isključivo na osnovu verovanja. Međutim, kako navodi profesorka Marina Kurešević, da bi se nešto dokazalo, mora da postoji naučni metod, da se iznađe jezička zakonitost koja funkcioniše u skoro sto odsto slučajeva, te koja je dovela do određenih promena.

„Uporedna gramatika teži da rekonstruiše prajezik te da utvrdi jezičke mehanizme koji su doveli do daljeg njegovog cepanja u zasebne indoevropske jezike. U pomenutom novinskom tekstu se osim komenatara ne navode dokazi i naučne metode na osnovu kojih izvesna B. B. dolazi do tih zaključaka“, navodi profesorka i daje primer rečenice iz teksta koja otkriva da su osnove pogrešno postavljene ili zasnovane na zastarelim uverenjima: „A pošto se veruje da je sanskrit prajezik, iz koga su nastali svi svetski jezici, onda je više nego jasno koliki je značaj rada Branislave Božinović za srpski kulturni identitet.“

Ovaj tekst se prethodnih nekoliko godina prenosi po domaćim internet stranicama, a po svemu sudeći, prvi koji ga je objavio pre dve godine bio je tvbest.rs, na kom se tekst više ne može pronaći. Godinu ili dve nakon prvobitne objave, tekst dele i Srbija danas (srbijadanas.net) Intermagazin.rs, Srbin.info, Nacionalist, A1.info, Vidovdan, kao i Rasen, koji svi prethodni navode kao izvor, te Lukavica online koji ne navodi izvor niti autora.

Darija Stjepić, Fake News Tragač