Srpska latinica i hrvatska kulturna baština

Čitateljka FN Tragača zamolila nas je da proverimo istinitost objave Instagram profila sacuvajmocirilicu u kojoj se tvrdi kako je „najveća izdavačka kuća u Srbiji ’Laguna’ u 2020. godini objavila 218 knjiga na latinici, dok je ćirilicom štampano svega 24“. U objavi čiju je sadržinu ovaj Instagram profil pripisao srpskom lingvisti prof. dr Milošu Kovačeviću takođe se navodi da „u Međunarodnom informacionom sistemu za kulturni i naučni razvoj ne postoji odrednica srpski jezik — latinica“. Sacuvajmocirilicu upozorava i da „sve što je kod Srba napisano ili će biti napisano latinicom u svetskim bibliotečkim fondovima knjiži se i knjižiće se i dalje pod hrvatsku kulturnu baštinu. Tako se knjiži i u Narodnoj biblioteci Republike Srbije“.

Kako bismo proverili verodostojnost objave u koju je posumnjala naša čitateljka, FN Tragač je kontaktirao prof. dr Miloša Kovačevića, izdavačku kuću „Laguna“, Narodnu bilioteku Srbije kao i Međunarodnu federaciju bibliotečkih udruženja i institucija (IFLA), od koje, nažalost, nismo dobili odgovor. Na sajtu IFLA se u odeljku o bibliotekarstvu u Srbiji kao referentna institucija koja se bavi katalogizacijom štampanih izdanja (od 1950. do danas) navodi Narodna biblioteka Srbije.

Do čega smo došli? Iako postoje različite prakse katalogizacije, kao i izuzeci od tih praksi (što greške – što različita tumačenja), FakeNews Tragač ni pretragom baza podataka ni kroz konsultacije sa stručnjacima nije uspeo da pronađe bilo kakvu relevantnu globalnu bazu u kojoj se knjige objavljene na srpskoj latinici sistematski klasifikuju kao deo hrvatske kulturne baštine.

 

Prof. dr Kovačević: moj citat je polutačan

Prof. dr Miloša Klovačevića pitali smo da li je citat koji mu je Instagram profil sacuvajmocirilicu pripisao autentičan, na šta nam je ovaj lingvista i član Odbora za standardizaciju srpskog jezika odgovorio kako je citat polutačan.

„Tačan je što se tiče podataka za ’Lagunu’, nije tačan u pogledu postojanja Međunarodnog informacionog sistema za kulturni i naučni razvoj. Umesto njega treba da stoji Svetska međubibliotečka asocijacija IFLA“, objasnio je Kovačević i dodao da se svi odgovori na pitanja koja se tiču citata koji je objavio profil sacuvajmocirilicu nalaze u njegovom autorskom tekstu objavljenom u Novostima marta ove godine.

U pomenutom tekstu mogu se pronaći segmenti od kojih je skrojen citat objavljen na profilu sacuvajmocirilicu, ali bez statističkih podataka o izdavačkoj kući „Laguna“ za koje prof. dr Kovačević svakako tvrdi da su autentičan deo njegovog citata.

 

Laguna: krajnje je nekorektno prebrojavati latinična ili ćirilična krvna zrnca

Urednica redakcije „Laguna“ Mina Kebin demantovala je za FN Tragač statističke podatke navedene u objavi profila sacuvajmocirilicu.

„Izdavačka kuća Laguna je tokom 2020. godine objavila 385 novih naslova, od kojih je na ćiriličnom pismu štampano 118 izdanja, odnosno skoro trećina“, rekla je Mina Kebin i dodala: „Sva izdanja namenjena čitaocima uzrasta nižih razreda osnovne škole obavezno objavljujemo na ćiriličnom pismu. Izdanja koja su namenjena tinejdžerima i izdanja domaćih autora objavljuju se po želji autora odnosno urednika na jednom od dva pisma: ćiriličnom ili latiničnom. Naglašavamo da domaći autori sami biraju pismo na kojem će im delo biti štampano“.

Kebin takođe objašnjava da postoji nekoliko razloga zbog kojih se knjige češće objavljuju na latiničnom nego na ćiriličnom pismu. Prema njenim rečima, to se događa zato što odrasli, domaći čitaoci svakako jednako dobro čitaju oba pisma, dok oni iz regiona i dijaspore lakše razmeju latinično pismo, za koje je dostupno i više fontova.

„Krajnje je nekorektno prebrojavati latinična ili ćirilična krvna zrnca izdavaču koji se trudi da očuvanjem fonda srpskih reči, pravilnom upotrebom gramatike, sintakse i pravopisa srpskog jezika čuva suštinu prirode srpskog jezika. Srpski jezik neće biti spasen ako se ukine latinično pismo, već ako svi počnemo da ga pravilno govorimo i pišemo“ zaključuje urednica redakcije „Lagune“, Mina Kebin.

 

NBS: Postoje sporadične greške u katalogizaciji književnih dela

Narodna biblioteka Srbije se, između ostalog, bavi i katalogizacijom književnih dela i druge građe, a poseduje i elektronsku Uzajamnu bibliografsko-katalošku bazu podataka Republike Srbije.

„U ovoj bazi sva građa na srpskom jeziku, bez obzira na pismo izdanja, ćirilicu ili latinicu, uvek je kodirana kodom za srpski jezik. Pismo katalogizacije je srpska ćirilica“, navodi NBS uz osvrt na opasku iz sporne objave sa Instagrama u kojoj se tvrdi kako se u NBS i srpska dela štampana latinicom knjiže kao hrvatska kulturna baština. U ovoj instituciji za FN Tragač priznaju da postoje „sporadične greške“ u katalogizaciji književnih dela, na koje se povremeno nailazi i koje „često uzburkavaju javnost“.

„(Ove greške) posledica su automatske konverzije zapisa iz starog, zajedničkog jugoslovenskog kataloga. One su malobrojne, mogu se primetiti samo kod starih zapisa iz perioda SFRJ  i radi se na njihovom uočavanju i redakciji“, rečeno nam je u Narodnoj biblioteci Srbije.

Iz Narodne biblioteke Srbije takođe navode ilustrativni primer da je Kongresna biblioteka, institucija čije kataloge konsultuju mnoge druge biblioteke u svetu, knjigu upravnika NBS Vladimira Pištala objavljenu na latiničnom pismu obradila koristeći formulaciju Serbian latin, što je vidljivo u kataloškoj bazi ove biblioteke.

Na globalnoj bazi štampanih izdanja WorldCat pretražili smo najpre Andrićev roman „Na Drini ćuprija“, koji se u zavisnosti od izdavača klasifikuje i kao Serbian i kao Croatian. Potom smo u istoj bazi potražili deset poslednjih romana ovenčanih Ninovom nagradom: „Kontraendorfin“, „Pas i kontrabas“, „Zabluda Svetog Sebastijana“, „Luzitanija“, „Arzamas“, „Islednik“, „Kuća sećanja i zaborava“, „Tai“, „Veliki rat“ i „Bernardijeva sobu“. Ovi romani su svi odreda objavljeni na latiničnom pismu i svima je kao jezik označen „Serbian“.

Instagram profil sacuvajmocirilicu prati nešto više od 1000 ljudi, a sporna objava na koju nam je ukazala čitateljka prikupila je 163 sviđanja. Istu objavu prenela je i Fejsbuk stranica Ćirilična baština koju prati nešto manje od sedam i po hiljada ljudi.

Ivan Subotić, FakeNews Tragač

Ukratko

TOP 5 – LOKACIJA MANIPULACIJA
Fakenews tragac logo

Sumnjate u vest koju ste pročitali?

Pošaljite nam je. Proverićemo.